Neki fudbaleri će zauvek imati poštovanje koje su sticali godinama i decenijama rada i odricanja kako bi jednog dana mogli da pričaju svojoj deci i unucima o svojim uspesima. Jedan od njih je Adem Ljajić – sin Novog Pazara, bivši fudbaler Fiorentine, Rome, Torina, Bešiktaša, Partizana…
Iako je prošao put kakav mnogi nisu mogli ni da započnu, iako ima 35 godina i mnogi ga šalju u penziju već sezonama unazad – Adem to ne želi. Vratio se u Novi Pazar kako bi pokušao još jednom da svoj klub podigne visoko na medijskoj sceni u Srbiji, kako je to bilo i pre dve godine, kada se u Pazaru po prvi put igrala Evropa.
O svemu tome, kao i Partizanu, Nenadu Lalatoviću, Mančester junajtedu, reprezentaciji Srbije i Veljku Paunoviću, pričao je Adem Ljajić u intervjuu za Telegraf.
– Novi Pazar, kao Novi Pazar, je moj grad, moj klub – već sam to dosta puta govorio. Ima to nešto, igraš za svoje ljude, svoj narod i grad, gde si odrastao, gde ti živi porodica. Ovo sve ostalo je bilo, kako da kažem, profesionalizam. Iako i u tim klubovima u kojima sam bio vremenom stekneš emocije, ovo je nešto sasvim drugo – počeo je Ljajić za Telegraf.
Kako je došlo do kontakta, kako ste se odlučili za povratak kući?
– Tu nema ni potrebe za prevelikim kontaktom, ljude u klubu znam od šeste-sedme godine. Imao sam druge opcije, uzeo sam malo slobodnog vremena. Imao sam malo burnije leto u Sarajevu, uzeo odmor i stupili smo u kontakt, dogovorili smo se u roku od pola sata, sat vremena.
Imali ste nestvaran doček pri debiju?
– Čuo sam već bio to. To su moji drugovi… Čuo sam da nešto spremaju, tako da me nije iznenadilo, ali znao sam da ide nešto. Da će baš onako biti – nisam očekivao. Oni su se obradovali mom povratku, to su moja braća. Hvala im na tome, kao i Severu, Torcidi i Ekstremima.
– Iskreno, osetio sam malo euforiju. Isto kao i kada sam prvi put dolazio, očekuju ljudi Evropu, jer znaju da smo je izborili prošli put. Euforija se sigurno osetila, meni je drago zbog toga. Ljudi očekuju rezultate. Neće nam biti lako. Ljudi u Pazaru vole fudbal kada se igra dobro. Nije lako igrati u Pazaru, ali se euforija podigla, nadam se da ćemo ponoviti taj rezultat.
Po prvom dolasku želeli ste opstanak, sada su apetiti porasli?
– Istina je bila. Ja bih voleo da izborimo plej-of. Smanjio se broj ekipa, više kvaliteta ima. Mi imamo kvalitetnu ekipu, fali nam da se malo uigramo. Nećemo biti lak plen nikome. Cela godina će biti teška. Moramo da radimo iz dana u dan, da dajemo svoj maksimum. Da ne gledamo u daljinu, već da dan po dan budemo bolji. Mislim da samo tako možemo doći do takvog rezultata.
– Generalno smo, kako bih rekao, klub je rastao. To je zasluga svih ljudi u klubu, igrača koji su dolazili i ovog naroda. Pune su tribine, podstiču te da igraš bolje i daš maksimum. Daju ljudi više na terenu, to gura. Sada smo uvek kandidati za plej-of, Evropu – to je postala normala.
Lokal patriotizan je najizraženiji u Novom Pazaru. Koliko je to važno za klubove koji se ne zovu Crvena zvezda i Partizan?
– Ovde nema toga. Ovde 90 odsto grada navija za Novi Pazar. Ja bih voleo da se to stanje promeni, da u Novom Sadu navijaju za Vojvodinu, u Nišu za Radnički, tako isto i u Kragujevcu. Ajde, Kragujevac je, da kažemo, malo kao i mi, i kod njih ljudi navijaju za Kragujevac. Činjenica je da to samo u Pazaru ima.
Sam Nenad Lalatović je isticao značaj navijača Novog Pazara na ceo klub?
– Kao što ste i sami rekli, Lala je to već rekao, svi to prepoznaju. Kada dođete ovde i vidite kako ljudi dišu za klub, po gradu se generalno takve stvari dešavaju. To je činjenica, zbog toga ljudi vole da dođu u Pazar, da uživaju kada igraju dole.
Vi i Lalatović ste se mimoišli, postoji li šansa za neku saradnju?
– Nikad nije kasno. Šalim se, naravno. Desilo se tako da prošle godine nisam bio u Novom Pazaru. Lala je bio, napravio je dobre rezultate, igrao plej-of, borio se za Evropu. Sigurno da je napravio dobre rezultate. Nikad se ne zna šta nosi dan, a šta nosi noć. Voleo bih jednog dana da sarađujem sa njim. Mislim da je on jedan od najboljih trenera u Srbiji koji je radio na našim prostorima i da je mnogo doneo klubovima u kojima je radio. Bila bi mi čast da sarađujem sa njim.
O Novom Pazaru danas… Sledi i utakmica protiv Partizana?
– Biće mnogo teško. Veoma teška godina. Probaćemo i dati sve od sebe. Da vratimo tu euforiju ovde. Neće biti lako. Ima puno ekipa koje igraju fudbal, liga se skratila. Mislim da smo bili mnogo bolji, ali to je fudbal. Mora da se igra 90 minuta. Nismo bili pravi u drugom poluvremenu, Zemun je to iskoristio. Došao je u Pazar i nema šta da izgubi. Mislim da smo izgubili dva boda koja će nam kasnije biti veoma bitna. Okrećemo se Partizanu, ostaje žal za ta dva boda.
– Partizan je Partizan, tu nema šta da se priča. U kakvom god da je stanju i u kom god trenutku. Mi nemamo šta da pretimo, posebno jer idemo u Beograd. Daćemo sve od sebe, naša borba će biti na maksimumu. Videćemo šta će biti, Partizan ne zaslužuje mesto na tabeli. Videli smo utakmicu protiv Hetafea. Mi ćemo dati svoj maksimum, probaćemo da se nadigravamo. Partizanu da se preti – nema potrebe za tim. Svi znamo šta je Partizan. Probaćemo da se vratimo sa bodovima.
– Uvek ima emocija. Svi znaju da sam igrao u Partizanu i uvek postoje emocije. Kada se izađe na teren, emocije moraju da se sklone sa strane. Sad igram za svoj klub i grad. Posle ćemo normalno sve biti kao što je i bilo, na terenu mora da se da maksimum.
„Saša Ilić je moj idol“
– O Saletu bih mogao da pričam dugo. On je moj idol, idol svih nas. Kroz karijeru sam govorio da je moj prvi idol Sale Ilić, broj „22“ nosim zbog Saleta Ilića. On je najveća legenda Partizana, jedna od najvećih. O Saletu ne treba puno da se troše reči, jedan je od najvećih ikada. Svi smo kao deca sanjali da ćemo igrati u Partizanu. Meni se ispunio taj san, igrao sam. Posle sam, uz dozvolu Saleta Ilića, dobio broj „22“. Pitao sam ga i on je odobrio. Nosim ga kroz celu karijeru zbog njega. Ja se nadam da će Sale uspeti da se vrati tamo gde zaslužuje. Navijači Partizana zaslužuju da se klub vrati tamo gde treba da bude. Nismo se čuli, ali sigurno da hoćemo i videćemo se tamo, popričaćemo.
„Bilo je kontakta sa Partizanom“
– To je svaki prelazni rok, je l’? Nije ništa novo. Bilo je nekih kontakata, ali sam odlučio da se vratim kući, da probam da pomognem Novom Pazaru.
Kako gledate na ekipu i trenera Strahinju Pandurovića?
– Ja sam tek došao, nisam tu ni 15-ak dana. Još sam u toku upoznavanja ekipe i stručnog štaba. Još sam nov. Mislim da ima jako dobre treninge i da je odličan trener, samo će napredovati još više. Ima prostora za napredak, već dobro radi posao. Prijatno sam iznenađen kakvi su treninzi, veoma se dobro radi. Malo nas je poremetio Zemun, ali fudbal je to. Nastavićemo da radimo.
– Iskreno, ciljevi su uvek visoki. Prvo treba da osvojimo što više bodova, da ne budemo u donjem delu tabele. Voleo bih da to bude plej-of, nadam se tome. O donjem delu ne razmišljamo, ali, naravno, u četiri zida obraća se pažnja i na to. Ne treba obećavati ništa, mlada je ekipa. Da je dobra – dobra je. Borićemo se svi zajedno.
Koliko se promenio Novi Pazar u godinu dana, ali i od Vašeg prvog dolaska?
– Menja se puno, svake godine napredujemo. To mora da bude tako. Ljudi u klubu rade dobar posao, Pazar je postao neki brend, imamo i mlade igrače koji se prodaju. Novi Pazar je u ovom trenutku ozbiljan klub. Uslovi su nam fenomenalni, Pazar će samo napredovati. Biće sve bolji i bolji, nadam se da će tako i da bude.
Kako ste do sada videli superligaški karavan, znenađenja i razočarenja?
– Menjaće se to. IMT me je iznenadio, a od Kragujevca sam očekivao dobre rezultate jer mislim da imaju jednog od najboljih trenera u zemlji. Feđa Dudić radi sjajan posao. IMT i Surdulica dobro igraju, posebno kod kuće. Pančevo je strašna ekipa, mislim da igraju najbolji fudbal u Srbiji. Mislim da je njihov trener najbolji trenutno u našoj zemlji, mislim na Kokovića. To su neke činjenice, ali mislim da nikom od njih neće biti lako kad dođu u Pazar. Mi nismo potcenili Zemun, ali smo mislili da ćemo lakše. Izgubili smo četiri boda protiv Mačve i Zemuna, uz dužno poštovanje tim dvema ekipama. Očekivali smo da ćemo uzeti šest bodova, a uzeli smo dva. Nije prijatno, ali šta da se radi.
Povratak na zlatne stranice istorije Novog Pazara
Čuvena utakmica protiv Zvezde koja je otvorila vrata sna?
– Bilo je sigurno. Videli ste i sami. Ta utakmica i utakmica u Zaječaru protiv OFK Beograda. Mi smo protiv Zvezde dobili šansu da se borimo za Evropu. Jer, da smo izgubili od Zvezde, ne bismo ni imali šansu da se borimo u Zaječaru. Bodovno bismo bili daleko. Gubili smo od Zvezde, napravili smo čudo. Sećam se, pre utakmice sam rekao da mi donesu onaj protokol, da vidim ko igra. Očekivao sam i nadao se da će malo biti miksa. Zvezda je, međutim, izašla u najjačem sastavu. Zvezda je igrala fenomenalno, vodila 3:1, na kraju smo izjednačili. Videli ste posle šta se dešavalo…
Da li je to ponovo Vaš cilj?
– Voleo bih da ponovim to. Trofej k’o trofej – normalno. Kad bi se to desilo, ja ne znam šta bi to bilo ovde. Mislim, koliko je realno, prilično je nerealno. Znamo kolike budžete imaju klubovi, Zvezda, Partizan, Vojvodina… Sigurno da to nije lako, nije nemoguće, sanjamo svi to, ali da obećamo tako nešto – teško je. Kada sam obećao Evropu, posle nekog vremena sam video da možda nisam toliko realan ni prema sebi ni prema klubu – ali ostvarilo se.
Kako se zadovoljni tim izdanjem u Evropi protiv Jagjelonije?
– Nismo bili loši. Kako smo se nadali, bilo je dobro. Jagjelonija je igrala protiv Betisa sezonu ranije, u nokaut fazi Lige konferencije. Pratili ste sigurno, mi smo ovde igrali egal utakmicu, izgubili smo u poslednjim minutima rezultatom 2:1. Tamo smo na poluvremenu igrali 0:0, posle smo primili gol na kiks. Ali se nismo obrukali, stvarno su dobra ekipa. Nije ni njima bilo lako, posle sam popričao sa nekim njihovim igračima. Sigurno bi nam sada bilo lakše. Ja sam godinama igrao evropske utakmice, ali generalno ljudi nisu znali šta ih čeka. Posle smo shvatili neke stvari. Svima nama bi drugi put bilo mnogo lakše i lepše. Ne bi bila tolika tenzija.
Neizostavno ime uz Adema Ljajića na tom pohodu – Vladimir Gaćinović.
– Volim ja Gaćina mnogo. On, ljudi iz kluba, momci i ja dali smo sve ovom gradu. Ljudi obožavaju Gaćinovića. Ne znam da li vam je pričao, ljudi ga ovde zaustavljaju na ulicama, javljaju mu se, mole ga da ostane. Mnogo je dao ovom klubu. Biće mu zahvalni do kraja. Svi ti momci takođe. Ja sam rekao da im se zahvaljujem, dali su i meni, ljudima iz kluba, svima – to je neka istorija.
Da li je proslava i sve ono što se dešavalo, ipak, drugačije u odnosu na sve klubove u kojima si bio?
– Ne bih upoređivao te neke stvari. Jesam osvajao trofeje sa Bešiktašom i Partizanom, neverovatne stvari. Ono što sam ovde doživeo je drugačije. Puno emocija, išli smo kroz grad, moji ljudi, žene, deca, stari i mladi. Nadam se da ćemo ponoviti taj trenutak. Ne bih upoređivao, ali bilo je nešto posebno.
Vodite se emocijom, ne novcem?
– Ne bih ja to puno potencirao, svako razmišlja svojom glavom. Ja drugačije doživljavam ovaj klub i ovaj grad. Imao sam ponuda. Vratim se kući, pokušam da pomognem Pazaru. Ne znam koliko ću još moći. Ja sam se vratio sa 30, 31 godinu, sad punim 35. Tada sam bio u jeku, u dobrom ritmu i godinama, to je bio dobar potez. To su neke stvari o kojima čovek odlučuje sam.
Još malo o Superligi Srbije…
– Puno je napredovao. Utakmice koje smo odigrali, Železničar me je oduševio i iznenadio. Gledao sam ih protiv Brage kada su igrali, tu su me već putem TV-a iznenadili. Vidi se da srpski fudbal napreduje. Bolji su tereni, sve dolazi na svoje. To je već trebalo da bude pre deset godina, generalno smo zaostajali. Imamo dobrih, talentovanih igrača. Sigurno da stvari moraju da se poboljšavaju iz dana u dan, da se daje šansa mladim trenerima.
Neki igrač?
– Sviđa mi se ovaj mali iz Partizana – Miladinović. Svideo mi se mali desni bek iz Pančeva, Tegeltija. Baš sam ga na terenu pitao koje je godište. Sigurno ću sada više pratiti, kada budemo igrali, to možete da me pitate kasnije. Sada sam se setio ta dva igrača.
„Veljko Paunović je doneo novu energiju“
– Srbija je odigrala dve korektne utakmice. Veljko je doneo neku novu energiju, drago mi je da se vratio Duća Tadić. Videli smo da je Grčka pobedila Nemačku, to nije ona Grčka od pre. Bili su dobri i protiv Holandije. Nije im se namestilo, mislim da se oseća neka nova energija, dobro stoje na terenu, ja im želim sve najbolje, nadam se da će popraviti dobre rezultate.
– Sigurno da jeste. Veljka znam odavno, igrao sam sa njim, kačio sam ga zadnjih godina kada se vratio iz Španije. Imam visoko mišljenje o njemu kao čoveku. Imali smo jako dobar odnos i mislim da je pravi čovek za reprezentaciju u ovom trenutku.
– Samo kod nas se dešavalo da, kad napuniš 29, 30, oni kažu: „Star je.“ Nije samo meni. Za mene su u 29. godini rekli da sam star. Od Nemanje Vidića, Nemanje Matića, Luke Milivojevića, to nisu normalne stvari, ali se dešavalo. Ti momci mogu puno da donesu ovim mladim momcima. Pričam inače. Veljko je to prepoznao, dobar je tip i zna koliko mogu da pomognu. Da drže tu atmosferu, da napreduju, doprineće mnogo reprezentaciji.
Povratak na Vašu karijeru i čuvena priča sa Mančester junajtedom?
– Davno je to bilo… Ostaje malo žal što nisam debitovao. Otišao sam u Fiorentinu, bilo mi je lepo. Bio sam igrač Mančestera tih godinu dana. Ne znam više tačno šta se dešavalo, nije ni bitno. Žao mi je. Upoznao sam mnogo neverovatnih igrača, ostaje malo žal, dešavale su se neke druge stvari, usledila je Italija. Pamtim ja dosta. Iskreno, ne sećam se mnogo, pamtim te trenutke. Najviše sam vremena provodio sa Vidićem, njemu sam puno zahvalan za sve te trenutke, za to kako me je dočekao. Veliki čovek.
Trenere ne izdvaja, prema Siniši Mihajloviću ima veliko poštovanje:
– Ne bih izdvajao. Bilo je puno dobrih trenera, mislim da je svaki imao svoj kvalitet. Sa svima sam ostao u dobrim odnosima. Jesam se sa svima svađao, bilo je svakakvih stvari, ali ostali smo svi u dobrim odnosima. I ja sam bio u tim godinama kada je bila ta mladost-ludost.
– Imam neverovatno mišljenje o njemu. Pitaju me ljudi stalno za njega. Imali smo stvarno dobar odnos, na kraju smo sarađivali u Torinu. Ja sam ga cenio i poštovao. Desilo se to što se desilo. Ogromno poštovanje prema njemu – uvek je bilo.
Da li biste nešto promenili sada kada se osvrnete na svoju karijeru?
– Mnogo je. Dosta stvari, bio bih možda malo veći profesionalac. Možda ne bih, možda bih radio sve isto. Ima trenutaka kada vidim… Posebno danas, u fudbalu se traže brži igrači, fizički jači. Žao mi je što nisam u ovom vremenu. Sada se traže oni koji malo više znaju. Fali malo vizije, tehnike, elegancije, svi su pod istim kalupom. Traži se da su jaki, brzi. Toga je ranije bilo malo… U Italiji je uvek bila taktika, malo je „desetki“. Ali šta da se radi, fudbal se promenio.
– Ranije je bilo mnogo više poštovanja. Malo su deca drugačija. Društvene mreže, sve utiče. Generalno, dobra su i ova deca. Više je ranije bilo poštovanja, ali moramo da idemo u korak s vremenom.
Do kada će Adem Ljajić igrati i koji je to pečat kojim se ponosi?
– Iskreno da vam kažem, dok vidim da mogu na terenu da stvorim situaciju, napravim višak, da moji saigrači imaju šansu, da rešim utakmicu, da pomognem ekipi, igraću. Kada budem video da ne mogu više, to će biti to. Nemam problema sa povredama, sada se dobro osećam. Dok se budem ovako osećao – igraću. Znam da je to blizu, svi smo svesni, ali ne razmišljam o tome.
– Ponosan sam na svoju karijeru. Krenuo sam iz Novog Pazara, gde su uslovi bili katastrofalni. Bilo je posle teško ući u prvi tim Partizana, tada je bilo jedan ili dva. Ponosan sam na karijeru. Mogao sam više. Ali zadovoljan sam ovim i ponosan sam na ovo što sam uradio – zaključio je Ljajić.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
