Koliko će trajati bolovanje, šta će biti sa kovid bolnicama, koliki je obuhvat vakcinacije i da li Srbija ima šanse da se vrati u „Eurotransplat“, neka su od pitanja na koja je za Blic TV odgovarala ministarka zdravlja Danica Grujičić. Ona kaže da medicina ne sme da zna za granice, ali i da Torlak mora da ostane u državnim rukama.
Najavili ste izmenu zakona o zdravstvenom osiguranju i kraće bolovanje. Javnost je negodovala, odluka je promenjena – bez komisije na bolovanje će se moći najduže mesec dana?
Tako je. Dve nedelje su bile nekada. Mlađi se ne sećaju, a mi stariji jako dobro pamtimo. Bile su samo dve nedelje i onda je pacijent išao na komisiju. Ono što pojedini mediji nisu shvatili ili nisu naveli – jeste da su onkološki pacijenti, sveže operisani pacijenti, trudnice, pacijenti sa invaliditetom izuzeti, ali su to ljudi koji zaista imaju ozbiljne bolesti. S druge strane, pošto je javna rasprava u toku, dolazi nam predlog i da kritično oboleli pacijenti, koji možda nisu operisani, ali su ležali u intenzivnim negama, takođe ne moraju da idu na komisiju, već im lekar po izlasku iz bolnice može dati dva meseca. Znači pratili smo medicinu. E, sad ideja jeste bila da budu dve nedelje. Kao politički mnogo iskusniji od mene, predsednik se javio, moram priznati da me je podržao, ali je osluškujući građane, predložio da bude mesec dana za početak, da tako naglo ne skraćujemo, pa ćemo videti kasnije šta će se dešavati. Ja se nadam da je to jedna dobra odluka koju smo doneli.
Prošle godine urađene su samo dve kadeverične transplantacije, ove do sada već deset. Jeste li zadovoljni?
Naravno da još nismo zadovoljni, ali je dobro da smo se pomerili s mrtve tačke. Evo, ja mogu jednu ekskluzivnu informaciju da vam dam – jutros je presađeno još jedno srce, još jedna jetra i u toku je izbor pacijenata koji treba da dobiju dva bubrega. Znači dve transplantacije su već završene i velika zahvalnost porodici pacijenta koji je proglašen moždano mrtvim za to što su dozvolili da se uzmu organi. Radi se o mladoj osobi, zaista velika, velika zahvalnost porodici. I ja se nadam da će toga biti još više. Što se tiče Zakona o transplantaciji, promena će biti u tome što smo sada svi potencijalni donori, znači ne moramo da uzimamo donorske kartice. Ali, oni koji ne žele da budu donori, oni će morati da se izjasne kod svog lekara opšte prakse da ne žele da budu donori. Nismo saglasnot porodice ukinuli potpuno u novom zakonu zbog toga što posle svega sa kovidom, svih informacija koje su se pojavljivale i u medijima i na internetu, posle svih zavera koje su se pojavljivale – građani ne bi tako lako prihvatili da kada izgube nekog najmilijeg, neko uzima bez njihove saglasnosti organe. Kada se bude uspostavio sistem, kada dođemo do 300 transplantacija godišnje, kada ljudi shvate šta je moždana smrt, a za to nam treba sigurno nekoliko godina, onda ćemo možda preći na ukidanje saglasnosti.
Da li su zakonske izmene put da se vratimo Eurotransplant i kada ćemo?
Tako je. Ako mi nemamo odgovarajućeg recipijenta, onda ćemo ponuditi organe onima kojima je to potrebno u inostranstvu. Moj kolega je imao transplantaciju koštne srži. On je koštanu srž dobio od jedne građanke iz Nemačke. Medicina ne sme da zna za granice.
Kada možemo da se vratimo, ima li procena?
To ne bih mogla da kažem u ovom trenutku. Moramo čitavu mrežu bolnica da obezbedimo opremom koja je potrebna da se dijagnostifikuje moždana smrt. To je proces i moraju da budu obučeni ljudi. Ono što je važno je da ljudi koji postavljaju tu dijagnozu imaju svu neophodnu opremu, s obzirom da i skener mogu u nekim slučajevima da urade, kada je nešto nejasno uradite skener i vidite da taj mozak nema nikakvu vaskularizaciju. EEG je tu najvažniji, disanje – zna se tačno procedura. I ono što je važno – u dijagnostici moždane smrti ne učestvuju ni oni koji uzimaju organe, ni koji stavljaju organe. To rade potpuno nezavisni doktori kojima je u interesu da postave tačnu dijagnozu.
Šta će biti sa kovid bolnicama?
Plan je da se kovid bolnice pretvore u centre za produženo bolničko lečenje i u centre za palijaciju. Šta to znači? U praksi morate da znate da vrlo često u intenzivnim negama i poluintenzivnim negama leže pacijenti koji su po nekoliko meseci tu. Posebno u Urgentnom centru. U Urgentnom centru pacijent može da se zadrži dve-tri nedelje. Ako postoje neke komplikacije, mora da ide dalje na produženo bolničko lečenje. Drugi deo je palijacija. Ja bih zamolila građane da ne brkaju staračke domove sa palijacijom. Bolnica je bolnica – pacijent može da bude u bolnici dve nedelje, tri nedelje, mesec dana. Imate pacijente koji imaju velike tegobe, bolove, muče se, psihički su izmenjeni. Nekada palijacija znači da primite pacijenta deset dana u bolnicu i on posle toga ode kući – jer se oseća bolje i njega nema tri meseca. A nekada palijacija znači došao je kraj. Sad da li će taj kraj biti za tri dana, za pet dana, za mesec dana – ali više od toga ne.
Pomenuli ste i plan za Torlak. Šta će biti sa njim?
Torlak mora ostati u državnim rukama i Torlak se mora obnoviti. Država je dala za sada priličnu svotu novca da se opremi odgovarajućom opremom. Evo sada će krenuti izgradnja novog postrojenja za novu tehnologiju sa kojom će Torlak biti ustanova koja će možda moći da učestvuje i u proizvodnji personalizovane medicine. To ne znači da ne treba razvijati BIO4, mi smo mala zemlja, nauka mora da donese profit. Zato je dobro da postoji konkurencija, ali Torlak je važan – naše vakcine moraju biti naše vakcine. Torlak mora da ostane u državnim rukama i tu mislim da niko ne treba da ima dilemu. Ja ću se svim srcem i svim svojim autoritetom za to boriti. Ako ga dobro opremimo, mi za 5-6 godina možemo da imamo sve naše vakcine što mislim da je važno da se vrati to poverenje.
Pomenuli ste poverenje i vakcine – prema izveštaju Batuta, u 2022. vakcinacija MMR vakcinom sprovedena je samo sa obuhvatom od 81,3 odsto?
Da, ali u Kragujevcu 98%, u Vranju 98%. Sve zavisi koliko je poverenje u pedijatre. Ranije u SFRJ doktori su išli po selima da daju vakcine. Možda je trenuutak da se ponovo približimo tim nekim sredinama. Ali, te male sredine i nisu toliki problem. Problem imate u velikim sredinama gde se mnogo koristi internet i gde se u fudbal, politIku i medicinu svi rezumeju.
Ima li rešenja za zdravstvenu zaštitu boraca?
Dvadeset četiri godine su prošle od rata. Ljudi koji su bili spremni da daju život za ovu zemlju su, pojedini, ostali bez zdravstvenog osiguranja. Ministarstvo za socijalnu zaštitu je izradilo boračke kartice koje oni nisu uzeli, jer su bili revoltirani budući da im nisu pružale nikakve beneficije. Sada ih molim da podignu te kartice, jer će sa njima, čim prođe zakon, mislim da će to biti u oktobru, moći da odu u Fond i da dobiju zdravstvenu knjižicu i da budu osigurani, jer to su ljudi koji imaju velike zdravstvene probleme. Dobili smo predlog da i članovi njihovih porodica, koji nemaju drugi osnov za zdravstveno osiguranje, preko te boračke kartice budu osigurani.
UDARNA VEST.rs (Blic)
