Statistički podaci sa upisa na fakultete u Srbiji pokazali su da je sve manje interesovanje budućih studenata za profesorske smerove a kako u izjavi za Blic upozorava prof. dr Tatjana Pivac, prodekanica za nastavu Prirodno- matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, rešavanju tog problema se mora pristupiti zajedničkim snagama jer ukoliko se uskoro nešto ne promeni, „možemo se suočiti sa situacijom da nećemo imati ko će da uči našu decu“.
U školama zapravo već sada nedostaju nastavnici fizike, matematike i informatike.
Tim povodom je na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu održan sastanak predstavnika Unije prirodno-matematičkih fakulteta Republike Srbije kojem su pored dekanice novosadskog PMF-a prisustvovali i dekani iz Kragujevca, Niša, Kosovske Mitrovice i Novog Pazara, a sa beogradskog Univerziteta dekani Biološkog fakulteta, Fizičkog fakulteta, Hemijskog fakulteta i Fakulteta za fizičku hemiju.
– Kod nas je primećen pad upisa na profesorske smerove od 2015. godine, kada smo uveli integrisane akademske studije, koje u stvari umesto četiri plus jedan traju pet godina, te tako studenti imaju tih 300 ESP bodova koji su im potrebni za rad u nastavi. Tu spadaju profesorski smerovi za fiziku, hemiju, biologiju i matematiku, dok je geografija ostala po principu školovanja četiri plus jedna godina. To se pokazalo kao bolji princip studiranja, jer se jedino tu upisuje nešto veći broj studenata od proseka, recimo, između 12 i 15. Geografija je upisivala nešto više studenata koji su se opredelili za profesorska zanimanja ali ni to nije neki veliki broj. Isto tako, do 15 studenata – objašnjava naša sagovornica.
Na hemiji nije upisan nijedan student, na fizici samo jedan
Na novosadskom PMF-u na hemiji prošle godine nisu imali nijednog upisanog studenta, a na fizici samo jednog. Te brojke slične su i na drugim profesorskim smerovima, a to je tek koji više od deset upisanih brucoša po godini.
– Sadašnja inicijativa našeg PMF-a jeste da se ukinu integrisane studije, te kako budu isticale akreditacije studijskih programa za integrisane studije, tako da se vraća koncept četiri plus jedan. Možda je samo to petogodišnje studiranje brucošima bilo odbojno pri odlučivanju šta da upišu, ali videćemo uskoro. Sada nam ističe akreditacija za integrisane akademske studije za profesora biologije, te već od sledeće godine plan je da se vrate na koncept četiri plus jedan – najavljuje prodekanica Pivac.
Dodaje i da je jedna od ideja da se vrate dvopredmetne studije koje su ukinute pre pet godina, a PMF je imao širok izbor poput programa matematika – informatika, geografija – informatika, biologija – geografija i slično. To je, kako kaže, bilo dobro rešenje za manje sredine gde imamo manje nastavnika, pa jedan može da pokriva po dva predmeta, „te zato smatramo da je jedna od mera za spas školstva i njihov povratak“.
Problem: mala plata prosvetara i sama profesija stavljena u zapećak
Prema njenim rečima, možda je jedan od najvećih problema gotovo zamrlog interesovanja za profesorske smerove mala plata prosvetara, pa je predlog Unije prirodno – matematičkih fakulteta Republike Srbije da se one povećaju na jednu i po prosečnu platu.
– Drugi problem jeste to što je i sama profesija stavljena u zapećak. Pre se znalo ko je dete, ko je nastavnik, odnosno profesor, a ko roditelj. Umesto toga, danas imamo suviše mešanja i roditelja i dece u nastavničke odluke, što je jedan od razloga zašto mlade generacije ne žele da idu da rade u škole. Položaj i ugled nastavnika treba da se vrati na onakav nivo kakav je nekad bio. Znalo se da je to cenjeno zanimanje i da nastavnik ne može biti baš svako – zaključuje naša sagovornica.
Promene Pravilnika rada u školama
Kako je objašnjava prodekanica Pivac, jedna od ideja jeste da se koriguju pravilnici o vrsti i stepenu stručne spreme za rad u osnovnim i srednjim stručnim školama i gimnazijama. Kada je 2012. godine izašao novi Pravilnik, da bi zakonski neko mogao da predaje u školama, mora imati završene i osnovne i master studije u profesorskoj struci a predlog je da se prednost da ipak kompetenciji, odnosno da ko završi određeni smer i ima pedagoško – psihološke predmete, uz metodičke predmete može da bude prosvetni radnik. Skrenuta je pažnja, baš zbog deficita nastavnika, da se dozvoli da u osnovnim i srednjim stručnim školama rade oni koji završe četvorogodišnji stepen studija, a da za predavanje u gimnazijama se doškoluju na master stepen.
Istim povodom nedavno su se sastali i dekani osam beogradskih fakulteta koji su izneli inicijativu za spas školstva i svoje predloge su prosledili Rektoratu Beogradskog univerziteta.
Oni između ostalog predlažu regionalne stipendije za studente određenih smerova, povećanje plata nastavnika od 30 do 50 odsto, revidiranje nastavnih planova i programa, kao i povratak dostojanstva nastavnicima i obrazovnom sistemu. Predlog je i da se nastavnička profesija proglasi deficitarnom.
Predlozi Unije prirodno – matematičkih fakulteta Republike Srbije će biti prosleđeni Ministarstvu prosvete, a kako kaže prodekanica za nastavu PMF-a, inicijativa je, između ostalog i stvaranje bolje komunikacije između visokoobrazovnih institucija koje obrazuju buduće nastavnike i Ministarstva prosvete. Ta veza, kako kaže, treba da bude čvršća, te je predlog da se određeni profesori sa različitih fakulteta uključe u rešavanje značajnih pitanja koja se tiču i poboljšanja uslova studiranja.
UDARNA VEST.rs
