Sigurno ste nekad čuli za pojam ‚‚crna kutija”, ali znate li šta označava?
U pitanju je uređaj obavezan u svakom avionu koji služi za snimanje podataka o letu i beleženje svih parametara vezanih za let. Zanimljivo je da gotovo nikada nije crne boje, već fluorescentno narandžaste kako bi se lako uočio u slučaju avionske nesreće.
Odakle potiče naziv ‚‚crna kutija” i zašto je od suštinske važnosti za bezbednost letenja, otkrivamo u nastavku. A kada već govorimo o bezbednosti, vredi napomenuti da je avion najsigurnije prevozno sredstvo, uz samo jednu nesreću na svakih 1,26 miliona letova.
Zato se pažnja posvećuje svakom detalju, od sofisticiranih tehnologija u pilotskoj kabini, pa sve do korisničkog iskustva pre poletanja. Čak i dolazak na aerodrom može biti bez stresa – parking na aerodromu omogućava da sopstveno vozilo ostavite na sigurnom mestu, u neposrednoj blizini terminala, bez žurbe i dodatnih komplikacija.
Čemu služi i kako radi crna kutija?
Crna kutija služi za snimanje svih informacija o letu i koristi poseban algoritam koji joj omogućava otpornost čak i na najekstremnije situacije.
Većina komercijalnih aviona ima dve vrste crnih kutija:
- CVR (Cabin Voice Recorder) – snimač zvuka u kabini registruje sve zvukove i glasove i beleži ih, danas na fleš memoriji, a ranije pomoću magnetnih traka. Ne zahteva napajanje električnom energijom i veoma je izdržljiv.
- FDR (Flight Data Recorder) – snimač aktivnosti u avionu beleži sve relevantne informacije o letu, uključujući altitudu (visinu leta), brzinu kretanja i kurs.
Crna kutija uglavnom beleži od 17 do 25 sati aktivnosti i poslednja dva sata razgovora u putničkoj kabini. Ovi uređaji mogu opstati na dubinama preko 5000 metara i na temperaturi do 1100 stepeni Celzijusa, a u stanju su da odašilju signale pod vodom i do 90 dana nakon pada aviona.
Kada je nastala?
Prvi prototip za crnu kutiju je napravio francuski inženjer Fransoa Husenot još 1939. godine. Bila je sačinjena od filmske trake i ogledala koja su registrovala senzore aviona. Ipak, iz straha da će njegov patent otkriti nemački vojnici, Fransoa ga je u junu 1940. godine zakopao kako bi ih sprečio da ga se dokopaju.
Desetak godina kasnije, Australijanac Dejvid Voren, podstaknut nizom avionskih nesreća odlučuje da projektuje uređaj koji bi mogao da ih predvidi i spreči.
Već 1958. dizajnirao je prvi prototip ovog snimača aktivnosti, ali autoriteti ga nisu u početku smatrali preterano korisnim te su bili skeptični. Takođe, piloti su ga tumačili kao nedostatak poverenja u njih i idealan način za špijuniranje.
Tek polovinom šezdesetih godina crna kutija postaje obavezan deo opreme u svakom avionu težem od 7000 kg.
Kakvi su propisi za crnu kutiju danas?
Od 1967. godine Međunarodna organizacija za civilnu avijaciju propisuje obavezne dve crne kutije u svakom avionu.
Nakon misterioznog nestanka aviona Malaysia Airlines Flight 370 koji se dogodio 2014. godine pokrenula se rasprava o neophodnoj modernizaciji crnih kutija, njihovom povezivanju sa kontrolom leta u realnom vremenu kako bi sve aktivnosti mogle biti praćene sa zemlje, kao i produženju trajanja baterije.
Zašto je zovu crna kutija?
Crna kutija najčešće je jarko narandžaste boje kako bi bila lako uočljiva, ali dobila je pridev ‚‚crna” zbog nesrećnih događaja (avionskih nesreća) usled kojih se za njom traga.
Iako postoji već dugo, crna kutija je i danas jednako značajna u avionima širom sveta i neophodno je da prođe kroz najrazličitije testove pre nego što se nađe u avionu.
Autor:Online Media
Izvori fotografija
Pilot i kopilot u avionu
https://www.freepik.com/free-vector/airport-tower-concept-illustration_27638157.htm#fromView=search&page=1&position=47&uuid=90f6d941-8506-4c4f-ab1c-781cd2131d12&new_detail=true&query=flight+control
Ilustracija tornja za kontrolu leta na aerodromu.
