Zajednički cilj članica NATO da za odbranu izdvajaju najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda ispunilo je samo sedam od 30 zemalja, a među njima nisu najjače evropske ekonomije.
Od zemalja Evropske unije, taj cilj su 2022. ispunile Grčka, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija, pored SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.
Grčka je prva na listi, sa 3,54 odsto BDP-a potrošenih na odbranu, što je, ipak, manje nego 2021.
Najveće ekonomije u Evropi, međutim, nisu dostigle zacrtani nivo potrošnje, uprkos ratu u Ukrajini, a neke su se i udaljile od cilja.
Nemačka je za odbranu potrošila 1,49 odsto, za nijansu više nego godinu dana ranije (1,46 odsto), Italija 1,51 odsto, manje nego 2021. (1,57 odsto), a Franucuska 1,89 odsto (1,91 odsto 2021), prema novom godišnjem izveštaju generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga.
Na dnu liste su Luksemburg (0,62 odsto), Španija (1,09 odsto) i Belgija (1,18 odsto).
Od zemalja Zapadnog Balkana, Severna Makedonija je za odbranu izdvojila 1,61 odsto BDP-a, Albanija (1,57 odsto) a Crna Gora 1,35 odsto. Hrvatska je potrošila 1,91 odsto, a Slovenija 1,26 odsto BDP-a.
Izveštaj pokazuje da iako su vojni saveznici godinama sve više novca izdvajali za vojsku, mnogi i dalje u velikoj meri zaostaju u ispunjavanju cilja postavljenog 2014.
Premijerka Estonije Kaja Kalas, čija je zemlja prema izveštaju na odbranu potrošila 2,12 odsto BDP-a, izjavila je da je bila „prilično šokirana“ kada je videla koje zemlje nisu ispunile cilj.
„To nije moguće – mislim da svi treba da shvate, znajući i gledajući šta se dešava u Ukrajini, da nemamo vremena“, rekla je Kalas za briselski portal Politiko.
U izveštaju se ipak ističe da su članice NATO kontinuirano ulagale i da sada troše znatno više nego kada je cilj dogovoren.
„Evropski saveznici i Kanada su povećali izdvajanja za odbranu već osmu uzastopnu godinu. Ukupno je tokom poslednjih osam godina potrošnja na odbranu povećana za 350 milijardi dolara“, navodi se u izveštaju.
Procenjuje se da su ukupni vojni troškovi NATO 2022. premašili bilion dolara, a oko 70 odsto tih izdataka su pokrile SAD. Iza nje su Velika Britanija sa oko šest odsto ukupnih troškova alijanse i Nemačka, čiji je udeo oko pet odsto.
Iako su na odbranu potrošene milijarde, zvaničnici i stručnjaci upozoravaju da će članice vojne alijanse morati da troše mnogo više da bi osigurale bezbednost.
Prema rečima neimenovanog evropskog zvaničnika, pozitivno je to što mnogi saveznici imaju planove da povećaju ulaganja u odbranu, ali to je mnogo teže ostvariti u praksi zbog, između ostalog, neefikasnog planiranja odbrane, nedostatka sirovina za proizvodnju oružja i municije, dugotrajnih procesa nabavke i ograničenih proivodnih kapaciteta.
„Realna potrošnja za odbranu će se povećati u nekom trenutku, ali će biti potrebno najmanje nekoliko godina, pod uslovom da se održi postojeća politička volja“, kazao je zvaničnik.
UDARNA VEST.rs
