Tajna služba Sjedinjenih Američkih Država radi na pronalaženju načina da se izbori sa pretnjama koje su evoluirale od napada pojedinačnih naoružanih napadača do napada dronovima.
Zamenik direktora Metju Kvin predvodi novi višemilionski program agencije čiji je cilj razvoj ofanzivnih i odbrambenih sposobnosti u oblasti dronova.
Među novim sredstvima u arsenalu agencije nalazi se i sistem za lov na dronove, kojim upravljaju veštačka inteligencija i radar, a koji onesposobljava neprijateljske dronove i hvata ih pomoću mreže.
„Rojevi predstavljaju ogroman problem i veliku pretnju“, rekao je Kvin i nastavio:
„Voleo bih da mogu da vam kažem da je problem rojeva rešen. Nije. Ali mogu da vam kažem da je Bela kuća najsigurnije mesto na Zemlji“.
Dronovi i Tajna služba
Rat u Ukrajini postao je poligon za testiranje naoružavanja dronova. Tajna služba to nije previdela.
„Znamo da će ta tehnologija u nekom trenutku stići i na teritoriju naše zemlje. Zato koristimo iskustva stečena tamo kako bismo razvili naš program i postarali se da budemo korak ispred pre nego što ta tehnologija stigne ovde“, rekao je Kvin.
Reč je o planiranju unapred, potvrdio je direktor Tajne službe Šon Karan.
„Moramo da pretpostavimo da je to moguće. Onog trenutka kada prestanemo tako da razmišljamo, bićemo zatečeni nespremni“.
Zabrinutost izaziva mogućnost da bi mali, primitivni dron mogao da bude naoružan eksplozivom i da nanese ozbiljnu štetu na velikom koncertu, sportskom događaju ili predizbornom skupu.
Emisija „60 Minutes“ saznala je da je Tajna služba upotrebila opremu za elektronsko ometanje kako bi oborila jedan dron tokom decembarske utakmice američkih vojnih akademija, odnosno susreta timova vojske i mornarice, kojoj su prisustvovali predsednik i članovi Kongresa.
Suočavanje sa porastom pretnji osobama pod zaštitom
Tajna služba suočava se i sa novim vrstama pretnji i sa njihovim sve većim brojem. Prema rečima Karana, od početka ove godine upućeno je 10.000 pretnji osobama koje štiti Tajna služba.
Broj slučajeva koji se odnose na osobe pod njenom stalnom zaštitom povećan je za 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
„Mislim da mnogo toga ima veze sa internetom. Znate, ljudi su dostupniji, a informacije su dostupnije“, rekao je on.
Predsednik Donald Tramp, jedna od najpolarizujućih političkih ličnosti u američkoj istoriji, preživeo je nekoliko pokušaja atentata, uključujući napad tokom predizbornog skupa u Batleru, u Pensilvaniji, zatim incident na njegovom golf-terenu na Floridi, kao i pucnjavu tokom večere Udruženja dopisnika Bele kuće.
„Rekao bih da postoje ljudi sa obe strane političkog spektra koji svakog predsednika ili vole ili mrze. Mislim da je najveći faktor sa kojim se danas suočavamo svakako problem mentalnog zdravlja“, rekao je Kvin. „Sve više ljudi biva gurnuto preko ivice, u jednom ili drugom pravcu“.
Agencija ne razmatra sa koje strane političkog spektra dolaze pretnje, rekao je Karan.
Istraživanje Centra za strateške i međunarodne studije, dvostranačke neprofitne organizacije za istraživanje politika, pokazalo je porast incidenata sa levice u 2025. godini. To je bio prvi put da je broj napada sa levice bio veći od napada desnice u poslednjih 30 godina. Ove godine, taj trend se obrnuo, sa više napada do sada koji dolaze sa desnice.
Tajna služba se takođe bavi pretnjama koje dolaze spolja, uključujući pretnje iz Irana. Najviši zvaničnici tamo su se zakleli na osvetu protiv SAD zbog ubistva svog vrhovnog vođe.
„Uključite televizor i možete videti sahranu gde su ogromni transparenti na kojima piše ‘Ubijte predsednika Trampa’. Dakle, da li prepoznajemo da se okruženje pretnji povećalo? Apsolutno“, rekao je Kvin. „Kako to radimo i kako se menjamo, to je ono što više volimo da ostanemo u pozadini“.
Promene u Tajnoj službi
Tajna služba je poslednjih godina prošla kroz unutrašnje promene nakon što se suočila sa negativnim reakcijama zbog neuspeha da spreči pokušaj atentata Tomasa Kruksa na Trampa u Batleru 2024. godine.
Kuran je bio glavni agent zadužen za zaštitu Trampa tog dana. Rekao je da je tražio dodatne resurse za događaj, ali da „radije ne bi ulazio u prošlost“.
Kimberli Čitl, koja je bila na čelu Tajne službe tokom incidenta sa Batlerom, podnela je ostavku. Kada je počeo drugi mandat Trampa, imenovao je Kurana za šefa agencije.
Prošlog juna, Kancelarija generalnog inspektora Ministarstva za unutrašnju bezbednost objavila je izveštaj o Batleru. U njemu je utvrđeno da je Tajna služba „propustila više prilika da otkrije, spreči i omete pokušaj atentata“.
Kuran, koji je vodio nekoliko promena u agenciji, rekao je da je uveren da se ništa slično događajima od tog dana neće ponoviti.
Mnogi kandidati su sada na obuci za Tajnu službu, koja godinama ima opasno manjak osoblja. Izveštaj generalnog inspektora za unutrašnju bezbednost pokazao je da je kontrasnajperski tim popunjen 73 odsto ispod nivoa potrebnog za zaštitu najviših rukovodilaca zemlje. Danas je na obuci 942 ljudi u poređenju sa „možda 200“ prošle godine, rekao je Kvin.
A pošto se predsednik vratio na predizborni put pred međuizbore, Kuran je dodao novu obuku za agente kako bi se izbegle Batlerove greške.
Čak se i predsednikova limuzina redovno ažurira, većina njih je poverljiva. Teška je do 10 tona, sa neprobojnim staklom i odbrambenim kontramerama.
„Ne želim da ulazim u njene mogućnosti. Ali može mnogo toga“, rekao je Kuran.
Dodao je kamion za medicinske intervencije, u kojem se nalaze jedinica za traumu i terenski hirurg spreman za lečenje prostrelnih rana. U predsedničkoj koloni vozila nalazi se i novi oklopni transporter.
„Kada pogledate neke od značajnih građanskih nemira koje smo imali, kako premeštate ljude? Razmotrite dovođenje timova do Kapitola tokom događaja 6. januara. Ovo nam pruža mogućnost da ljude dovedemo tamo gde treba da budu i da se brinemo o njima. Da ih čuvamo bezbednim“, rekao je Kvin.
Misija je da zaštiti predsednika Sjedinjenih Država
Ta zaštita se proteže i na novi Air Force One, 747 koji je donirala bliskoistočna zemlja Katar. SAD su, prema podacima američkog vazduhoplovstva, dodavanje bezbednosnih poboljšanja tom avionu koštalo skoro 400 miliona dolara.
Kuran je rekao da je avionu poveren, ali je odbio da objasni šta se krije iza tog poverenja.
Uprkos njegovom poverenju, Tajna služba nije dozvolila predsedniku da se vrati kući tim avionom iz Turske u julu nakon obaveštajnih izveštaja o iranskoj zaveri da ispali raketu na predsednički avion.
Tramp je tajno prebačen u drugi avion, dok su članovi kabineta, osoblje Bele kuće, štampa i agenti Tajne službe ostavljeni u avionu-mamcu – starom Air Force One.
„To nije prvi put da smo to uradili“, rekao je Karan. „Voleli bismo da se to nije prijavilo, jer to oduzima neke od naših taktika od mogućnosti da ponovo uradimo nešto slično. Svakako nije bio prvi put da smo uradili nešto slično“.
Karan nije želeo da precizno kaže da li je Tramp bio u avionu-mamcu u drugim prilikama. Kvin je naglasio da je fokus na bezbednosti predsednika.
„Kada radite u bilo kakvim zaštitnim detaljima sa predsednikom Sjedinjenih Država, za svakog predsednika, prioritet je predsednik“, rekao je Kvin.
„Svi ostali osoblje, agenti, mediji, uključeno osoblje nisu prioritet, uključujući i naše sopstveno osoblje. Koliko god to nekima teško bilo da shvate, misija je da zaštitimo predsednika Sjedinjenih Država“.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
