Francuski predsednik Emanuel Makron pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora rivalku i kandidatkinju krajnje desnice Marin le Pen, pokazale su prve projekcije rezultata.
Francuske televizije objavile su prve projekcije rezultata za koje se smatra da su vrlo pouzdane. Prema njima Makron je osvojio 57 posto glasova, a Le Pen 43 posto.
Pobedom u drugom krugu Makron je postao prvi francuski lider u proteklih 20 godina koji je dobio drugi mandat.
O novom predsedniku odlučivalo je skoro 49 miliona birača.
U prvom krugu izbora 10. aprila eliminisano je drugih deset predsedničkih kandidata, a pobednik je zavisio i od toga za koga će se opredeliti njihovi glasači.
Ankete su predviđale i mogući rekordan broj ljudi koji će predati prazne listiće ili neće izaći na glasanje.
Le Pen ubedljivo pobedila na prekomorskim teritorijama
Na osrtvima Martinik i Gvadelup, kao i u Francuskoj Gvajani, gde je glasanje završeno, Le Pen je ubedljivo pobedila Makrona, prema izvorima javnog servisa RTBF, belgijske radio-televizije francuske zajednice. Iste rezultate je preneo i belgijski list „Le Soir“.
Prema njihovim saznanjima, kandidatkinja Nacionalnog okupljanja je dobila 60,7% glasova u Francuskoj Gvajani, 69,6% glasova na Gvadelupeu i 60,9% glasova na Martiniku. U Francuskoj Polineziji, s druge strane, vodi Makron sa 51,8 odsto glasova.
Makron je u Francuskoj Gvajani osvojio 39,3 odsto glasova, na Gvadelupeu 30,4 a na Martiniku 39,13 odsto
Francuske televizije objavile su prve projekcije rezultata za koje se smatra da su vrlo pouzdane. Prema njima Makron je osvojio 57 posto glasova, a Le Pen 43 posto.
Rezultati su u oštroj suprotnosti sa onima iz 2017: u Francuskoj Gvajani, Emanuel Makron je tada dobio 65% glasova, 75% na Gvadelupeu i 77,5% na Martiniku.
U ovim francuskim prekomorskim teritorijama, gde su stanovnici velikom većinom glasali u prvom krugu za lidera levičarskog pokreta Nepotčinjena Francuska, Žan-Lika Melanšona, koji je bio treći u prvom krugu, čini se da su glasači u drugom krugu bili naklonjeniji kandidatkinji stranke Nacionalnog okupljanja. Stoga se čini da su se glasači Melanšona odlučili za krajnju desnicu.
Šta su previđale ankete?
Poslednje ankete javnog mnjenja prognozirale su da će Makron pobediti sa 57 odsto glasova u odnosu na Le Pen, koja bi, kako se navodilo mogla da dobije desetak procentnih poena manje. Margina pobede ipak bila bi manja nego na izborima 2017. godine, ocenio je „Politiko“ uoči izbora.
Ankete predviđaju i mogući rekordan broj ljudi koji će predati prazne listiće ili neće izaći na glasanje.
Le Penova se borila i za svoju političku budućnost, jer bi poraz u trećem pohodu na Jelisejsku palatu izazvao promene na čelu njene partije Nacionalno okupljanje.
Makron, koji je osvojio veću podršku od svoje rivalke u prvom krugu, rekao je u međuvremenu da ništa ne uzima zdravo za gotovo i da traži širu podršku.
Oni su nekoliko dana pre drugog kruga predsedničkih izbora suočili mišljenja u TV debati, u kojoj su pokušali da ubede građane ko je u boljoj poziciji da poboljša kupovnu moć Francuza i da uspešno vodi spoljnu politiku zemlje, prenosi Blic.
UDARNA VEST.rs
