Sankcije Miloradu Dodiku nalaze se na stolu brojnih evropskih i američkih državnika, ali sudeći prema dostupnim informacijama, još nije vreme za uvođenje novih restriktivnih mera protiv srpskog člana Predsedništva BiH i lidera SNSD. Verovatno dok se ne vidi da li će Dodik preduzeti konkretne korake ka vraćanju nadležnosti na Republiku Srpsku sa Bosne i Hercegovine, ili je reč o predizbornoj kampanji za opšte izbore naredne godine.
Ministri spoljnih poslova Evropske Unije nisu na poslednjem sastanku saopštili da uvode bilo kakve sankcije Dodiku, a nezvanične informacije iz Brisela govore da su neki ministri bili protiv te mogućnosti, naspram šefa nemačke diplomatije, Hajka Masa i predstavnika još nekih od najuticajnih zemalja EU koji su se javno založili za kažnjavanje Dodika.
To je potvrda nejedinstva u EU koje se videlo još 14. oktobra na sastanku političkog vrha RS za desetak ambasadora iz EU u Istočnom Sarajevu. Tada je rečeno da su moguće jedino pojedinačne sankcije nekih zemelja, poput zabrane putovanja ili poslovanja.
S druge strane, Dodik se već nalazi na američkoj „crnoj listi“ (zabrana putovanja u SAD) zbog nepoštovanja Dejtonskog sporazuma, a kada je reč o eventualnim novim sankcijama, njih je u pismu koje je u Sarajevo doneo savetnik Derek Kole, nagovestio američki državni sekretar, Entoni Blinken.
Međutim, na razočaranje Sarajerva, i Blinken govori da će mogućnost sankcionisanja tek „biti razmotrena“, ako se nastavi povlačenje iz zajedničkih institucija BiH.
Poruka iz Nemačke
Predsedavajući Predsedništva BiH, Željko Komšić, iz Nemačke je poručio da se nada da neće biti primoran da brani BiH kao devedesetih, dok Dodik, koga iz Sarajeva optužuju da izaziva rat, okreće stvari naglavačke.
Tvrdi da je opušten jer ne preti ratom, ne radi ništa mimo Ustava BiH i ne traži otcepljenje Srpske. On je taj koji je pre dva dana zatražio od NATO da interveniše protiv onih koji zagovaraju rat ili bi pokrenuli bilo kakve aktivnosti u tom smislu.
Upravo su pozivanje na sankcije i pretnja ratom – dva politička narativa na kojima se zasniva politički odgovor iz Sarajeva na Dodikovu politiku, s tim što je ovaj drugi, na neki način, već odbačen. Jer, komandant EUFOR, Aleksander Placer, pre nekoliko dana je poručio da trenutno ne postoji bilo kakva vojna pretnja u BiH.
Šta je plan B?
Ako nakon ovoga ne bude ni (ozbiljnih) sankcija prema Dodiku, postavlja se pitanje da li će u tom slučaju politički predstavnici Sarajeva (uglavnom Bošnjaka) promeniti taktiku prema njemu, odnosno šta im je plan B?
Član Predsedništva SDA, Adil Osmanović, smatra da je vreme da reaguje Tužilaštvo BiH, jer je ono što radi Dodik kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH. Ako Tužilaštvo nema tu snagu, smatra da su neminovne sankcije međunarodne zajednice. Osmanović za Srpskainfo kaže da je sada kasno za razgovor sa Dodikom.
– Jedino bi se moglo pristupiti razgovoru ako bi on povukao sve što je do sada uradio, znači zakoni koji su doneseni ili upućeni u Narodnu skupštinu. Ali, ne vidim njegovu spremnost da to uradi – kaže Osmanović, koji Dodikovu politiku naziva neodgovornom i bahatom.
– Svetske sile su potpisale Dejtonski sporazum i oni moraju da vode računa o njegovom provođenju, dok je na snazi, dok domaće institucije ne budu u mogućnosti da u punom kapacitetu da vode ovu državu ka evropskim integracijama – kaže Osmanović.
UDARNA VEST.rs (Blic)
