Učenika sedmog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ koji je 3. maja u školi na Vračaru ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja i dalje je u postupku utvrđivanja uračunljivosti u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu.
Prema saznanjima medija, maloletnik je prethodne dane proveo u stanju smirenosti i nije mu propisana nikakva terapija. Nema nikakvih zahteva, niti primedbi na uslove u kojima boravi. Rođaci su mu doneli garderobu i torbu sa drugim potrepštinama, ali samo do upravnih kancelarija, bez susreta i kontakta. Stručnjacima koji su sa njim vodili razgovore preneo je ubeđenost da će se uskoro naći na slobodi.
Majka i sestra napuštaju Srbiju
Majka i sestra dečaka ubice (13), najverovatnije će se preseliti u inostranstvo, a u jednom trenutku pridružiće im se i otac dečaka-ubice, kad bude pušten iz zatvora. Psiholozi i kriminolozi veruju da je to najbolje i najbezbednije rešenje za ovu porodicu.
Neplaćeno odsustvo
Roditelji maloletnika su, inače, dobili na stotine pretnji preko interneta nakon nezapamćenog zločina koji je počinio njihov sin. Otac Vladimir, ugledni radiolog, trenutno je iza rešetaka jer je njegov sin počinio masakr pucajući iz njegovih pištolja, a majka je, prema nezvaničnim saznanjima, uzela neplaćeno odsustvo sa Biološkog fakulteta, gde radi, i sa ćerkom je na nepoznatoj lokaciji u Srbiji. Maloletnikova mlađa sestra, koja je kao i on pohađala OŠ „Vladimir Ribnikar“ i trenutno je četvrti razred, sasvim sigurno se neće više vraćati u ovu školu, prenosi Informer.
Milan Kostić, psiholog i sudski veštak, smatra da je i mlađa sestra trinaestogodišnjaka, žrtva svog brata, pošto će do kraja života trpeti posledice njegovog zločina.
– Ta devojčica ništa nije uradila, ali je obeležena i stigmatizovana za ceo život. Ona će biti osuđivana od okoline i smatram da bi trebalo da bude zaštićena, koliko je to moguće. Ovakva situacija nije uobičajena kod nas, ali važno je objasniti majci koliko je složena situacija za njih i da je možda najbolje rešenje da napuste zemlju. Mislim da je razdvajanje od trinaestogodišnjeg dečaka neophodno u ovom slučaju. Majka treba da shvati da pored sina ima i ćerku i da mora da uradi nešto kako bi je zaštitila – kaže Kostić, i dodaje:
– Dečakovoj porodici svakako ne treba nametati rešenje, već njegovi majka i sestra treba da se slože sa tim rešenjem, ili da im se ponudi alternativa. Devojčica je suviše mlada da sama predloži neko rešenje, ali je ipak treba saslušati i saznati šta ona misli o svemu ovome i o tome šta je učinio njen brat.
Dobrivoje Radovanović, kriminolog, ističe da je dečak nezapamćenim masakrom uništio mnoge živote i porodice.
– Sve je upropašćeno, i njegov život i životi svih porodica koje je unesrećio svojim činom. Takođe, uništio je i živote svoje majke, oca i sestre. Njegova porodica će dugi niz godina trpeti strašne posledice jer je teško zaboraviti ovako nešto – kazao je Radovanović.
Pitanje njegovog pravnog statusa
Pitanje njegovog pravnog statusa i suočavanja sa razmerama zločina koja je počinio već danima preokupiraju javnost. Iako kao mlađi od 14 godina ne može da bude izveden pred sud, niti mu može biti izrečena bila kakva krivična sankcija, sigurno je da njegov život više neće biti isti.
Dečak ne može da završi u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, ni u maloletničkom zatvoru u Valjevu. Ali to ne znači, kako se u početku spekulisalo, da će se naći na slobodi.
Kako za „Novosti“ otkriva Dragan Vulević, specijalista za socijalno pravo i bivši načelnik Odeljenja za nadzorne poslove u oblasti porodično-pravne zaštite u Ministarstvu rada, Centar za socijalni rad tražiće direktno od lekara koji vrše procenu zdravstvenog, psihičkog i emocionalnog stanja dečaka-ubice i da se izjasne koji dalji oblik zaštite preporučuju.
Da li je dečak opasan po sebe i okolinu?
Specijalisti će se pismeno izjasniti da li je dečak opasan po sebe i okolinu, kao i da li sugerišu zatvoreni oblik zaštite, otvoreni oblik ili vraćanje nazad, u porodicu.
– Zatvoreni oblik zaštite bila bi hospitalizacija, za šta je potrebna saglasnost roditelja. Ukoliko roditelji ovu saglasnost ne daju, organ starateljstva može da pokrene postupak za donošenje privremene mere o lišenju roditeljskog prava i da postavi detetu privremenog staratelja – objašnjava Vulević.
To, konkretno, znači da centar konstatuje kako su se roditelji oglušili o zdravstvene preporuke lekara koje su u najboljem interesu deteta. Shodno tome može im se ili delimično oduzeti starateljstvo, u delu odlučivanja o lečenju dečaka, ili čak i potpuno, ako se utvrdi da ima zakonskih osnova i da su porodične okolnosti ugrožavajuće po maloletnika. Ovaj postupak ne odlaže lečenje, odnosno dete će za to vreme ostati na Dečjoj klinici za psihijatriju. Privremeni staratelj može, po zakonu, biti ili Centar za socijalni rad ili neki pouzdan bliski rođak.
Druga mogućnost je da, ukoliko stručnjaci konstatuju da kod dečaka-ubice nema nikakvih poremećaja ličnosti, centar proceni da bi on trebalo da bude smešten u instituciju za decu sa poremećajima u ponašanju. To su Dom za vaspitanje dece u Knjaževcu ili „Vasa Stajić“ u Beogradu. Samom Vuloviću ova mera, s obzirom na težinu počinjenog dela, deluje malo verovatna, jer su u pitanju domovi otvorenog tipa.
Ipak, pošto je i za ovo potrebna saglasnost roditelja, ukoliko je oni ne daju, centar i u tom slučaju može da pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava.
– Treća mogućnost je da tim lekara kaže kako detetu nije potrebno lečenje i da se on vrati u porodicu. U tom slučaju organ starateljstva dužan je da sastavi detaljan plan podrške roditelja u podizanju deteta – objašnjava Vulević.
Sve ove mere određuje centar za socijalni rad kao organ starateljstva, a ne sud.
Vaspitne mere za maloletnike mlađe od 14 godina
Kako objašnjavaju u Advokatskoj komori Beograda, maloletnicima mlađim od 14 godina svakako mogu biti određene samo vaspitne mere. Za lakša dela to je ukor, a za teža sledi pojačan nadzor – bio to nadzor roditelja, usvojioca ili staraoca, ili nadzor u drugoj porodici ili, pak, od strane organa starateljstva. Moguća je i mera dnevnog boravka u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. Zakon kaže da se, ukoliko se ustanove psihički poremećaji, može izreći i mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.
– Ova mera je pandan meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi kada su u pitanju punoletni učinioci – objašnjavaju u AKB. – U tom slučaju dete ostaje u psihijatrijskoj ustanovi koliko je potrebno, a kada navrši 21 godinu mera se može nastaviti u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se izvršava obavezno lečenje i čuvanje odraslih.
Kod nas je to najčešće Specijalna zatvorska bolnici pri beogradskom Okružnom zatvoru, poznatijem kao CZ.
Kada bude određivao dalju sudbinu trinaestogodišnjaka, centar će morati da uzme u obzir stepen njegovog poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude, prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog dela.
Mada su mediji najčešće spekulisali da će eventualnu saglasnost za sprovođenje daljih mera prema dečaku (13) morati da da majka, zakon kaže da se saglasnost traži od oba roditelja. Uprkos tome što je otac maloletnika, sa kojim je dete inače i živelo, u jednomesečnom pritvoru, on je i dalje formalan nosilac roditeljskog prava, pa je i njegova reč o daljoj sudbina dečaka neophodna.
UDARNA VEST.rs
