Devedesetih godina Beogradom je vladao kriminal, ubistava je bilo gotovo svakodnevno.
Međutim, nisu sva ubistva privlačila podjednaku medijsku pažnju. Ona okarakterisana kao „mafijaška“, imala su daleko snažniji odjek u javnosti.
Pod „mafijaškim“ likvidacijama nisu se podrazumevala samo ubistva kriminalaca i prvenstveno vođa klanova, već i stradanja policijskih inspektora i političara, koji su se našli na meti mafijaša.
Statistički gledano, takvih ubistava je najviše bilo u februaru, piše Kurir. Evo ko je sve stradao u drugom mesecu…
13. februar 1995. Mihajlo Divac
Ubijen je ispred beogradskog hotela „Putnik“. Tu su bili smešteni učesnici bokserskog turnira „Beogradski pobednik“ i on je oko osam sati ujutro otišao u hotel da od takmičara Slaviše Popovića uzme fotografiju s posvetom. Napuštajući hotel, zasmetalo mu je kako ga je pogledao bokser Radovan Radusinović. Posle nekoliko razmenjenih reči, potegao je pištolj i u pravcu Radusinovića i njegovog prijatelja ispalio šest hitaca. Zatim je istrčao napolje, dobacivši svojim prijateljima da beže jer je „izranjavao ljude“. Usmrćen je metkom u leđa.
1. februar 1996. inspektor Dragan Radišić
Inspektor Odeljenja za seksualne i krvne delikte SUP Beograd likvidiran je na Karaburmi ispred zgrade u kojoj je živeo u Ulici Marijane Gregoran 49. Ni nalogodavac niti direktni izvršilac krivičnog dela nikad nisu identifikovani, a kamoli privedeni pravdi.
Bilo je rano ujutru kada se Radišić, sa kesama u rukama, vraćao iz prodavnice. Ubica, očigledno dobro poznajući inspektorovu rutinu, čekao ga je u ulazu zgrade, gde je iz pištolja sa prigušivačem u njega ispalio 18 hitaca. Telo u lokvi krvi pronašla je Radišićeva supruga.
15. februar 1997. Rade Ćaldović Ćenta
Ubijen je u gluvo doba noći . u Francuskoj ulici u Beogradu, neposredno posle izlaska iz noćnog kluba „F6“. Nepoznati ubica ga je kroz bočno staklo izrešetao automatskim oružjem sa prigušivačem dok je sedeo u svom vozilu. Pored Ćente, ubijena je i njegova dugogodišnja prijateljica Maja Pavić, televizijska voditeljka na Studiju B i TV Pinku, kuma Cece i Željka Ražnatovića.
20. februar 1997. Vladimir Kovačević Tref
Čuveni automobilista i kontroverzni biznismen Vladimir Kovačević, zvani Vlada Tref, ubijen je ispred beogradskog „Sava centra“ kada je krenuo u svoju firmu, koja se tu nalazila. Ubica je na parkingu ispalio četiri hica, od kojih su tri pogodila Kovačevića. Preminuo je na licu mesta. Imao je 39 godina.
28. februar 1998. Bojan Petrović
Bojan Petrović je ubijen rafalima iz automatskih pušaka dvojice napadača dok je u svom „jaguaru“ na semaforu u centru Beograda čekao da se upali zeleno svetlo. Nagađalo se, ali se nikada nije zvanično potvrdilo da je to ubistvo predstavljalo osvetu za nestanak i likvidaciju Voje Amerikanca. Mnogi su ga pominjali i kao direktno odgovornog za smrt Zorana Dimitrova Žuće, koga je navodno pozvao da se sastanu kako bi poslovao s njegovim prijateljima iz Crne Gore. Žuća je ubijen iste večeri. Svedoka nije bilo.
7. februar 2000. Pavle Bulatović
Nekadašnji ministar odbrane SR Jugoslavije ubijen je dok je sedeo u restoranu Fudbalskog kluba Rad na Banjici. Kako je kasnije istraga pokazala ubica se preko stadiona, pod okriljem mraka privukao restoranu i prozoru, prema kome je Bulatović bio licem okrenut. Usledila je rafalna paljba iz automatske puške kalibra 7,62 mm. Neki tvrde da je u pitanju bila domaća M-70, a drugi kalašnjikov. Ubica nije otkriven.
13. februar 2000. Mirko Tomić Bosanac
Iako nikada nije dokazano, veruje se da je Tomić bio prva žrtva „zemunskog klana“ u osveti za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, koje se dogodilo nepunih mesec dana ranije. Tomić je bio u svom automobilu marke „golf“, koji se kretao novobeogradskim Bulevarom Nikole Tesle, iz pravca Zemuna. Bilo je oko 20.30 sati, kada mu se, iznenada, sa leve strane, lagano približavao nepoznati automobil.
U trenutku, kad su se dva automobila kretala uporedo, na vozilu u kojem je bio ubica, počeli su da se spuštaju prozori na zadnjem sedištu, pojavila se cev i onda su odjeknuli rafali. Smrtonosni hici probili su vrata i staklo „golfa“ i pogodili Tomića u grudi. Iako smrtno ranjen Bosanac je nastavio da vozi, ali je ubrzo izgubio kontrolu i autom udario u banderu, nedaleko od nekadašnje zgrade CK.
25. februar 2000. Radoslav Trlajić – Bata Trlaja
Likvidiran je na Novom Beogradu, u Ulici dr Ivana Ribara kod broja 142. Imao je 37 godina. Vođa novobeogradskog klana je ubijen posle filmske jurnjave i pucnjave. Bata Trlaja je bežao pred napadačima, ali su ga stigli i presudili mu ispred ulaza u jednu zgradu, na oko 500 metara od mesta gde je živeo.
Počinioci nisu pronađeni. Veruje se da je i Trlajić ubijen u talasu osvete za likvidaciju Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000, mada to nikada nije dokazano.
UDARNA VEST.rs
