Selo Gradište između Merošine i Niša, gotovo je nepoznato, iako selo poseduje jedan izuzetan arheološki lokalitet.
Sa ovog lokaliteta, niški Narodni muzej pomno čuva jedan raritet neprocenjive vrednosti.
U pitanju je bronzana glava carice Teodore, žene cara Justinijana. Priča o pronalasku bronzane sklupture, koja je trenutno ušuškana u muzeju, zaista ostavlja bez daha.
Jovan Milošević, koji je vitalan i aktivan, iako ima 90 godina, pronalazač je ovog antikviteta. On je za Kurir TV detaljno ispričao kako je pronašao glavu vizantijske carice, te kako je skrivao i kuda je sve nosio.
LISICE OTKRILE ČUDNU GRAĐEVINU KOJA JE BILA ZAKOPANA ISPOD ZEMLJE?!
– Kada su otac i stric bili mladi, čuvali su stoku gore, a taj konkretno deo je bio prekriven sa zemljom. Kučići su jednom jurili lisicu i tu se primetila rupa. Uzeli su lopatu i počeli da kopaju kako bi izvukli lisicu. Pokopavši zemlju, naišli su na građevine – započeo je Milošević.
Građevine su pune tunela, a meštani su pokušali da ih istraže, međutim, u tome su ih sprečile zmije ili nedostatak vazduha.
Danas se vide razne rupe, a ljudi koji su ih pravili su nazvani „Divlji kopači“, doduše, verovanje da se u zemlji među ciglama nalazi skriveno blago tištalo je meštane, pa je i Milošević bio jedan koji se zaputio u istraživanje ovog lokaliteta.
– Iznad tih građevina, našao sam bronzanu glavu. To je bilo nalik onim glavama koje se stavljaju na spomenike – rekao je Milošević.
Dok je Jovan vodio bikove, njegov otac je držao plug, a oči su bile stalno na oprezu, uprte u zemlju koju je plug prevrtao. Mnogo su orali, iako ih je umor sustizao, nisu stajali, jer je zbog velikog siromaštva porodica morala da se nahrani.
Mislilu su da što više oru, to će više posejati:
– Prerađivali smo jednu parcelu, a plug je zakačio nešto u zemlji. Pogledamo u tu sklupturu, a bila je obavijena zemljom. Nakon što je moj otac istresao zemlju sa nje, primetili smo da je skluptura šuplja i tako smo je odneli kući.
Jovana je otac poslao za Beograd, da pronađe zlatare kako bi mu tačnije objasnili o kakvom parčetu kamena se radi i da bi uporedio cene zarad prodaje.
Trebalo je nekoliko dana da se vrati iz prestonice, a kako bi premašio dalek put, snalazio se što pešaka, to vozovima i dobrotom slučajnih prolaznika da ga povezu. Za sve to vreme, otac ga je nestrpljivo čekao u selu.
Tužnog pogleda, Jovan jedva iskaže vesti koje su porazile očeva očekivanja, a to je da parče kamena ne vredi, odnosno nije od zlata.
– Ispostavilo se da je bronzana figura, koja je posipana sa bakrom. Nosio sam je Beograd na ispitvanja, ispostavilo se da nema ni trunke zlata – rekao je Milošević.
Potom, otac ga šalje u Niš i okolne gradove u nadi da se bronzana glava proda u otopadima, starom gvožđu…
– Prvo sam išao u otpade, pa tek onda u muzej. Na otpadima je nisu hteli, govorili su šta će im bezvredna figura. Jednog poznanika sam sreo u Nišu i rekao mi da nosim to u muzej, da nigde drugde to ne pripada. Jedan od zaposlenih u muzeju je otvorio neku knjigu i rekao da je to bronzana glava iz četvrtog veka. Pitao me koliko tražim za glavu, a ja sam rekao sto hiljada! Rekao je da je to previše i ponudio mi je trideset hiljada, a ja to nisam prihvatio – rekao je Milošević.
Na kraju, Jovanov otac je ipak odlučio da se glava proda za mali novac, odnosno 30.000 dinara. Tada je za taj novac mogao da kupi jednu kravu.
UDARNA VEST.rs
