Apsurdno je otkazati koncert klasične muzike, dok u isto vreme na programima televizije imamo prenos Evrovizije, takve kakva je, ili još gore – rijalitije, za koje ne znam ni šta bih rekao.
Ima ona dobro poznata priča po kojoj je na početku Drugog svetskog rata zasedala britanska vlada sa jednom tačkom dnevno reda: Kako i odakle namaknuti što više sredstava za odbranu zemlje od zahuktale nacističke, ubilačke mašinerije koja se neumoljivo približavala? Svako od ministara je imao neki predlog, a jedan je predložio da se sva sredstva iz Ministarstva kulture prebace u Ministarstvo odbrane, jer po njegovom mišljenju, kultura u takvim vremenima nikome i ne treba, na šta je Čerčil odgovorio: „Pa šta u tom slučaju da branimo“?
Da ne ulazimo sada u polemiku da li se ovo stvarno dogodilo i da li je sve baš ovako bilo, ali čini mi se da je ovo trenutak u kome se mnogo toga kod nas mora braniti upravo i samo kulturom.
Nažalost, po svemu sudeći, daleko smo od toga.
Svi znamo šta nam se nedavno dogodilo i većina nas se, koliko pratim i vidim, slaže da su pojedinci koji su učinili te nepojmljivo gnusne stvari apsolutno bolesni, a nije malo onih koji u tom smislu govore o dobrom delu našeg društva. Kakva je bolest u pitanju, svakako nisam nisam stručan da govorim, to su psiholozi i psihijatri, ali i laik može zaključiti da je kod takvih osoba socijalna inteligenija jadnaka nuli.
A kada se već konstatuje bolest, neophodan je lek da bi bolest bila pobeđena.
Upravo zbog toga ne mogu da razumem sve veći broj otkazanih koncerata i pozorišnih predstava u poslednje vreme.
Otkazuju se čak i koncerti klasične muzike!
Znam da ima onih umetnika koji kažu – nije nam sada do toga, ali gospodo, mišljenja sam da tako ne sme i ne može da bude.
I našim precima svakako nije bilo do ratovanja, ali neprijatelj koji je banuo na naše granice ponajmanje ih je to pitao.
Neke stvari se naprosto moraju.
Muzika, i uopšte umetnost, su osnovni postulat svake zdrave nacije i tu nema zbora.
Tuga koja nas je zadesila ogromna je svakako, ali čime da je lečimo ako ukidamo umetnost?
Čime?
Apsurdno je otkazati koncert klasične muzike, dok u isto vreme na programima televizije imamo prenos Evrovizije, takve kakva je, ili još gore – rijalitije, za koje ne znam šta bih rekao.
Ako želimo da razumemo ono što je lepo, ako želimo da imamo samokontrolu, empatiju, toleranciju i sve ono što podrazumeva socijalno svesnu osobu, kultura je apsolutni prioritet.
Evroviziju nisam gledao (ili ne daj Bože neki rijaliti), jer bi takav čin apsolutno potirao sve ono o čemu ovde iz nedelje u nedelju pišem, ali ne mogu da ćutim na činjenicu da neko smatra da nije trenutak za koncert klasične muzike, ili neki džez koncert, recimo, a to važi i za sve druge kvalitetne programe.
Nama je potreban lek koji bi nas podigao iz ove ogromne tuge, a uzroci koji su doveli do svega toga prisutni su i očigledni već nekoliko decenija, samo se mi pravimo da ih ne vidimo.
Jedini lek za sve to jeste umetnost i obrazovanje koji su svakako veoma usko povezani.
A kako mnogi muziku smatraju za božansku umetnost, mislim da nam je u ovom trenutku potrebnija nego ikada pre i zbog toga je odlaganje koncerta potpuno pogrešno, jer verujem da to deluje veoma destruktivno na mnoge.
Kao da nam nije dosta destruktivnosti koju proizvode razni treš televizijski programi, pa nadalje.
Odgovornost svakog od nas u ovom trenutku ogromna je i u mnogo čemu presudna, ali je obaveza onih koji su nosioci kulture (ili bi to trebali da budu) u ovoj zemlji, sasvim delikatna i svakako od posebne važnosti.
UDARNA VEST.rs
