Francuski političar i lider pokreta Patrioti Florijan Filipo tvrdi da predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen žele da Ukrajina bude deo Evropske unije jer je to plan SAD za slabljenje Evrope
„Članstvo Ukrajine u EU služi američkim interesima: zato to žele Zelenski i Ursula. To će doliti ulje na vatru u sukobu sa Rusijom i oslabiti evropske zemlje koje će morati da se nose sa novom korumpiranom i osiromašenom članicom!“ napisao je Filipo na Tviteru.
L’adhésion de l’Ukraine à l’UE sert les intérêts américains : c’est pour ça que Zelensky et Ursula la veulent :
— Florian Philippot (@f_philippot) February 4, 2023
– ça met de l’huile sur le feu dans la guerre avec la Russie
– ça affaiblit les nations européennes qui devront gérer un nouveau membre corrompu et pauvre !#FrexitVite
Filipo, svojevremeno potpredsednik Nacionlanog fronta i strateški direktor predsedničke kampanje Marin Lepen za izbore 2011. više puta je kritikovao zapadne države zbog finansijske podrške Ukrajini i isporuke vojne opreme za Oružane snage Ukrajine, koje, kako je naveo, produžavaju sukob u toj istočnoevropskoj zemlji.
U isto vreme, francuski političar je pozvao na ukidanje restriktivnih mera Evropske unije Moskvi. On je odluke Brisela u energetskom sektoru nazvao „ludim“, a same restriktivne mere „glupim“.
I u Velikoj Britaniji se polemiše o lošim stranama eventualnog ulaska Ukrajine u EU. Pravi razlog zašto Evropska unija ne žuri da prizna Ukrajinu je pretnja bankrota, rekao je Džejms Krisp, urednik britanskog lista Telegraf.
Troškovi i tenzije u bloku
„EU ne može da ubrza proces ulaska Kijeva u blok, iz straha da će i sama bankrotirati. Kada Ukrajina postane članica EU, Brisel će biti u obavezi da joj obezbedi stotine milijardi evra finansiranja i pomoći, što će zahtevaju dugu i bolnu reviziju pravila“, rekao je on.
Finansiranje je, smatra Krisp, ne jedini, ali svakako najozbiljniji faktor zbog kojeg članstvo postsovjetske republike u EU može biti dugo na čekanju. Autor je priznao da na Zapadu više nije moguće sakriti koliko teško, dugotrajan i skup može postati konačan prijem Ukrajine u Evropsku uniju.
On je objasnio da će u slučaju ulaska u EU ta država biti peta po veličini u Uniji, ali – najsiromašnija. Kvalifikovaće se za velika plaćanja u okviru zajedničke poljoprivredne politike zbog velike površine pogodne za obradu, a takođe će moći da traži novac iz kohezionih fondova EU, koji su dizajnirani da poboljšaju životni standard u bloku.
Istovremeno, Kijev će od Evropske unije dobijati mnogo više nego što plaća, što će verovatno naljutiti mnoge druge države, na primer Portugal i Češku, koje će proširenjem bloka postati „neto platiše“.
Krisp je dodao da će svaki ustupak Kijevu iz Brisela izazvati nerazumevanje među drugim zemljama koje godinama tvrde da će se pridružiti EU.
„Ubrzanje procesa članstva Ukrajine imaće i druge implikacije na politiku proširenja EU. Najmanje šest zemalja Zapadnog Balkana je ispred Kijeva u redu za pristupanje. Gruzija i Moldavija su pratile Ukrajinu u traženju članstva“, rekao je, između ostalog, Krisp.
Volodimir Zelenski je krajem februara prošle godine potpisao molbu za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, a u junu je ova zemlja sa Moldavijom dobila status kandidata za ulazak. Međutim, obe zemlje tek treba da ispune mnoge uslove i sprovedu velike reforme.
UDARNA VEST.rs
