U jednoj šumi, ispod velikog hrasta, živeo je mali meda po imenu Bubi. Bio je sladak, radoznao i voleo je da se igra sa prijateljima. Ali imao je jednu tajnu — mnogo se plašio mraka.
Svake večeri, čim sunce zađe, Bubi bi brzo trčao u svoju pećinu i pokrivao oči šapama.
— Šta ako se u mraku krije čudovište? — šaputao bi.
Jedne večeri nestala je mala zvezda sa neba. Cela šuma bila je tamnija nego ikad. Životinje su bile zabrinute.
— Moramo pronaći zvezdu! — rekla je sova.
Ali niko nije smeo duboko u mračnu šumu… osim Bubija, koji je skupio hrabrost.
Drhteći, krenuo je polako kroz mrak. Čuo je cvrčke, šuštanje lišća i huk vetra. Srce mu je lupalo brzo.
Odjednom, iza žbuna začu se tiho jecanje.
Bubi priđe bliže i ugleda malu zvezdu zapetljanu u granama.
— Ne mogu da se vratim na nebo… — plakala je zvezdica.
Bubi pažljivo oslobodi grančice i podiže zvezdu visoko. U tom trenutku nebo ponovo zasija.
— Hvala ti, hrabri medo! — reče zvezda.
Tada je Bubi shvatio nešto važno:
mrak nije strašan kada u sebi nosiš malo hrabrosti i veliko srce.
UDARNA VEST.rs
