Ruski predsednik Vladimir Putin je istorijski tražio dominaciju nad Belorusijom, sa ciljem da povuče susednu državu u orbitu Moskve, a beloruski lider je povremeno okarakterisan kao Putinova marioneta.
Ali nakon pobune plaćeničke grupe Vagner i egzila u Belorusiji, izgleda da je predsednik Aleksandar Lukašenko našao način da iskoristiti oslabljenu organizaciju i smanji oslanjanje svoje zemlje na Rusiju tako što će nemilosrdni borci obučavati njegovu vojsku. Za ovo su ranije bile zadužene snage Moskve, prenosi Insider.
Lukašenko je igrao značajnu ulogu u okončavanju pobune krajem juna, posredujući u pregovorima između Kremlja i lidera Vagnera, Jevgenija Prigožina. Kao deo dogovora, Prigožin je proteran u Belorusiju, gde je njegovim borcima data šansa da mu se pridruže.
U želji da iskoristi situaciju, Belorusija je ponudila da ugosti Vagnerove borce u napuštenom vojnom kampu u centralnom Asipovičkom okrugu u zemlji kako bi mogli da obezbede obuku oružanim snagama zemlje, a sredinom jula, Minsk je objavio da je Vagner počeo da obučava beloruske jedinice teritorijalne odbrane.
Nekoliko nedelja kasnije čini se da se njihovo partnerstvo proširilo.
Vagnerovi borci sada obučavaju beloruske trupe u vežbama koje se obično izvode u partnerstvu sa ruskim vojnicima, prema analizi koju je objavio Institut za proučavanje rata.
Vagnerovi plaćenici su nedavno počeli da sprovode elemente „obuke na nivou kompanije“ više mehanizovanih brigada, koje su pokrivale manevrisanje pešadije, izbegavanje dronova i napad kombinovanim oružjem koji je uključivao integraciju tenkova i artiljerijske podrške, navodi se u analizi.
„Nova uloga Vagner grupe u obuci na nivou beloruske kompanije je primetna. Beloruska vojska obično izvodi takve vežbe sa ruskim trenerima i oslanja se na ruske planere za bilo kakve vežbe sa više brigada, u kojima ISW još uvek nije primetio učešće Vagner grupe“, dodaje se u saopštenju.
Džordž Baros, analitičar ISW, rekao je za Insider da je „Vagnerova neuspela pobuna predstavljala veoma dobru priliku za Lukašenka da potencijalno otvori opcije kako bi omogućio beloruskoj vojsci da se odvikne, možda tokom dužeg vremenskog perioda, od strukturne zavisnosti koje je ruska vojska razvila za belorusku vojsku“.
ISW je takođe primetio nedavnu saradnju između plaćenika i beloruske vazdušno-desantne brigade koja obično trenira sa Rusijom, dodajući da ova nova dinamika sugeriše da Vagner „možda nastoji da zameni nasleđene rusko-beloruske odnose jedinica“.
Ove promene odudaraju od normi koje je Moskva nastojala da stvori.
Tokom protekle decenije, „Kremlj je bio izuzetno uspešan u svojoj kampanji integracije“, rekao je Baros, posebno u vojsci. Vojska Minska je relativno mala i nedostaje joj „vezivno tkivo“, dodao je Baros, jer su ruske snage „sprovele uspešnu vrstu korporativnog preuzimanja više funkcija planiranja i komandovanja i kontrole beloruske vojske“.
Godinama se Belorusija oslanjala na ekonomsku i bezbednosnu podršku Rusije, posebno dok je zemlja prolazila kroz period previranja kao rezultat prodemokratskih protesta. Zauzvrat, Belorusija je podržala Rusiju u invaziji na Ukrajinu i čak se složila da Moskva tamo rasporedi taktičko nuklearno oružje. Uz podršku Moskve, Lukašenko je na čelu Belorusije od sredine 1990, ostajući na vlasti uprkos opoziciji i izborima za koje je Zapad rekao da nisu legalni.
S obzirom da je Putin bio ključni saveznik, sumnja se da je Lukašenko pod palicom ruskog lidera.
Ali posledice Vagnerove pobune razotkrile su neke nepravilnosti u odnosima ovih zemalja. Lukašenko se hvalio kako je spasio Moskvu od pobune, što su stručnjaci opisali kao „ponižavajući“ trenutak za Putina. Ali više od toga, čini se da iskorišćava situaciju.
„Možda je Lukašenko video posledice pobune i shvatio da je propala. Prigožinu je potreban spas, a Lukašenku ima problem koji je svima poznat, u tome što je njegova vojska sistematski i strukturalno zavisna od Rusa. Oni sada imaju zajedničkog protivnika u Moskvi i zapravo mogu imati obostranu korist jedni od drugih“, rekao je Baros.
Iskorišćavanjem Vagnerovog prisustva i povećanjem vojnih veza, Lukašenko izgleda slabi gravitaciono privlačenje koje Rusija vrši nad Belorusijom.
A na potezu se radi već nedeljama.
Lukašenko je 17. jula potpisao zakon o stvaranju narodne milicije, verovatno grupe dobrovoljaca koji će trenirati pod Vagnerom. Ubrzo nakon toga, Vagnerove trupe su počele da obučavaju unutrašnje trupe, potvrdio je 25. jula zamenik komandanta unutrašnjih trupa Belorusije.
Prigožin je u video snimku iz beloruskog kampa krajem jula rekao da će Vagnerove snage ostati u Belorusiji „neko vreme“ i da se spremaju da se na kraju upute u Afriku, gde plaćenička organizacija već ima otisak u nekoliko zemalja i optužena je za široko rasprostranjenu zloupotrebu ljudskih prava i spisak zverstava.
Lukašenko je u međuvremenu pohvalio Vagnerove borce i raširenih ruku dočekao vojnu obuku.
Prema državnom informativnom sajtu Belta, Lukašenko je u utorak rekao da će nam plaćenici „pomoći potpuno besplatno i preneti svoje iskustvo“.
„Moram da obučim svoje vojno osoblje. Ne želim da se borim, ne želim da naši momci umru. Zato moraju da budu obučeni“, rekao je Lukašenko.
Lukašenko možda želi da iskoristi Vagner za stvaranje neke vrste beloruske „plaćeničke vojske“, koje Belorusija nema.
Nije poznato koliko boraca Vagnera se nalazi u Belorusiji, ali njihovo prisustvo je uznemirilo neke na Zapadu, uključujući susedne zemlje Poljsku i Litvaniju.
Zvaničnici u dve NATO zemlje izrazili su zabrinutost nakon što je Poljska rekla da je preko 100 Vagnerovih plaćenika krenulo na položaj blizu njene granice sa Belorusijom i da su dva beloruska vojna helikoptera narušila njen vazdušni prostor, što je Minsk negirao.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi umanjio je zabrinutost, rekavši da nema naznaka da su plaćenici neposredna pretnja NATO-u.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
