Dugogodišnji fudbaler Spartaka iz Subotice, te OFK Beograda, Crvene zvezde i Vojvodine, Vidak Bratić pričao je o vremenu kada je bio u ulozi asistenta Nenadu Lalatoviću na klupi crveno-belih, ali i o ljudima u upravi tima sa Marakane.
Rad sa Zvezdanom Terzićem ostavio je snažan utisak na Bratića, što je podelio i za Novosti.
– Zvezdan je stopostotni fudbalski čovek, tu nema greške. U ono vreme trebalo je biti funkcioner među vukovima kao što su bili Džajić u Zvezdi, Bjeković u Partizanu ili Šapurić u Vojvodini. Zvezdan je bio mlad, ušao je fenomenalno u posao, doveo mnogo mladih igrača na Karaburmu i napravio ih pravim fudbalerima. Imao je viziju, znanje i hrabrost da se svega toga prihvati. Zato mu treba skinuti kapu. Pogledajte Zvezdu danas – podigao ju je posle onih kriza, stala je na noge, redovno igra Ligu šampiona i ima ozbiljan budžet. To je doneo svojim znanjem i umećem.
Prelazak na trenersku klupu dogodio se munjevito, prvo uz Dragija Kanatlarovskog u Subotici gde je radio volonterski i stigao do polufinala Kupa izbacivši Partizan, a zatim je usledio poziv koji je promenio sve.
– Nenad Lalatović je moj veliki prijatelj još iz igračkih dana, sarađivali smo godinama i uvek ćemo biti braća. Dok je vodio Proleter zvao me je u šali da pomognem kao igrač, a ja sam mu govorio: „Kad uđeš u Super ligu hoću, nemoj me spuštati u niži rang dok još mogu da igram gore!“ Jednog jutra vodim dete na trening na Veterniku, zvoni telefon – Lala. Kaže: „Gde si?“ Rekoh: „Evo me na Veterniku.“ On će k’o iz topa: „Sutra ujutru da si došao na Marakanu, ti si moj pomoćnik! Žile je otišao u Belgiju, tebe hoću i neću nikog drugog. Sutra te čekam ispred kapije, idemo kod Terze da potpišeš ugovor. Ćao, doviđenja!“
Rad u Zvezdi te sezone bio je ravan hodanju po ivici žileta.
– Bilo je to prelepo iskustvo, radili smo pošteno. Jeste, nije bilo struje, nije bilo novca, ali borili smo se sa Partizanom za titulu do poslednjih kola. Ipak, naša najveća pobeda bila je promocija petorice omladinaca koji pre toga nisu imali nijednu seniorsku utakmicu – Luke Jovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića, Vukašina Jovanovića i Predraga Rajkovića! Svi do jednog su postali veliki igrači i napravili ozbiljne karijere. Trebalo je imati ogromna m**a da se ti momci gurnu u vatru u onakvom trenutku. Borili su se kao lavovi.
Ipak, malo je nedostajalo da karijere pojedinih bisera odu u sasvim drugom smeru.
– Doduše, Luku i Rileta sam ja spasao! Mogli su da budu vraćeni sa priprema zbog nediscipline. Nije bila velika nedisciplina, ali u Zvezdi se za takve stvari odmah letelo kući, pogotovo u tim godinama. Ja, Dragan Šarac i naš maser smo ih sačuvali i nismo rekli Lali, Terziću i Džajiću. Da sam ih ocinkario, bili bi vraćeni sa priprema. Mislim da treba da mi budu zahvalni, a oni vrlo dobro znaju šta je bilo!
Te sezone titula je izmakla za dlaku, a derbiji su doneli posebne drame.
– Izgubili smo u Humskoj sa 1:0 onim golom Drinčića iz slobodnjaka, a imali smo dve mrtve šanse preko Luke Jovića. Posle je na Marakani bilo 0:0, derbi je kasnio sat vremena zbog velike tuče navijača i to je potpuno ubilo utakmicu, sve je palo u drugi plan – zaključio je Bratić.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
