Dvadesetpeti mart 2023. u novijoj istoriji sveta ostaće upamćen po tome što je ruski predsednik Vladimir Putina direktno gurnuo prst u oko NATO-u i Evropskoj uniji saopštivši da će do kraja jula u toj zemlji biti raspoređeno taktičko nukelarno oružje koje će nositi rakete i borbeni avioni.
Ovo je podržao i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i naglasio da će kapaciteti za smeštaj ovog oružja biti završeni do jula ove godine.
Usledio je šok, zaprepaštenje, posebno u NATO paktu.
Podloga za ovakvu putinovu odluku je pre svega supenzija dva nukelarna sporazuma, jednog o raketama srednjeg dometa, a drugi programa START 3 o strateškom ograničenju nukelarnih kapaciteta, sa čime je ruski predsednik samo primenio ono što od 2004. godine se navodi kao ruski asimetrični odgovor na izazove zapada.
Ova priča, ma koliko nekome izgledala nije nova.
Počela je sa napadom na Ukrajinu i angažovanjem ruskih raketnih jednica sa taktičkim balističkim raketama Iskander u verzijama M i K koje je Minsk prikazao javnosti početkom februara.
Inače Belorusija ima taktičke balističke rakete dometa 300 km, a sada je ta cifra povećana za još 200 km na ukupno 500 km.
Izbor Belorusije nije bio sasvim slučajan jer Belorusija za Rusiju predstavlja zapadna vrata prema Moskvi, ali i blizina Varšave poljske prestonice figurira i time taj grad stavlja pod dvostruki raketni udar. Moskva se prvo odlučila da Iskanderima snabde jednice u eksklavi Kalinjingrad uklještenoj između Baltičkog mora, Poljske i Litvanije, koju od Belorusije razdvaja koridor u dužini od 100 km Suvalki, koji u NATO planovima, ali i ruskim figurira kao koridor i „vrata Baltika“, jer ko njega zatvori kontrlisanje tri baltičke države Litvaniju, Letoniju i Estoniju.
Ali, vratimo se Belorusiji. Gledajući sa vojnog stanovišta Moskva sa Minskom ima sporazum o zajeničkoj zaštiti zapadnih granica, a u okviru tog sporazuma Rusija ima pravo u slučaju ugorženosti da bilo koje oružje pa i nuklearno u slučaju pretnji od napada da prebaci u Belorusiju, naravno uz saglasnost Minska, a s obzirom da su dva puta Lukašenku spasli život to i nije neki problem.
Instaliranjem taktičkih balističkih raketa Iskander u verziji M i K (krstareća raketa) ta zemlja postaje glavni bastion i prepreka realizaciji širenja NATO alijanse u dubinu ruske interesne zone na potezu od Baltika do Crnog Mora kao i dela centralne Evrope, a sa potencijalnim zauzimanjem Ukrajine rusija stvara tampon zonu prodora alijanse u rusku teritoriju.
Inače ruske vojne instalacije u Belorusiji nisu nikakva novina. Postoje odavno: radio-lokaciona stanica za upravljanje nuklearnim podmornicama Severne flote u gradu Vilenajki i radarska stranica za rano upozoravanje i oktrivanje u sklopu antibalističke i raketne zaštite sa radarom Volga dometa više od 2.000 km u mestu Baranoviči smeštena u bleoruskim močvarama. Za korištenje ovih baza Rusija ne plaća Minsku nikakvu novčanu nadoknadu (zamena za otpisane kredite). Za obe radarsko-komunikacione stanice ne važe nikakve kontrole i ograničenja.
Treća baza koja je od početka rata u Ukrajini dobila na značaju je Magulišči inače komandno mesto PVO Belorusije. U toj bazi raspoređeni su borbeni avioni nosači hiperzvučnih raketa H-47 Kinžal i avioni za rano radarsko otkrivanje A-50U. Tu dolazi i baza Lide u koju će stiči jurišnici Su-25 i Su-24 koji će moći da nose taktičko nuklearno naoružanje.
Onomad davno je ruski načelinik generalštaba general Jurij Balujevski je onomad govorio da je to stvar političara, a ne vojnika.
„Moram reći da smo pripremili avione. Kako se ispostavilo takve avione imamo još od sovjetskih vremena, a testirali smo ih u Ruskoj Federaciji. Zajedno sa Rusima sada obučavamo posade, koje mogu da upravljaju avionima, koji mogu da nose posebne terete, rekao je Lukašenko početkom februara 2023.
Otuda i teorija zašto je Belorusija postala važan faktor i oslonac Moskvi. Upravo to je dovelo da Rusija kad je izbio rat u Ukrajini i skoro pa otvoreni konflikt sa NATO paktom formiranje moćne avio grupacije koja treba da bude pretnja NATO.
UDARNA VEST.rs
