Odavno je legendarni trener Duško Vujošević rekao da je Partizan kao opruga – što je pritisak jači, odskok je veći – i to se nije promenilo. Prošle su godine, tu je drugi trener, novi igrači, ali se ta konstanta crno-belih da prkose svima i odolevaju svemu ne menja. I mada se činilo da neće biti potrebe da se govori o pritisku, dok Željkova četa vodi sa 2:0 u četvrtfinalnoj seriji Evrolige protiv Real Madrida, stvari su se zakomplikovale i došlo je vreme da opet pokažu prepoznatljiv karakter.
Pričalo se pre početka plej-ofa da bi Partizan mogao da iznenadi, ali niko nije mislio da bi mogao baš toliko da iznenadi – da oba meča neutrališe prednost domaćeg terena Madriđana i da ih u njihovoj kući ponizi, toliko da ih natera da rezultatsku sramotu pretvore u još veću, ljudsku sramotu, zbog koje se danima izvinjavaju.
Ipak, ponašanje namazanog i u tom trenutku nemoćnog Serhia Ljulja, koje je izazvalo reakaciju Kevina Pantera, koja je potom pokrenula lavinu i opštu tuču na terenu na inicijaticu nervoznih domaćina, na kraju bi mogla da se obije o glavu Partizanu.
Beogradski tim zato u trećoj utakmici neće izgledati isto, neće ni Real, ali će njima širina rostera dati veću mogućnost da to neutrališu.
Košarkaši Partizana i Željko Obradović će, sa druge strane, imati preozbiljan zadatak – da nadomeste nedostatak dvojice najvažnijih Kevina Pantera i Matijasa Lesora, koji su kažnjeni utakmicom, odnosno dve, neigranja, zbog učestvovanja u incidentu. Devetostruki osvajač Evrolige će zato morati ozbiljno da eksperimentiše, da proširi sastav i da da šansu i nekima koji su do sada bili „igrači zadatka“.
Koliko su važni ovi igrači možemo da pokušamo da izrazimo kroz statistiku i brojke, mada one ne mogu da kažu sve u slučaju pomenute dvojice. Bilo kako bilo, bez njih će ih ostati jedanaestorica i svako će morati ozbiljno da „zapne“ i preuzme odgovornost i za sebe, i za tim, i za ono što inače kada su tu rade Panter i Lesor. Ni neiskustvo, ni eventualni strah, ni godine, ni to što im možda pozicija neće bita ona koju primarno pokrivaju, baš ništa neće moći da bude izgovor. Moraće crno-beli da se „potuku“ sa onime što imaju…
Vreme je za Smailagića i Ledeja
Lesor je igrač koji se nametnuo od početka sezone kao lider, kao motor i pokretač tima. Njegova energija, na terenu i van njega, često je bila od presudne važnosti za buđenje ekipe – igrački i emotivno. Francuz se bori za svaku loptu na oba kraja i za ovaj tim ostavlja na parketu poslednju kap krvi. Jak je defanzivno, pa je, uz Janisa Papapetrua, neretko šraf koji drži Partizanovu odbranu, za šta potvrdu možemo tražiti u utakmicama sa Realom. On je u ligaškom delu u Beogradu “stavio u džep” Valtera Tavaresa, najdominantnijeg centra Evrolige.
Tim je, prvenstveno, zahvaljujući njemu popravio segment koji mu je bio problematičan na početku i na osnovu kog su kasnije počele da dolaze pobede – skok. On je definitivno nosilac Partizanove igre, pošto na terenu prosečno provodi najajviše vremena – čak 30 minuta, piše Sportal.
E sad, i tu minutažu, i skok, i odbranu, i poene moraće da nadomeste ostali. Moraće crno-beli da zbiju redove i da se potrude da se njegova pauza što manje oseti. Igrali su bez njega tri meča u ABA ligi, ali ovo će biti daleko veći izazov.
Zek Ledej je u više navrata pokazao da može da bude Željkov džoker i tihi heroj. On je navikao da sa Lesorom deli taj teret, uz veliku minutažu koju inače ima i poverenje koje opravdava, ali sada će bez vernog saborca to morati da iznese. I upravo bi on mogao da bude x faktor, pošto Madriđani nemaju odgovar za takvog igrača na njegovoj poziciji. Dominaciji na četvorci bi mogao da doprinese i Joanis Papapetru, čija će poziciona polivalentnost u ovom meču sigurno morati da bude iskorišćena.
Alen Smailagić, Željko je sa njim na petici u poslednjim mečevima uspevao da poprilično dobro osmisli taktiku i napravi zamku protivniku, a on je taj zadatak odlično obavljao. Koristio je mladi krilni centar minutažu i poverenje koje je dobio, a sada će mu i odgovornost biti veća. Baš je on igrač koji je najviše namučio Valtera Tavaresa na obe strane, pokazao je da na njegovu prednost brzine u nekim situacijama košarkaš sa Zelenortskih Ostrva ne uspeva da odgovori. Sada neće biti tu da zbuni protvnika, odradi „misiju“ ili da odmeni saigrača dok se bude odmrao, biće ovo pravi izazov za njega, za koji je Alen već najavio da je spreman. Zato će biti izuzetno važno da se sačuva od brzih faulova, koje inače pravi.
Pojrije i Tavares sa jedne, Željkovi klinci sa druge strane… Neće biti lako, ali nemaju izbora. U „vatru“ će verovatno morati i Tristan Vukčević, ali tako stasavaju veliki igrači.
Kako nadoknaditi nedostatak kapitena?
Nekima na početku nije bilo jasno šta je to Obradović video u tom Amerikancu da mu poveri da predvodi ekipu slavnog beogradskog kluba. Trebalo je malo vremena da pronađe svoju igru i da svima pokaže zašto je to tako. Rezultat – Panter je sada pravi lider i čovek koji je spreman da preuzme odgovornost! Sa 15,6 poena, on je najbolji pointer tima, uz šut za dva poena od oko 50 odsto, za tri sa preko 40, dok je sa linije penala na preko 90.
Osim velikog rada, talenta, znanja, on na terenu pokazuje ogromnu hrarost, što je od izuzetne važnosti za ovaj mlad tim. Šuteve koje niko ne bi po pravilu uzima on. To smo videli i u poslednjim trenucima prvog meča u Vizink centru, kada se hladnokrvo podigao preko Jabuselea i pogodio za tri poena uz zvuk sirene za pobedu i vođstvo u seriji.
Šta mu je činiti rekao je da zna Danilo Anđušić, koji je pred meč istakao da je spreman da uskoči u kapitenove cipele i da ne bi bio tu da nije tako.
E pa, u utorak će svako morati da bude spreman za to.
Očekuje se važnija uloga ovog beka, koji je kroz sezonu gotovo uvek odgovarao „specijalno namanjenim zadacima“, a ovo bi mogla da mu bude prilika da povrati samopouzdanje koje je variralo.
Tu će važna biti i koodrinacija Džejmsa Nanelija i Alekse Avramovića, koja bi mogla da donese igri Partizana ono što gubi bez Pantera. Od šuta sa distance, preko onog iz driblinga…
Dobra vest je da će Dante Egzum verovatno biti u statavu, ali je pitanje da li će moći da bude na 100 odsto. Australijanac je povredio nožni prst kada ga je Geršon Jabusele bacio na pod, međutim, usprkos prvim mračnim prognozama, on je u ponedeljak trenirao sa timom i trener je najavio da se očekuje da za meč bude spreman. To bi za Partizan bilo izuzetno značajno, jer bez njih trojice, uprkos svoj dobroj volji, preuzimanju odgovornosti i tuđeg zadatka na terenu, teško da bi bilo moguće. Njemu, svakako, bilo prvi put da uzme ulogu nosioca…
Ima Obradović i jednog svog „miljenika“, mladog Uroša Trifunovića, koji je, usprkos godinama i neiskustvu, stekao veliko samopouzdanje i poverenje trenera besprekornim obavljanjem zadataka. Šta može defanzivno pokazao je više puta, ali njega krasi i odličan šut za tri, za koji mu je potrebno samo da se na njega češće odlučuje. Možda je došlo vreme da u ovakvoj podeli i njemu pripadne „veći deo kolača“.
Šta bi bilo kad bi bilo…
Da se sve ovo nije dogodilo malo ko veruje da bi, uz dužno poštovanje, Real mogao da se izvuče iz sutuacije u koju je došao i to ne zato što je loš, nego zato što je Partizan stvarno dobar. Na domaćem terenu, sa 20.000 navijača iza sebe i Željkom Obradovićem na klupi, nema sumnje da bi posao umeli da završe u “Areni”. Ipak, od “šta bi bilo kad bi bilo” nema ništa.
U utorak će na parket morati neki drugačiji Partizan, igrački, ali i karakterno, jer neće crno-beli sigurno lako oprostiti Madriđanima što su bacili senku na njihov poduhvat, kao što neće dozvoliti da im ugroze postignutno. Iz svakog pada oni su ove sezone izlazili kao jači i povezaniji, to bi mogao i sada da bude slučaj…
Da nisu bauk ni oni sa druge strane lično su se uverili i to već tri puta. Bez Jabuselea i Deka, sa rovitim Tavaresom, Pojrijeom i Randolfom, koji se vraćaju iz povreda, vremešnim iskusnim igračima i nedoraslim mladim i sa Mateom Ćusom kao dirigentom Željko Obradović može i bez dvojice najvažnijih još jednom da pripreti…
UDARNA VEST.rs
