Monstrumi Kosta K. (13) i Uroš Blažić (20), koji su u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru i u selima kod Mladenovca pobili 17 mladih i ranili još 20, nisu duševno oboleli i bili su uračunljivi kad su krenuli u krvavi pir!
Reč je, po mišljenju stručnjaka, o proračunatim i prefriganim narcisima, koji su, pod uticajem svojih porodica umislili da su bolji i vredniji od drugih, zbog čega im tuđi životi uopšte nisu bitni!
Narcistička trauma
Profesor Radoslav Svičević, psiholog i magistar socijalne medicine koji je radio kao pomoćnik načelnika na psihijatrijskoj klinici Vojnomedicinske akademije (VMA), ističe da su i Kosta i Uroš narcisoidne ličnosti, a da je okidač za zločin kod obojice bila „narcistička trauma“.
– Za dva masakra objašnjenje se može naći u specifičnim profilima ličnosti, uz sadejstvo porodice, škole i širih socijalnih faktora. Kad je reč o Kosti, stvorena je osoba koja je u suštini, po karakternim osobinama, narcisoidna ličnost, preosetljiva, osvetoljubiva i sklona agresivnim reakcijama. Takva ličnost je u osnovi labilna, lako „lomljiva“ na neke uvrede ili životne neuspehe. Ako se kitio time da je u svemu najbolji, pa se u jednom trenutku pokazalo da je u nečemu gori od drugih, to pokreće kod njega narcističku traumu – napominje naš sagovornik i dodaje:
Bili uračunljivi i planirali
*Kosta K. (13) i Uroš Blažić (20), koji su u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima kod Mladenovca ubili 17 mladih, bili su uračunljivi tokom zločina i sve su detaljno isplanirali
* Obojica su, pod uticajima svojih porodica, umislili da su bolji i vredniji od drugih, pa im tuđi životi nisu bitni
– Kosta nije šizofrena osoba, već je maksimalno proračunat. Narcisoidni profil ličnosti ne može se podvesti pod ozbiljnu patologiju, već kao posebna karakterna osobina, koja eventualno može dovesti do šizoidnih crta ličnosti. U prilog tome govori činjenica da je u jednom trenutku pre zločina precrtao jednu osobu sa spiska za ubijanje. On je time pokazao kako razmišlja i svoje namere. Sve što je radio, radio je sa kontrolom svesti i razuma. Ta odluka nije došla u jednom blesku, sa smanjenim stepenom uračunljivosti.
Doktor Svičević napominje da narcistička trauma ima u sebi podlogu, a to je uticaj sredine, kada se neko previše favorizuje, da je „naj, naj“ u svemu.
– Dečak je zaljubljen u samog sebe, a to podrazumeva laku lomljivost ličnosti u nekim provokativnim situacijama, koje je on doživeo traumatično – objasnio je Svičević.
Kompleksi
Blažić je umislio da je mnogo bitniji i važniji od meštana ovog sela, smatrajući se superiornijim jer je „dete sa asfalta“
Izvor iz istrage
Naš sagovornik ističe i da Uroš Blažić, masovni ubica iz Dubone kod Mladenovca, ima sličan profil ličnosti.
– Taj mladić je pun sebe, pridavao je puno pažnje svom telu, a u sredini u kojoj je živeo želeo je da bude poseban. Bio je sasvim sigurno prezaštićen od roditelja. Živeo je neki svoj život, hteo da ostvari neke želje koje nisu u skladu sa njegovim realnim mogućnostima. Potreba za skretanjem pažnje na sebe ilustrovana je snimkom sa društvenih mreža u kojem se Blažić kupa u hladnoj vodi, sa snegom, gde ističe da mu je uzor bivši robijaš Kristijan Golubović – naglašava dr Svičević.
Izvor Informera koji je dobro upućen u sve detalje masakra na Vračaru i u mladenovačkim selima Dubona i Malo Orašje, slaže se sa doktorom Svičevićem da su Kosta i Uroš narcisoidne ličnosti, koje su umislile da su „najbolje i najpametnije od svih“.
– Blažić je tokom istrage detaljno pričao o svom detinjstvu i o odnosu sa meštanima mladenovačkih sela, gde je počinio masakr. On je rođen na Zvezdari, u centru Beograda, gde je proveo detinjstvo, a iz nekih porodičnih razloga se najpre preselio na Mirijevo, gde je sa roditeljima i bratom živeo kao podstanar, a onda su se preselili u Dubonu. Blažić je umislio da je mnogo bitniji i važniji od meštana ovog sela, smatrajući se superiornijim jer je „dete sa asfalta“. On se ponosio time što je, navodno, „gradsko dete“ i hvalio se poznanstvom sa jednim učesnikom rijalitija. Umislio je da su svi u selu ljubomorni na njega i to je nekoliko puta ponovio na saslušanju – kazao je naš izvor.
Bez trunke empatije
Naš sagovornik napominje da je slične osobine pokazao i mali Kosta K. na saslušanju u policiji i pred psiholozima na psihijatrijskoj klinici, gde je smešten posle hapšenja.
Vaspitanje po principu: Roditelji, škola, društvo
Prema mišljenju profesora Radoslava Svičevića, ne postoji neki algoritam po kome se mogu vaspitavati deca.
– Treba prvo probiti otpor dece prema razgovoru i usmeriti ih na prave oblike vaspitanja, kroz sistem školovanja, služeći se iskustvom tradicionalnih civilizacija, u prvom redu kineskom. Jedna savremena Kina i dalje razvija konfučijanski model vaspitanja mladih, po principu: roditelji, škola, društvo – zaključuje dr Svičević.
– Kosta nema apsolutno nikakvu empatiju prema svojim žrtvama, ubijenim školskim drugovima, što je pokazao kad je nekoliko puta ponovio da će kad-tad završiti masakr i da će pobiti svu decu sa spiska koju nije stigao da likvidira tokom krvavog pira u školi prošle srede. On jeste hiperinteligentan, ali je istovremeno i uveren da je najbolji u svemu, da su svi drugi manje vredni i tuđi životi mu nimalo nisu bitni. On se samo raspituje kad će ga doktori pustiti kući da bi završio započeti „posao“ – otkrio je naš izvor.
Podsetimo, Kosta je u sredu u OŠ „Vladislav Ribnikar“ ubio osmoro dece i portira, a ranio nastavnicu istorije i još petoro đaka. U stanu mu je nađen spisak sa imenima 15 dece koju je hteo da likvidira i plan upada u školu.
Samo dan kasnije, u četvrtak uveče, Blažić je započeo pokolj u Malom Orašju, ubivši bez ikakvog povoda petoro mladih. Zatim je u Duboni ranio četvoricu muškaraca koji su popravljali kapiju, a onda je 500 metara dalje, u školskom dvorištu, likvidirao još troje. Usledila je dramatična potera za ubicom, i on je u petak ujutro uhapšen u kući svog dede po majci u Vinjištu kod Kragujevca.
Uroš tukao decu jer su mislili da je Rom
Uroš Blažić je, kako smo saznali, dok je živeo u Beogradu, pohađao OŠ „Ivan Goran Kovačić“ na Zvezdari, gde je često napadao decu, pa čak ih i davio golim rukama.
– Uroš je u istrazi ispričao da su ostala deca tada, zbog njegovog malo tamnijeg tena mislila da je on Rom, što je za njega bilo ponižavajuće, pa ih je napadao. On je, međutim, i kasnije, kad se preselio u Dubonu, bio sklon agresiji, zbog čega je dva puta hapšen, ali nije dočekao sudski epilog za te izlive nasilja prema meštanima – kazao je naš izvor.
UDARNA VEST.rs
