Pravoslavni vernici u Srbiji praznuju 6. januara Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik kojim se proslavlja rodjenje Isusa Hrista.
Božić je dan kada se slavi rodjenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela.
Od Božića do Bogojavljenja, ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja česnice.
Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a sa badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak. Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.
Običaj prati i unošenje slame u kuću, što je običaj još iz predhrišćanskog perioda i na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.
Na Božić se okuplja cela porodica. Tada se česnica okreće u smeru kretanja Sunca. Kao žrtva se najčešće prinosi prase, koje predstavlja nagradu ukućanima za četrdesetodnevni post.
Osoba koja prva uđe u kuću na Božić naziva se položajnik a ukućani ga daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on, prema verovanju, simbolizuje božanstvo.
Običaj je da se na Badnji dan, sa vidnih mesta sklanjaju svi oštri predmeti u kući kao što su noževi, makaze, igle, vretena. Domaćice toga dana čiste i raspremaju kuću, jer se tokom tri božićna dana kuća ne čisti.
Badnji dan se slavi porodično, što znači da su svi toga dana kod svojih kuća, ne ide se u goste i ništa se ni od koga toga dana ne pozajmljuje, niti se kome šta daje.
Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po Julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.
UDARNA VEST.rs/Vikipedija
