I ako su svetski istraživački centri brzo otkrili genom kovida-19, opisali ga i pronašli vakcinu, mnoga pitanja o zarazi čiji smo taoci već više od godinu dana ostala su bez odgovora.
1. ZAŠTO SE NEKO ZARAZI, A NEKO NE?
Moguće je da se u okviru iste porodice neki njeni članovi zaraze koronavirusom, a drugi ne. Ako se pak svi zaraze, neki prođu bez simptoma, dok drugi teže obole. Naučnici još uvek nisu potpuno sigurni kako, ali veruju da, između ostalog, to ima veze s našim genima.
2. ZAŠTO NEKO IMA DUGOTRAJNE POSLEDICE BOLESTI?
Neki kovid-19 preleže na nogama, drugi ga prebole jako teško i kasnije dugo osećaju posledice. Niko još ne zna kakve dugoročne posledice kovid-19 izaziva. Dugotrajnim se smatraju sve one koje oboleli oseća i tri meseca od pozitivne dijagnoze. Iako više nije zarazan, pacijent u postkovid fazi može osećati ceo spektar neuroloških smetnji, od opadanja kose, hroničnog umora i gubitka daha do anksioznosti i nesanice.
3. KOLIKO TRAJE IMUNITET NA VAKCINU?
Pretpostavlja se da antitela na koronu nakon što se ona preboli, zajedno s našim imunološkim T-ćelijama, mogu dobro „dežurati” protiv virusa do šest meseci. Koliko će pak trajati imunitet nakon vakcinisanja, nije poznato. Iako su neki od proizvođača rekli da to može biti i dve godine, odgovora na to pitanje nema i daće ga vreme. Pretpostavka je da su oni koji su bili bolesniji stvorili i više antitela kasnije. Ipak, i dalje je nepoznato koliko je antitela potrebno da ne dođe do reinfekcije ili da simptomi kod ponovne infekcije budu blaži.
4. HOĆE LI VAKCINA MORATI DA SE PRILAGOĐAVA MUTACIJAMA VIRUSA?
Vakcine su pravljene za originalni, vuhanski koronavirus, međutim, kako je on dosad zarazio preko 115 miliona ljudi, odnosno promenio toliko domaćina, znatno je mutirao. Zasad, srećom, imamo „samo” SARS-CoV-2 i njegove varijante, njih nekoliko hiljada, među kojima su najgore britanska, brazilska i južnoafrička.
5. KOLIKO JE VIRUSA POTREBNO DA SE NEJKO ZARAZI?
Pretpostavlja se da tok bolesti predodređuje i količina virusa koja uđe u telo, pošto se on u nama dalje razmnožava. Zato su važni maska i udaljenost. Ipak, nauka i dalje nije sto posto sigurna u to koliko te mere sprečavaju prenos virusa preko tzv. aerosoli i koliko je čestica potrebno za razvoj infekcije.
6. KAD ĆE SE I KAKO PANDEMIJA NAPOKON ZAVRŠITI?
Prema anketi koju je časopis Nejčer u januaru sproveo među sto imunologa i virusologa 90 odsto njih smatra da će on postati endemski virus, odnosno da će kovid biti bolest poput gripa ili prehlade, koju takođe uzrokuje virus iz porodice korona. Drugim rečima, korona će biti među nama, ali ćemo kombinacijom vakcina i prebolevanja virusa steći određeni imunitet, koji sad, zbog činjenice da je virus nov, nemamo.
7. KAKO BEZ GREŠKE RAZLIKOVATI KOVID-19 OD GRIPA?
Nema liste nesumnjivih simptoma kovida-19, jer baš kao što se neko može zaraziti, a neko ne mora, tako nema pravila ni kad je bolest u pitanju. Pretpostavlja se da oko 80 odsto zaraženih reaguje s lakšim simptomima, preostalih 20 odsto teže, a među najgorim slučajevima je oko pet odsto, čak i fatalnih. Bolest obično započinje suvoćom grla i kašljem, ali spektar simptoma je toliko širok da ponekad nalikuje samo prehladi, zbog čega se neki možda neće ni testirati. Kovidu je svojstven samo jedan čest simptom, kod kojeg nema greške – gubitak mirisa i ukusa, bez propratne prehlade.
UDARNA VEST.rs(Izvor:Objektiv.rs)
