Priština nastavlja s dodatnim naoružavanjem takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), ali i gomilanjem ljudstva, uprkos tome što Kfor na to kritički gleda. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju na opasnost da na ovaj način premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti nastoji da pojača represiju nad srpskim narodom, te da postupci tamošnjih vlasti predstavljaju opasnost po bezbednost čitavog regiona!
Vlada Kosova je, naime, donela odluku o dodatnom izdvajanju finansijskih sredstava u iznosu od 40 miliona evra za Kosovske bezbednosne snage. Tim izdvajanjem ukupan ovogodišnji budžet za KBS iznosi više od 200 miliona evra, odnosno više od dva odsto BDP, a to je pritom uslov za članice NATO.
Suprotno pravilima
– Dostizanje ovog nivoa prvi put u novijoj istoriji naše vojske pokazuje koliko je vlada posvećena ostvarivanju našeg zajedničkog cilja, a to je da postanemo država članica Partnerstva za mir i da idemo ka članstvu u NATO – rekao je Aljbin Kurti.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za Kurir da odluka privremenih prištinskih organa da nastavi da finansira i oprema KBS, odnosno da formira vojsku uz prećutnu saglasnost zapadnih centara moći pokazuje da se u stvari formira kosovska vojska, što je suprotno i međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244.
– To predstavlja pokušaj da se i s vojskom, kao simbolom državnosti, nametne političko rešenje za Kosovo, a iza toga očigledno stoje i NATO strukture. Ovo se poklapa s pritiskom na Srbiju da po svaku cenu, u kratkom roku, defakto prizna Kosovo. Očigledno da je cilj da se s Kosovom kao državom s vojskom ide na sledeći samit NATO u julu sledeće godine, pred američke izbore, i da se time obeleži 75-godišnjica NATO. Imajući u vidu politiku Prištine, koja pokušava da nasilnim putem, represijom nad srpskim narodom i njegovim progonom, potvrdi svoju državnost, ovo jačanje KBS i stvaranje vojske je dodatni element destabilizacije i direktna pretnja stabilnosti i bezbednosti u regionu – ističe Milivojević, napominjući da je velika odgovornost na zapadnim centrima moći koji ovo tolerišu i dozvoljavaju.
Odgovorna Kvinta
Profesor Fakulteta za studije bezbednosti Miroslav Bjegović kaže za Kurir da je ulaganje sredstava i formiranje druge oružane formacije na Kosovu posle Kfora kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, za šta su prvenstveno odgovorne zemlje Kvinte, sa SAD na čelu.
– To što tzv. Vlada Kosova čini stvaranjem nelegalne vojske je direktna bezbednosna pretnja srpskom stanovništvu na KiM, pa je jasno zbog čega se formira i protiv koga može biti upotrebljena. Isto tako, ovo je pretnja celom regionu, prvenstveno Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, s obzirom na pretenzije na delove njihovih teritorija koji podrazumevaju stvaranje velike Albanije. Jasan je i drugi cilj Prištine, a to je ulazak u NATO 2026. godine, što će Srbiju staviti u težak položaj kad je reč o eventualnom reagovanju i ulasku na sever u slučaju ugrožavanja života i nasilnog proterivanja Srba upravo od strane te nelegalne vojne formacije. Srbija mora i čini sve da do tog epiloga ne dođe, ali moramo biti svesni Kurtijevog krajnjeg cilja. Isto tako, nek svi znaju da će srpske bezbednosne snage stati u odbranu svog naroda – zaključio je Bjegović.
Najave iz Prištine Od sledeće godine dodatnih 600 pripadnika KBS
Osim povećanog ulaganja u opremu i naoružanje za KBS, prištinski zvaničnici su u više navrata najavljivali i povećanje broja pripadnika, pa su Kosovskim bezbednosnim snagama nedavno pridodata 302 nova pripadnika. Ministar odbrane tzv. države Kosovo Ejup Maćedonci najavio je da će ova formacija do 2025. imati tri pešadijska puka, a Aljbin Kurti je otišao i korak dalje i najavio da će sledeće godine KBS biti uvećan za čak 600 pripadnika.
UDARNA VEST.rs (I. Žigić/)
