Od početka ove godine u našoj zemlji urađene su 33 transplantacije matičnih ćelija hematopoeze od nesrodnih davalaca. Međutim, u najvećem broju slučajeva matične ćelije su dobijene od davalaca iz svetskog registra. Naš Registar broji nešto više od 12.600 davalaca, međutim potrebno je da taj broj bude mnogo veći, jer što je više ljudi u bazi davalaca, to su veće šanse da pacijenti nađu priliku za izlečenje u svojoj zemlji, saopštili su na jučerašnjoj konferenciji koju je u sredu održao Institut za transfuziju krvi Srbije.
Oni naglašavaju da Registar predstavlja bazu podataka o prijavljenim davaocima koji su spremni nekome da pomognu.
– Kada je nekoj osobi neophodna transplantacija, u Registru se traži davalac koji je sa njim podudaran. Pacijentima koji imaju leukemiju, aplastičnu anemiju, imunu deficijenciju ili urođeni poremećaj metabolizma, često je jedini put ka izlečenju transplantacija matičnih ćelija hematopoeze. Nažalost, samo 30 odsto njih ima podudarnog davaoca u okviru svoje porodice. Za ostale, druga opcija su nesrodni davaoci upisani u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije. Naš Registar postoji od 2005. i danas broji oko 12.600 davalaca, što je malo u odnosu na broj stanovnika naše države, morao bi taj broj da bude dosta veći – kaže prim. dr Zorana Andrić, Institut za transfuziju krvi Srbije
Pre pola godine, akutna leukemija je bila razlog zašto je Snežani Antunović transplantacija matičnim ćelijama bila jedini lek. Nije imala srodnog davaoca u okviru svoje porodice, a ni u okviru Nacionalnog registra, srećom podudarni nesrodni davalac je za nju pronađen u Međunarodnom registru i ona je sada dobro.
– Kada sam saznala da je transplantacija jedina velika mogućnost za moje izlečenje i da je moj život sada u rukama nepoznatih osoba našeg ili Svetskog registra, prvo sam se susrela sa velikim strahom. Nakon toga sledi dalji tok lečenja koji sa sobom donosi razne poteškoće. Čekanje da se pronađe davalac u Međunarodnom Registru donosi sa sobom neizvesnost. „Šta će biti ako se ne nađe ni jedna osoba srodna meni?“, rečenica sa kojom sam legala u krevet i ustajala iz njega. Nakon tri meseca dolazi do mene informacija da su davaoca našli i da želi da mi donira svoje matične ćelije! Ulazak u izolaciju je pomešan sa strahom od nepoznatog i neizvesnosti od samog ishoda. Međutim, uzeti u ruke otpusnu listu je potvrda uspešnosti i okončanje jedne velike borbe. Skrenula bih pažnju zdravim građanima da odvoje malo svog vremena i upišu se u Registar, jer sutra može i nekom njihovom da zatreba transplantacija. Važno je da kao ljudi možemo da se oslonimo jedni na druge i podižemo svest o ovoj temi – istakla je Antunović.
Mnogi misle da je doniranje matičnih ćelija bolno i invazivno.
Međutim, iz prvog lica o samoj proceduri i iskustvu doniranja matičnih ćelija, govorio je Marko Herman iz Beograda, on je u Registru od 2008. godine i spasio je jedan život.
– Biti davalac je čast i šansa da nekome, ko nema drugu opciju, spasite život i pokažete da na vas može da se osloni. Davalac sam bira način na koji će dati matične ćelije, ili iz vene (periferne krvi) ili bedrene kosti. Odlučio sam da ćelije doniram iz bedrene kosti i mogu da kažem da je taj proces potpuno bezbedan, dosta komforan i minimalno invazivan. Svako ko bude kontaktiran od strane Registra da bude davalac, prolazi prvo kroz niz analiza i pregleda, koji se obave brzo i bezbolno. Proveo sam u bolnici nepuna dva dana. Prvog dana u totalnoj anesteziji je urađena procedura uzimanja mojih matičnih ćelija, a već narednog dana sam otpušten iz bolnice. Narednih nekoliko dana imao sam neprijatnost na mestu gde je intervencija odrađena, ali taj bol bih uporedio sa onim kada se kod kuće, recimo, udarite u kvaku pa dok ne prođe modrica. Nakon izvesnog perioda dobio sam pismo pacijenta kojeg sam spasio i tada još uvek nisam znao ko je u pitanju i odakle. Ubrzo nakon toga, u organizaciji Registra, smo se i upoznali uživo. Sve je to bilo vrlo emotivno. I dan danas smo u kontaktu – istakao je Marko Herman.
S obzirom na to da je srpski Registar deo Svetskog registra, mnogi se pitaju zašto je onda važno da naš Registar bude brojniji, a odgovore daje dr Glorija Blagojević, ispred Registra za davaoce matičnih ćelija hematopoeze Srbije.
– Humani leukocitarni antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost između bolesnika i davaoca, sličniji su između ljudi iz istih etničkih grupa. Pokazano je da je uspešnost same transplantacije bolja ukoliko su i davalac i bolesnik sa istog područja. Takođe, vreme potrebno za traženje odgovarajućeg davaoca je mnogo kraće. A možda i najvažnije je to što svi naši bolesnici dobijaju podjednaku šansu da prežive, da se leče u svojoj zemlji i budu blizu svojih porodica. Da mogu da komuniciraju, da dele brige i strahove sa medicinskim osobljem na maternjem jeziku i da budu podrška jedni drugima, a ne da idu u inostranstvo. Tokom naše višemesečne kampanje “Osloni se na mene”, postigli smo da se poveća broj upisanih u Registar oko 2700, što je do sada bio četvorogodišnji prosek. Vrlo smo zadovljni jer primećujemo da se ljudi osvešćuju i prepoznaju značaj Registra, međutim proces mora da se nastavi, taj broj mora konstantno da raste. Cifra kojoj težimo je 100.000 upisanih naših ljudi, jer bi tako veći broj davalaca moglo da bude sa našeg podneblja i sama procedura za naše pacijente bi bile dosta lakša i verujemo, uspešnija – zaključila je dr Blagojević.
UDARNA VEST.rs
