Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dušan Tadić želi da se od „orlova“ oprosti velikim rezultatom, a poslednju šansu za to imaće verovatno na narednom Evropskom prvenstvu
Fudbaler Ajaksa ima 34 godine i uprkos tome što kaže da se oseća fantastično, da je i dalje među igračima koji pretrče najviše na utakmici, teško je očekivati da predvodi nacionalni tim i na Mundijalu 2038.
Tadić u intervjuu za Informer kaže da našoj reprezentaciji malo nedostaje da ostvari rezultat kakav su na prethodnom Svetskom prvenstvu napravili Maroko ili Hrvatska, a veruje da je Srbija u Kataru naučila nešto iz grešaka.
Zajednička odgovornost
I selektor i mi igrači snosimo odgovornost za učinak na SP. Rezultat je zajednički i kad se gubi i kad se pobeđuje
Dušan Tadić
Jesu li se slegli utisci posle Svetskog prvenstva i kako bi sad, hladnije glave, ocenio sve što se desilo Srbiji u Kataru?
– Jesu, mada utisak je isti kao što je i bio. Šteta je što nismo otišli dalje jer mislim da smo mogli. Bilo je i dobrih i loših stvari. Dobra je što smo postigli pet golova, najviše u grupi, ali primili smo osam, što je mnogo da bi se napravio veliki rezultat. Eto, recimo, Maroko je stigao do polufinala i primio je samo jedan gol za to vreme. Isto tako i Hrvatska. Mi gajimo drugačiji stil, što je super i što nam je donelo rezultat, ali definitivno smo primali golove koje nismo smeli.
Delovalo je u pojedinim izjavama da selektor Dragan Stojković prebacuje krivicu na igrače. Da li si ti tako doživeo Stojkovićeve reči?
– Otkad je došao selektor Stojković, držimo se zajedno, tako je i sad. Svi imamo neku svoju odgovornost. Rezultat je zajednički i kad se gubi i kad se pobeđuje.
Arsen Venger je za Informer rekao da će Srbija dostići vrhunac na sledećem Evropskom prvenstvu 2024. i da može čak da bude ozbiljan kandidat za samu završnicu. Mogu li da se obistine njegove reči?
– Video sam njegovu izjavu i naravno da prija kad tako iskusan i veliki stručnjak ima takvu procenu i očekivanja. Nadam se da će tako i biti.
Sinišu nikad neću zaboraviti
Godinu je obeležila prerana smrt Siniše Mihajlovića, s kojim si imao priliku da sarađuješ u reprezentaciji, a vezivala vas je i ljubav prema Novom Sadu i Vojvodini?
– Jako mi je žao zbog Siniše. Bio je sjajan selektor, ličnost, borac, primer za sve nas. Svima je ostala praznina u srcu kad nas je napustila tako velika legenda i ličnost. Nikad ga neću zaboraviti i uvek ću se rado sećati saradnje sa njim, prenosi Informer.
Jesi li fan Ronalda ili Mesija, odnosno da li ti je bilo drago što je Argentina osvojila Mundijal i smatraš li da je Leo tim trofejom zatvorio debatu o najvećem igraču svih vremena?
– Volim i poštujem i jednog i drugog. Drago mi je zbog Mesija što je uzeo toliko željenu titulu, a navijao sam za Argentinu i zbog toga što u toj reprezentaciji igra nekoliko mojih bivših saigrača.
Rekao si posle Mundijala da nastavljaš da igraš za reprezentaciju.
Kako zamišljaš kraj reprezentativne karijere, da li obavezno uz neki veliki rezultat?
– Nadam se i daću sve od sebe da to bude uz veliki reprezentativni rezultat. Zasad se osećam odlično i ne razmišljam o kraju karijere jer i dalje sam među igračima koji najviše pretrče, brzo se oporavljam i verujem da sam ekipi od koristi. Najbitnije je da uvek damo sve od sebe i rezultat će sigurno doći. Verujem da nam jako malo fali da napravimo veliki rezultat, to je sve tu negde blizu.
Dvojica marokanskih reprezentativaca stasala su uz tebe kao kapitena u Ajaksu, Hakim Ziješ i Nusair Mazraui. Jeste li razgovarali posle njihovog uspeha na SP?
– Drago mi je zbog njih i odličnog rezultata Marokanaca. Obojica su fantastični igrači, ali njihova priča na Mundijalu je najbolji primer kako je malo sreće i spleta okolnosti potrebno da bi se napravio dobar rezultat.
UDARNA VEST.rs
