Promenio se ministar odbrane, ali ne i ideja države da vrati obavezni vojni rok. I novi ministar odbrane Miloš Vučević zalaže se da svi punoletni muškarci imaju vojnu obuku, kako kaže, tri nedelje ili tri meseca, a najavio je mogućnost i da stariji od 30 godina koji nisu služili vojsku „zaduže pušku“. Analitičari ocenjuju da je vraćanje obaveznog vojnog roka neophodno kako bi se adekvatno dopunila pasivna vojna rezerva.
Od kako je početkom 2011. godine ukinut obavezni vojni rok svako malo mogle su se čuti ideje o vraćanju „obavezne vojske“ da bi u poslednje dve godine zvaničnici počeli sve konkretnije da najavljuju takvu mogućnost.
Prethodni ministar odbrane Nebojša Stefanović je krajem 2020. godine pokrenuo javnu raspravu o tome, a na tragu misli da je obavezni vojni rok neophodan je i novi potpresednik vlade – Vučević.
– Čeka nas stručna rasprava oko vraćanja vojnog roka. Ja sam kao otac dvoje sinova za vraćanje vojnog roka. Da li će se vojni rok služiti tri nedelje ili tri meseca, videćemo – rekao je Vučević u emisiji „Jasno ko dan“ autorke Ivane Mastilović Jasnić na Blic TV.
Kako je naglasio, pozitivan stav prema uvođenju vojnog roka zasniva na objektivnoj analizi i činjenicama.
– I sam sam služio vojni rok. Naravno, ne pričamo više o vojnom roku od 12 meseci. Bio sam na Kosovu deset i po, 11 meseci. Ali mislim da treba da vratimo vojni rok, da l je to tri nedelje ili tri meseca, ili neki drugi period, ali apsolutno da – rekao je Vučević.
„Imamo ljude koji ne znaju da navuku uniformu“
Novi ministar odbrane apostrofira da vraćanjem vojnog roka treba da se nove generacije obuče za po Vučević objašnjava vraćanje vojnog roka ima za cilj da se „naredne generacije obuče za postupanje u kriznim situacijama kako bi građani Srbije bili bezbedni“.
– Nemir nam je kada imamo poplavu ili požar, a ne znamo kako da odreagujumo. Kada govorimo o vraćanju vojnog roka, ne pričamo o ratovanju, već da vojska bude na usluzi građanima kad je to u najtežim momentama najpotrebnije – objasnio je Vučević.
Potpresednik Vlade smatra da imamo vojno „nesposobne generacije“ koje ne znaju da postupe kako treba u kriznim momentima.
– Imamo ljude koji ne znaju kako da navuku uniforme. Imamo nesposobne generacije koje ne znaju šta da urade u kritičnim situacijama – naglasio je Vučević.
„Kad je nevolja svi gledamo u nebo ili vojsku“
Kako je podsetio, „kad su poplave, požari, zemljotresi, smetovi… svi gledamo u nebo ili u vojsku“.
– A mi sad pravimo 10-12 generacija koje ne znaju ništa. Ne znaju da obuku uniformu! I još se ponosimo time! Valjda treba da budemo beskičmenjaci i kilavi, i onda ćemo biti idealna nacija?! Ne mislim da je duh demokratije da imamo nesposobne generacije, nesposobne da odgovore na te izazove – zaključio je Vučević.
Novi ministar odbrane smatra da bi vojnu obuku morali da prođu i starije generacije iznad 30 godina koje nisu služile vojsku.
– Za njih je onaj kraći period obuke od tri nedelje – rekao je Vučević.
Vučić: Svaki muškarac može da izdvoji 90 dana
O vraćanju obaveznog vojnog roka govorio je proletos i predsednik Aleksandar Vučić koji je najavio da će njegov predlog biti tromesečna vojna obuka.
– Obavezni vojni rok od 90 dana, a na nadležnim vojnim organima je da nam izvede računicu koliko bi to koštalo. Svaki muškarac može da izdvoji 90 dana za svoju državu – naglasio je Vučić, prenosi Blic.
Kako je rekao, „obaveznim služenjem vojnog roka vratili bismo život u kasarne, vratili život i u gradove u kojima su kasarne, pospešili bismo siromašnije sredine“.
Predsednik je tada apostrofirao da će o predlogu odlučivati Skupština i Vlada Srbije i da od Vojske Srbije traži da mu na predlog ne odgovore sa „mi nemamo dovoljno kadra za obuku“.
– To kao argument ne želim da prihvatim. Neka krenu u obučavanje ljudi, ako do takvog rešenja dođe – kazao je Vučić.
I načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović izjavio je da on „lično smatra, a to je i stav generalštaba, da je u uslovima vojne neutralnosti obaveza služenja vojnog roka sa oružjem dugoročno rešenje koje će zadovoljiti potrebe mirnodopske i ratne vojske“.
Više od 70 odsto mladih podržava vojni rok
Podsećanja radi, prema poslednjem istraživanjima čak 72,5 odsto ispitanika od 17 do 30 godina podržava uvođenje obaveznog vojnog roka.
Zanimljivo da bi, prema tom istraživanju, više od 80 odsto mladih koji podržavaju “obaveznu vojsku” otišlo u kasarnu i služilo sa oružjem.
I to nije sve, studija je pokazala da 39,3 mladih koji su za obaveznu vojsku dobrovoljno otišlo u rat zbog Srbije dok bi 23,7 odsto spremno čekalo da ga otadžbina pozove.
Cena vraćanja vojnog roka – od 90 do 130 miliona evra
Protivnici vraćanja obaveznog vojnog roka uglavnom kao argument navode da bi takva mera skupo koštala državu. Državni zvaničnici su izneli procenu da bi cena ponovnog uvođenja vojnog roka bila između 90 i 130 miliona evra u zavisnosti od dužine trajanja obuke.
Obuka bitna za popunu pasivne rezerve
Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe za „Blic“ da je vraćanje obaveznog vojnog roka neophodno kako bi se popunila pasivna rezervna vojska.
– U pasivnoj rezervi su gotovo svi pripadnici starijih generacija. Vojnici koji dobrovoljno služe obuku nisu dovoljni da popune pasivnu rezervu. Zato je potrebno ili radikalno smanjiti jedinice vojske i to u trenutku kada je gotovo u svim državama vojska veoma važna ili uvesti obavezni vojni rok – ocenjuje Radić.
Kako kaže, neophodna je višemesečna obuka.
– Potrebno je nekoliko meseci da bi se prošla, prvo, osnovna ili individualna obuka pa onda i kolektivna obuka – naglašava Radić.
Mladi traže znatno atraktivniju vojsku
Vojni analitičar Vlade Radulović, pak, smatra da dužina trajanja vojnog roka nije toliko problematična.
– Ključno je pitanje koncepta i intenziteta obuke. Koliko sam video postojali su do sada predlozi penzionisanih visokih oficira i generala da osnovna obuka traje šest nedelja, obuka za vojno evidencionu sposobnost četiri sedmice, a da se za dve nedelje prođe kroz jedinice. Svakako da za to pitanje treba oformiti radnu grupu koju će činiti, pre svega, stručni ljudi iz oružanih snaga – naglašava Radulović.
Kako kaže, moramo shvatiti da nema više ni JNA ni sedamdesetih godina prošlog veka.
– Velika je dilema koliko će mladi biti motivisani za obavezno služenje vojnog roka. Ako se to služenje svede na skupljanje pikavaca u dvorištu i čišćenje toaleta onda ništa nismo uradili. U eri lap-topova, računara, mobilnih telefona mladi traže znatno atraktivniju vojnu obuku i to nije samo naš već i problem velikih zemalja poput Velike Britanije ili Francuske – objašnjava Radulović.
„Bolje postepeno povećavati broj vojnika“
Naš sagovornik smatra da će biti veliki finansijski i svaki drugi izazov ukoliko bi vraćanje obaveznog vojnog roka odmah obuhvatilo sve vojno sposobne mladiće od 18 do 30 godina.
– Da krenemo od onog najosnovnijeg treba obezbediti za toliki broj ljudi uniformu ili setove za ručak. To nisu mali izdaci. Zato sam pre za hibridni model uz pomoć kojeg bi se postepeno povećavao broj vojnih obveznika. To znači da bi, najpre, u vojsku išli oni koji prođu seriju zdravstvenih i psiho-fizičkih testova. Sličan model postoji u Norveškoj gde godišnje 12 do 15 odsto mladih iz generacije služi vojsku – podvlači Radulović.
„Vojska mora da prati savremene tokove“
Kako kaže, služenje vojnog roka mora u potpunosti pratiti savremene tokove i interesovanja mladih.
– Moramo od vojnika koji služi vojni rok da napravimo promotera vojske. Da kad završi vojni rok motiviše i druge da odu u vojsku, a i sam se prijavi za aktivnu rezervu. A to ćemo dobiti ako im damo dobre mesećne plate ili im omogućimo nakon služenja vojnog roka prioritet zapošljavanja u državnoj službi. Takođe, u vojsci se mnogi mogu osposobiti za određena zanimanja, na primer, za vožnju kamiona, bagera, viljuškara što im može omogućiti zaposlenje – zaključuje Radulović, prenosi Blic.
Vojska se služila od dve do četiri godine
Ako se vrati obavezno služenje vojnog roka i to u trajanju, prema najavama novog ministra Miloša Vučevića, od tri nedelje do tri meseca, to bi bilo najkraće služenje vojske u našoj zemlji.
Naime, ne tako davno, u bivšoj Jugoslavije vojska se služila najmanje dve godine. Prema Zakonu o vojnoj obavezi državljanja Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) 1946. godine propisano je trajanje vojnog roka od dve godine, sa izuzetkom avijacije i tenkovskih jedinica (tri godine) i ratne moranarice (četiri godine).
Savezna narodna skupština donela je 1955. godine Zakon o narodnoj odbrani kojim se određuje trajanje vojnog roka na dve godine, osim za mornaricu (tri godine), kao i za one sa završenom srednjom školom (18 meseci) i 12 meseci za one sa završenom višom školom, fakultetom, ili završenom školom za rezervne oficire i položenim ispitom za rezervnog potporučnika.
Da bi 1961. godine bio proglašen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o narodnoj odbrani kojim je služenje vojnog roka u mornarici skraćeno sa tri na dve godine. Godine 1964, Zakonom o narodnoj odbrani trajanje vojnog roka skraćeno je na 18 meseci, s izuzetkom ratne mornarice za koju je i dalje trajao 24 meseca.
Proglašenjem Zakona o izmenama Zakona o vojnoj obavezi 1972. godine trajanje vojnog roka je ponovo skraćeno, ovog puta na 15 meseci za opšte obveznika i 18 meseci za ratnu mornaricu.
Usvajanjem poslednjeg Zakona o vojnoj obavezi u SFRJ, 1980. godine, služenje vojske se skraćuje s 15 na 12 meseci za regrute koji su bili jedini hranitelji porodice. Zakon je uveo i promene za upisane na fakultete, odnosno za one s visokom ili višom školom, jer se vojska mogla služiti u dve faze – u prvom delu (12 meseci) nakon završetka srednje škole i u drugom delu (tri meseca) nakon prestanka statusa studenta, najkasnije do napunjene 24 godine starosti.
Po raspadu SFR Jugoslavije 1991. godine, obavezan vojni rok u SR Jugoslaviji se služio godinu dana da bi početkom novog milenijuma obavezno služenje vojske bilo skraćeno na devet meseci. Konačno, u septembru 2010. godine Vlada Srbije je ukinula obavezni vojni rok tako da od početka 2011. godine do danas vojska se u Srbiji samo dobrovoljno služi.
UDARNA VEST.rs
