Jedna od najvećih srpskih glumačkih diva, Ružica Sokić, ostavila je neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji, a o pojedinim detaljima iz njene biografije je malo toga bilo poznato.
Karijeru je počela davne 1957. godine, u filmu „Doktor“, da bi potom igrala u filmovima „Kad budem mrtav i beo“, „Bokseri idu u raj“, „Užička republika“, „Savamala“ i drugima.
Komedija „Tesna koža“ donela joj je najveću popularnost, a za film „Žuta“ nagrađena je Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli. Neke od njenih poznijih velikih uloga su Taska u velikom bioskopskom hitu „Zona Zamfirova“, uloga Veliborke u „Srećnim ljudima“ i kuma Anica u popularnoj seriji „Greh njene majke“.
Sa suprugom Miroslavom Mikijem Lukićem provela više od pola života, bio je njena najveća ljubav, piše Kurir. Ružica je nedugo pre smrti bila u teškom stanju:
– Samo da me ne zaboraviš – bile su navodno poslednje reči Ružice Sokić pre nego što je preminula. Uputila ih je suprugu Miroslavu Lukiću, sa kojim je provela pola života, piše Hello.
Čuvar sećanja na lik i rad velike glumce preminuo je u aprilu prošle godine u 91. godini, ali je stigao da osnuje Fondaciju koja svakog 14. decembra, na dan rođenja Ružice Sokić, dodeljuje nagradu koja ima cilj da podrži mlade stvaraoce i razvoj kulture.
O poslednjim danima života dive jugoslovenskog glumišta njen suprug je ovako govorio:
‒ Nije shvatala da je bolesna. Ni ja nisam prepoznao da je toliko bolesna. Imala je operaciju 2012. godine i usledila je neugodna situacija. Trebalo je da ode na rehabilitaciju, tada više nije igrala. Pokušala je da odigra još jednu predstavu u januaru 2013. godine. Mučila se s njom dosta. Nije mogla da se seti teksta, pa je imala šaptača – rekao je on svojevremeno i dodao.
‒ Bilo je jasno da se sa njom nešto dešava, ali smo mislili da je to donekle normalno za ljude u tim godinama. Nekad se to zove demencija, nekada Alchajmer. Hvala bogu, nije se dugo mučila. To su bolesti koje mogu da traju i da budu mučenje.
UDARNA VEST.rs
