Pripadnici klana, koji će 17. oktobra ponovo sesti u optuženičku klupu, bazirali svoju odbranu pred sudom na zastareloj taktici
Pripadnici klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića u ponedeljak bi prvi put javno trebalo da iznesu svoju odbranu na optužbe da stoje iza najmanje sedam ubistava, jednog silovanja, nelegalnog držanja oružja i trgovu drogom. Na pripremnom ročištu, koje je održano pred početak suđenja vođe klana, kao i ostali optuženi koji nisu sklopili sporazum sa tužilaštvom, izjasnili su se da nisu krivi.
– Marko Miljković, koji je osporavao optužnicu i sve dokaze na kojima se ona temelji, delimično je tokom svog uvodnog izlaganja otkrio i tezu na kojoj će se, može se očekivati, temeljiti njihova odbrana, a to je „nema tela, nema dela“ – podseća sagovornik Kurira.
Slučaj dečaka
U prilog toj tezi koju je izneo za sudskom govornicom u Specijalnom sudu, citirao je dve presude kojima su okrivljeni oslobođeni jer tela nikada nisu nađena, a jedna od njih je nestanak dečaka Đorđa Andrejića (13) 2010. godine u okolini Požarevca. Sudbina dečaka nije otkrivena, a njegova majka bila je optužena za ubistvo, ali je na kraju postupka pravosnažno oslobođena. Sagovornik Kurira podseća i da su pripadnici kriminalne grupe posle svakog ubistva razmenjivali fotografije, ali i poruke o izvršenom zločinu preko aplikacije Skaj, i da su i u tim porukama često ponavljali rečenicu „nema tela, nema dela“.
– Razmenjivali su poruke u kojima su vođe klana davale instrukcije da se “klanicu ”u Ritopeku i svi tragovi zločina detaljno očiste, da ako „padnu“ ne bude dokaza protiv njih. Eksplicitno su koristili i rečenice „ne mogu nam ništa“, „sve je očišćeno“ i slične. Posle jedne otmice, pisali su o tome kako hitno moraju da kreče prostorije na stadionu jer „mnogo krvi ima“. „Sve išmirglano i varikinom prebrisano“, pisao je Miljković tada i ohrabrivao ostale da ne paniče ako dođe policija. „Što se dela tiče, ne mogu nam ništa, nema tela. Ako nešto bude, neka se brane ćutanjem, al’ nema šta da bude, nema tela, isekli smo ga“ – otkriva sagovornik Kurira upućen u dokazni materijal Tužilaštva za organizovani kriminal.
Međutim, kako naš sagovornik objašnjava, iako su se trudili da prikriju tragove, brojni su pronađeni u kući u Ritopeku, te njihova teza „nema tela nema dela“ ne stoji.
Detaljno objasnio
– Svedok-saradnik Bojan Hrvatin detaljno je objasnio kako su se rešavali tela ubijenih, koja su mleli u mašini, pakovali u džakove, a potom odlazili do Dunava i tamo bacali ostatke. Osim njegovog svedočenja, postoje i drugi tragovi, DNK tragovi pronađeni, kako u Ritopeku, tako i u samoj mašini za mlevenje, zatim komunikacija pribavljena putem Skaja, ali i razgovori i snimci koje su zabeležile kamere postavljene oke kuće. DNK tragovi pronađeni su i u kolima kojima su žrtve prevožene. Tako da, u konkretnom slučaju, tužilaštvo i sud imaju brojne druge dokaze koji otkrivaju sve o sedam likvidacija.
Izvor objašnjava da je teza „nema tela, nema dela“ zastralela, jer sada pored DNK analiza, postoje i mnoge druge sofisticirane metode koje mogu da dokažu ubistvo.
– Ova teza važila je uglavnom dok nisi bila razvijena biološka veštačnja pomoću kojih je sada, uz druge dokaze, moguće dokazati nečije ubistvo – objašnjava izvor.
UDARNA VEST.rs
