Farmaceutska kompanija Gilead odlučila je davne 2004. godine da zarad profita postupi krajnje nemoralno i zaustavi razvoj leka protiv side (HIV virusa). Naime, rukovodstvo kompanije se plašilo da bi inovativni lekovi ugrozili prodaju njihovih postojećih proizvoda za lečenje pomenute bolesti, iako su bili svesni toga da oni nemaju baš nikakvu delotvornost, piše Njujork tajms.
Javno objašnjenje je bilo da se nije dovoljno razlikovao od postojećeg tretmana, te da zbog toga kompanija ne bi mogla da „opravda“ njegov dalji razvoj.
Zapravo, radilo se o nečemu sasvim drugom. Kompanija je osmislila plan da odloži puštanje u promet novog leka kako bi maksimizirala profit, iako su rukovodioci imali razloga da veruju da bi to moglo biti bezbednije za pacijente.
U to vreme, Gilead je već imao par unosnih tretmana koji navodno leče sidu.
Obećani lek, tada u ranim fazama testiranja, bila je ažurirana verzija tenofovira. Rukovodioci Gileada znali su da ima potencijal da bude manje toksičan za bubrege i kosti pacijenata od ranije verzije, piše Njujork Tajms.
Uprkos tim prednostima, rukovodioci su zaključili da nova verzija rizikuje da se takmiči sa postojećom, patentom zaštićenom formulacijom kompanije.
„Strategija proširenja patenata“, kako se navodi u dokumentima Gileada, omogućila bi kompaniji da zadrži visoke cene svojih lekova na bazi tenofovira. Gilead bi mogao da prebaci pacijente na svoj novi lek neposredno pre nego što jeftini generici dođu na tržište. Omogućavajući da tenofovir decenijama ostane dobro poradavani lek, što je strategija vredna milijardi dolara.
Gilead je na kraju uveo verziju novog tretmana 2015. godine, iako je mogao da postane dostupan još deceniju ranije, da kompanija nije pauzirala razvoj 2004. godine. Njegovi patenti sada traju najmanje do 2031. godine.
Odloženo objavljivanje novog tretmana sada je predmet državnih i saveznih tužbi u kojima je oko 26.000 pacijenata koji su uzimali Gileadov stari tretman protiv HIV virusa, navodeći da ih je kompanija nepotrebno izlagala problemima s bubrezima i kostima.
U sudskim podnescima, advokati Gileada su naveli da su optužbe neutemeljene. Oni su negirali da je kompanija zaustavila razvoj leka kako bi povećala profit. Oni su citirali interni memorandum iz 2004. godine u kojem se procenjuje da bi Gilead mogao da poveća svoj prihod za milijardu dolara tokom šest godina ako objavi novu verziju 2008. godine.
„Da je Gilead bio motivisan samo profitom, kako tvrde tužioci, logična odluka bi bila da se ubrza razvoj nove verzije“, napisali su advokati.
Glavni advokat Gileada, Debora Telman, rekla je da su kompanijine „odluke o istraživanju i razvoju uvek bile i nastavljaju da budu vođene fokusom na isporuku bezbednih i efikasnih lekova za ljude koji ih prepisuju i koriste“.
Danas, generacija skupih Gilead lekova koji sadrže novu verziju tenofovira čini polovinu tržišta lečenje side, tretmana i prevencija.
Korišćenje jednog od najkorišćenijih proizvoda – Deskov, košta oko 26.000 dolara godišnje. Generičke verzije svog prethodnika, Truvada, čiji su patenti istekli, sada koštaju manje od 400 dolara godišnje.
Da je Gilead krenuo napred sa razvojem ažurirane verzije leka još 2004. godine, njegovi patenti bi ili do sada istekli ili bili pred isticanjem.
„Svi treba da se povučemo i zapitamo se – kako smo dozvolili da se ovo desi“, rekao je Džejms Krelenštajn, dugogodišnji aktivista za HIV koji je savetovao advokate da tuže Gilead.
Očigledan manevar kompanije sa tenofovirom je toliko uobičajen u farmaceutskoj industriji da ima i naziv – „prebacivanje na nov proizvod“. Naime, kompanije se oslobađaju svog monopola na lekove i onda, neposredno pre dolaska generičke konkurencije, prebacuju pacijente na nedavno patentiranu verziju leka kako bi produžili monopol.
Proizvođač lekova Merk, na primer, razvija verziju svog popularnog leka Keitruda protiv raka koji se može ubrizgati pod kožu i verovatno će produžiti prihode kompanije godinama nakon što se infuzirana verzija leka suoči sa svojom prvom konkurencijom, koja bi mogla da se pojavi tek 2028. godine.
Kristofer Morten, stručnjak za farmaceutsko patentno pravo na Univerzitetu Kolumbija, rekao je da slučaj Gileada pokazuje kako američki patentni sistem stvara podsticaje za kompanije da usporavaju inovacije.
„Ovde se dogodilo nešto pogrešno“, rekao je Morten, koji pruža besplatne pravne usluge zaraženima sidom koji su se pobunili protiv farmaceutske kompanije.
„Patentni sistem je zapravo podstakao Gilead da odloži razvoj i lansiranje novog proizvoda“, rekao je.
Dejvid Svišer, koji živi u centralnoj Floridi, jedan je od onih koji tuže Gilead na saveznom sudu. Lek Truvadu je uzimao 12 godina, počevši od 2004. godine, i razvio je bolest bubrega i osteoporozu. Pre četiri godine, kada je imao 62, doktor mu je rekao da ima „kosti 90-godišnje žene“.
UDARNA VEST.rs (Nova.rs)
