Goran Džonić vodio je dvostruki život: sa jedne strane glumio je dobrog rođaka, uvek spremnog da pomogne dok je, mesecima iza te maske, u glavi sklapao monstruozni plan zločina koji je, prema do sada utvrđenim tragovima, krenuo da ostvaruje 26. septembra.
Goran Đokić i Goran Džonić, osim imena delili su i veoma blisku rođačku vezu – bili su braća od tetke ali i komšije u selu Moravac, gde u porodičnoj kući živi Đokićeva majka Stojanka. Đokić je u Džonića imao neograničeno poverenje, ne samo jer mu je bio blizak rođak, već i zbog njegove profesije kojom se bavio pre penzionisanja. Naime, Džonić je bio vatrogasac te je i sa te strane, kao bivši pripadnik MUP-a, Đokiću ulivao poverenje – lažno, ispostaviće se.
Dokle je išla granica poverenja koju je Đokić imao prema pratu Džoniću? Pa do te mere da je jedino njemu dozvoljavao da mu pomogne oko pranja automobila „folksvagen pasat“, u kojem je, sakrivene u svojevrsnom bunkeru, imao uvek poveću svotu deviza. Džonić, pak, iako potiče iz dobrostojeće porodice, jer su mu i otac Grada i majka Mila godinama radili u Nemačkoj i stekli veliki imetak, takvog mentalnog sklopa da nije mogao da ostane imun na pohlepu, pa čak iako je to moralo da ima kao cenu život njegovih najbližih rođaka i njihove ćerke koju zna od rođenja i koju je mnogo puta dok je bila dete, klackao u krilu.
Da odluku o ubistvu porodice Đokić, kako bi, kako se sumnja, opljačkao njihov novac, nije doneo naprečac kobnog dana, svedoče podaci iz obimne policijske istrage koji malo po malo isplivavaju na površinu, a jedan, koji je bacio prvu senku sumnje za ubistvo na Džonića, bio je upravo taj da je mesec do mesec i po dana ranije od jednog meštanina naručio da mu napravi „deo za poljoprivrednu mašinu“ a za koji se kasnije ispostavilo da je zapravo prigušivač za pištolj. I dok mu je majstor pravio prigušivač za oružje iz kojeg je planirao da ubije Đokiće, Džonić je glumio dobrog rođaka.
Na dan kada su nestali Đokići koji su posle ubistva spaljeni, Džonić je snimljen, nekoliko časova pre toga, kako na pumpi toči gorivo u kantu.
Precizno i tačno je radio po paklenom planu koji je skovao u glavi tako da niko od rođaka nije primećivao ništa čudno pa ni sami Đokići. Gordanin otac Momčilo Aritonović, otkrio je novinarima da su 26. septembra, nekoliko časova pre samog ubistva, Đokići sedeli u društvu Džonićem i opušteno ćaskali. Gordana im je skuvala kafu, pričali su, smejali se, šalili…
Ne znajući da im je rođak namenio strašnu sudbinu, niti da je toga dana već bio do Tešice kako bi, kako se sumnja, na staroj separaciji šljunka sakrio svoj skuter, kojim će se, posle ubistva, dovoženja i spaljivanja „pasata“ na toj lokaciji, vratiti kući…
Gluma nakon zločina
I nakon ubistva Đokić je nastavio da vodi dvostruki život, nadajući se da će ostati neotkriven. Po rečima Đokićeve majke Stojanke, nakon što su nađena tela njenog sina, snaje i unuke, on je dolazio je svakog dana kod njih u kuću i sa njima jeo i pio. Prisustvovao je i opelu u porodičnoj kući
Đokića u Moravcu, kao i samoj sahrani, iako je vešto gledao da izbegne da bude snimljen od strane brojnih novinarskih ekipa koje su bile prisutne tog dana. Čupao je kosu, plakao i kleo ubicu, pitajući se: „Ko je mogao da počini ovakav zločin?“
Nakon Džonića uhapšena su i dvojica njegovih sinova Milan, koji je vatrogasac, i Stefan koji je pripadnik Vojske Srbije, iako su kobne večeri bili na svojim radnim mestima. U vezu sa zločinom doveo ih je sam Džonić koji je na pitanje policije da li su njegovi sinovi sposobni da urade tako nešto odgovorio: „moćda i jesu“. Posle je promenio iskaz, rekavši da oni nemaju nikakve veze sa zločinom već da su ga ucenili i primorali braća K.M. i A.M. iz Moravca, koji pripadaju kriminalnom miljeu.
On je jednog od braće označio kao direktnog izvršioca, drugog kao pomagača a njihovog prijatelja D.P. iz susednog sela koji živi u inostranstvu, kao saučesnika, iako do sada svi utvrđeni materijalni dokazi, sa zločinom povezuju jedino Džonića. Kako je „Blic“ pisao, svi dokazi pronađeni do sada povezuju direktno sa zločinom jedino Džonića. Njegov DNK nađen je na novcu i vreći koja je pronađena zakopana u voćnjaku iza kuće njegovog sina u Moravcu, u korenu stabla šljive.
U njegovom stanu u Aleksincu pronađen je pištolj za koji je, kako je „Blic“ ekskluzivno objavio, balističkim veštačenjem potvrđeno da je iz njega počinjeno ubistvo. Osim toga, na dan nestanka Đokića, 26.septembra, Džonić je snimljen kako na pumpi u Žitkovcu sipa gorivo u kantu. Istog dana je bio u Tešici, blizu mesta gde je kasnije, 2.oktobra, nađen zapaljen pasat. U Moravac iz Tešice ga je tog dana dovezao komšija kojem je rekao da mu je motor kod majstora, dok je majstor kasnije potvrdio da je motor bio kod njega na popravci ali u avgustu pa se sumnja da je toga dana, na mestu gde će biti zapaljen pasat, sakrio skuter. U noći ubistva Džonićev skuter je snimljen u Tešici kako se vraća ka Moravcu.
Policija intenzivno radi i dalje na slučaju i prikupljanju dokaza kako bi se nesumnjivo utvrdilo da li je Đokić zločin počinio sam ili je imao pomagače, kao i da li je neko znao za njegove namere.
UDARNA VEST.rs (Blic)