Vladimir Putin je zabrinut da bi smrt Jevgenija Prigožina mogla da izazove još jednu pobunu poput one koju je u junu izveo šef Vagner grupe.
„Moskou tajms“, medij koji kritikuje Putina i rat u Ukrajini, navodi da ruske obaveštajne službe rade na sprečavanju reprize pobune od 24. juna u kojoj su Prigožinovi plaćenici zauzeli vojne objekte u južnom gradu Rostov na Donu i krenuli na Moskvu, pre nego što su celu akciju opozvali.
Ruske vlasti saopštile su da je Prigožin poginuo 23. avgusta nakon što se srušio avion kojim je putovao između Moskve i Sankt Peterburga. Кremlj je negirao odgovornost za incident u kojem su poginuli i drugi komandanti Vagnera, ali analitičari su uperili prst u Putina i moguću osvetu za poniženje.
U međuvremenu, „Moskou tajms“ je u ponedeljak objavio da su tenkovi koji su se približili ruskoj prestonici pre dva meseca ostavili „neizbrisiv utisak“ kod Putina. Prigožin je smatran „pretnjom“ režimu, navodi se, pošto je prkosio komandi ruske vojske i „ličnom naređenju predsednika“.
– Кremlj smatra da nakon likvidacije Jevgenija Prigožina u Rusiji postoji pretnja od nove vojne pobune – navodi se u izdanju, pozivajući se na četiri neimenovana izvora bliska ruskim vlastima.
Dodaje se da ruske obaveštajne službe „već rade na kontroli i sprečavanju“ još jedne pobune poput one koju je izveo Vagner.
Geopolitički analitičar Nikola Miković rekao je za „Njuzvik“ da će „verovatno redovna ruska vojska, a ne grupa Vagner, pokušati da iznudi još jednu pobunu“.
On je rekao da je većina ruskih komandanata nezadovoljna načinom na koji ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov vode rat, pa ako Rusija nastavi da trpi poraze u Ukrajini, „nova pobuna će biti neizbežna“.
– Ne mislim da će pokušati da svrgnu Putina — barem za sada — jer je njegov rejting još uvek relativno visok. Umesto toga, fokusiraće se na Šojgua i Gerasimova, baš kao što je to učinio Prigožin – rekao je.
U dva meseca koja su usledila nakon Vagnerove pobune, bilo je spekulacija o tome da li je Putinova vlast na klimavim nogama, ali je on preduzeo mere da spreči ponavljanje tako drskog izazova njegovoj moći.
U julu je prokremljski Telegram kanal Maš napisao je da će kao odgovor na pobunu policajci u moskovskom regionu biti poučeni novim veštinama, uključujući taktiku gradske borbe, kako da pucaju iz lakih mitraljeza i bacaju granate.
Ranije u avgustu, britanski odbrambeni zvaničnici rekli su da Putin naoružava Rosgvardiju, svoje lične vojne snage, teškim naoružanjem.
U međuvremenu, Prigožinova smrt je usledila pošto je njegov saveznik general Sergej Surovikin razrešen komande nad ruskim vazduhoplovnim snagama. Prošle nedelje, Putin je potpisao dekret kojim se od pripadnika Vagnera i drugih privatnih vojnih kompanija zahteva da se zakunu na vernost ruskoj državi.
Da li je Putin naredio ubistvo ili ne, manje je važno od imidža snage koji je, čini se, stekao Prigožinovom smrću. Pravo pitanje je da li njegova snaga počiva na čvrstim temeljima, ili postoji značajna neslaganja u redovima takozvanih silovika, onih koji drže političku vlast u Rusiji – rekao je za „Njuzvik“ Tod Armstrong, predsednik ruskih, srednjoevropskih i evroazijskih studija na Grinel koledžu u Ajovi.
UDARNA VEST.rs (Blic)
