Ranjena nastavnica iz Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ Tatjana Stevanović izjavila je da ju je dirnula inicijativa da dobije nacionalnu penziju, koja je potekla od njenih kolegenica Nataše Vasić i Marije Crnojević.
Peticija i veliki odziv je nešto što je ohrabruju. Ta empatičnost, iskonska, iskrena briga ljudska, nešto je što Tanji daje neverovatnu snagu, naravno uz ogromnu podršku porodice.
Za samo nekoliko dana više od 13.000 ljudi stavilo je svoj potpis na inicijativu. Više od 13.000 kolega, bivših učenika, poznanika, znanih i neznanih pozvalo je ovom peticijom nadležne da reaguju i da Tanji posle svega ne pada teško neizvesnost. Da više ne postavlja sebi pitanja poput onih: „Gde sam ja uopšte? Šta će biti sa mnom? Koji je moj status?“
– Sigurna sam da više nikada neću moći da uđem u učionicu i da se bavim svojim poslom. Vreme prolazi i jasno mi je da ja tamo više ne pripadam. Ne mogu. Volela sam svoj poziv, uživala u radu sa decom. Iako je prosveta težak posao, svi smo mi uvek nalazili razloge da ostanemo. Tražili smo ih u našim i uspesima naše dece. Ali, ja sam sada sve to izgubila. I šta sad?
Ljudi su dobro odreagovali na peticiju i sada se čeka ishod, da vidimo šta će se dogoditi.
– Čitala sam mnoge komentare i neki su mi jako teško pali. Stvarno ne bih volela da se ovaj neverovatan gest divnih ljudi, znanih i neznanih na bilo koji način iskoristi u političke svrhe. Stvarno bih želela da bude baš sve onako kako piše u tekstu peticije – kaže Tanja.
I ovim gestom su, kaže Tanja, kolege pokazale koliko su pažljive. Ne prođe dan da joj neko ne pošalje poruku, da je ne poseti.
– Mi smo u školi jedan dobar kolektiv, i tako je godinama unazad.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs / Kurir/Jelena Skenderija)
