Kroz herojsku istoriju kao i svi neshvaćeni neimari, Vučić je Srbe ohrabrivao da rade i da se promene, umesto da sami sebe oplakuju.
A bila je to potpuno završena i izgubljena stvar. Eventualno, poslednji nedovršeni posao na Balkanu, s obzirom na to da raskomadana i upropašćena Srbija nije dovoljno kažnjena jer ipak pokazuje kakve – takve znake života.
Više od podviga je vratiti se neplanirano za pregovarački sto i tražiti da se poštuju nacionalni interesi Srbije. Ne može na Kosovu jedna strana da dobije sve, a druga da izgubi sve. Tako nije bilo ni u onom pravom Kosovskom boju pre skoro hiljadu godina.
Tada su Srbi od sveopšteg poraza napravili srpsku renesansu. Desilo se to i sada nakon nekoiko izgubljenih ratova – devedesetih godina, kada su nas NATO bombe prijateljski ubeđivale da nepravda vlada svetom, i da Amerika, Zapad ili bilo ko ima daleko više prava na Krajinu, Bosnu, Kosovo, Crnu Goru od Srba koji odvajkada tamo zive.
Dok su se više od jedne decenije došaptavali da je doveden da preda što još nije predao, Vučić ne samo da ništa nije izdao i predao, već je godine političke stabilnosti iskoristio da preporodi Srbiju i obezbedi privredni rast, dok su čak veliki i bogati posrtali i propadali.
Dobro, nije baš popularno u Srbiji graditi puteve i otvarati fabrike, vrtiće i bolnice. Neko bi ih počeo ili završio u daleko srećnijim vremenima, kad se Rusija ogledala u očima Amerike i kada su Kinezi radili, a svi ostali uživali.
Kao i svi neshvaćeni neimari kroz našu herojsku istoriju, Vučić je Srbe ohrabrivao da rade i da se promene, umesto da sami sebe oplakuju. Nije ih pozivao ni u kakvo izgibenije jer nas je i ovako premalo ostalo. Lako je reči dogodine u Prizrenu i junačiti se u Beogradu, dok stradaju neki drugi Srbi na Kosovu u Bosni ili bilo gde drugde.
Tuđi životi su ugroženi, a tvoj je siguran. Ako već ništa ne mogu Vučiću, možda je odista jedino rešenje prijaviti ga Americi, Zapadu, Kini, Rusiji ili vec nekome da ih već više od decenije sve vuče za nos i obećava ono što neće nikada ispuniti, niti pokleknuti, samo da bi probudio i izgradio Srbiju.
Priča da je nacionalni izdajnik nije prošla, baš kao i ona da su Srbi mali Rusi, a da je Vučić veliki – mali Putin.
Svejedno je ko će ga srušiti, kad mi ne možemo. Nama bi trebalo biti dovoljno da padne, makar zajedno sa Srbijom. Napokon će biti Srbija tako mala i slaba, da bismo se uzdigli i postali veliki.
Međutim, nijedna Srbija nije dovoljno mala da u očima svojih neprijatelja ne izgleda prevelika. l šta ćemo tad!?
UDARNA VEST.rs
