Isplata po 6.000 dinara građanima Srbijezavršena je, ali za jednu grupu priča time nije završena. Naslednici preminulih građana koji su bili nosioci prava na besplatne akcije takođe imaju pravo na novac, ali put do njega može da bude znatno komplikovaniji nego što na prvi pogled izgleda.
Ključ se krije u ostavinskom rešenju i nije dovoljno samo da u njemu piše da ste naslednik.
Telegraf Biznis proverio je šta se događa kada je vlasnik besplatnih akcija preminuo, a naslednici sada žele da dođu do 6.000 dinara koji mu pripadaju. Ispostavlja se da pravosnažno ostavinsko rešenje samo po sebi ne mora biti dovoljno – presudno je šta u njemu piše.
Zvanično objašnjenje deluje jednostavno.
Pravo na 6.000 dinara imaju i naslednici preminulih građana koji su bili nosioci prava na besplatne akcije. Za razliku od građana koji su se prijavljivali preko portala Uprave za trezor, naslednici svoje pravo dokazuju odgovarajućom dokumentacijom.
RTS je tokom isplate naveo da je potrebno pravosnažno ostavinsko rešenje kojim se dokazuje status naslednika i važeća lična karta. Međutim, postoji detalj koji lako može da promakne.
Nije dovoljno da ste naslednik kuće, računa i druge imovine
Da biste raspolagali novcem koji pripada preminulom nosiocu prava na besplatne akcije, od presudnog značaja je šta tačno piše u rešenju o nasleđivanju.
U njemu bi među nasleđenom imovinom trebalo da budu obuhvaćeni pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos besplatnih akcija koje je pokojnik stekao kao nosilac prava.
Tu nastaje praktičan problem. U brojnim ostavinskim postupcima porodica se bavila stanom, kućom, zemljištem, automobilom, bankovnim računima i drugom poznatom imovinom pokojnika. Besplatne akcije nisu nužno bile navedene među imovinom o kojoj se raspravljalo.
A bankovni račun i akcije pravno nisu ista stvar. Ako ste, na primer, ostavinskim rešenjem nasledili novac ili račun pokojnika u Banci Poštanska štedionica, to samo po sebi ne znači da su tim rešenjem obuhvaćene i njegove akcije.
Akcije su finansijski instrumenti i vode se odvojeno. Centralni registar hartija od vrednostinavodi da se prenos finansijskih instrumenata sa pokojnika na naslednika sprovodi upravo na osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju.
Šta ako akcije uopšte nisu navedene?
To ne znači da je naslednik izgubio pravo na njih, niti na novac. Ali znači da put do 6.000 dinara može da dobije još jedan korak.
Ako je ostavinski postupak već završen, a naknadno se utvrdi da je pokojnik imao imovinu koja nije obuhvaćena rešenjem, zakon predviđa postupak za naknadno pronađenu imovinu.
U praksi se najčešće govori o dopunskom ostavinskom rešenju.
Član 128. Zakona o vanparničnom postupku predviđa da se, kada se nakon pravosnažnosti rešenja pronađe imovina za koju se ranije nije znalo da pripada zaostavštini, čitava ostavina ne raspravlja ponovo.
Sud odnosno javni beležnik donosi novo rešenje kojim se ta naknadno pronađena imovina raspodeljuje na osnovu ranijeg rešenja o nasleđivanju. Drugim rečima, naslednik ne ostaje bez prava, ali može da dobije dodatnu proceduru.
Kako dokazati da je pokojnik imao besplatne akcije?
I za to postoji procedura. Ako porodica nema dokumentaciju iz koje se vidi da je preminuli bio upisan kao nosilac prava na besplatne akcije, za potrebe ostavinskog postupka moguće je pribaviti odgovarajuću potvrdu.
Ministarstvo privrede izdaje kopiju potvrde o upisu u evidenciju nosilaca prava na besplatne akcije, koja može da posluži upravo u ostavinskom postupku.
Tek kada se pravo pokojnika pravilno utvrdi i obuhvati rešenjem o nasleđivanju, može se sprovesti prenos na naslednika.
Ni prenete akcije ne moraju automatski da znače i 6.000 dinara
Postoji još jedna važna „caka“. Sama činjenica da su akcije pokojnika već prenete na naslednika u Centralnom registru ne mora automatski da znači da je na naslednika preneta i ova novčana naknada.
Razlog je način na koji je septembarska isplata sprovedena.
Novac iz Akcionarskog fonda isplaćen je građanima koji su bili evidentirani kao nosioci prava. Centralni registar je 22. septembra izvršio isplatu za 4.822.175 akcionara, u ukupnom neto iznosu od gotovo 28,93 milijarde dinara.
Među tim licima nalaze se i preminuli nosioci prava. Zato naslednik pravo na njihov novac mora da dokaže odgovarajućim rešenjem.
Ako postojeće rešenje obuhvata akcije, ali ne i pravo na novčanu naknadu, naslednik bi pre odlaska u banku trebalo da proveri da li mu je potrebno dopunsko rešenje.
Ne idite u poštu
Još jedna sitnica može da uštedi nepotreban odlazak na pogrešan šalter. Naslednici ovu naknadu ne podižu na običnim šalterima pošta.
Za raspolaganje nasleđenim novcem potrebno je obratiti se Banci Poštanska štedionica, uz važeću ličnu kartu i odgovarajuće pravosnažno rešenje o nasleđivanju.
Dakle, redosled za naslednika koji u svom rešenju ne vidi besplatne akcije ili pravo na novčanu naknadu nije – pravac banka.
Prvo treba proveriti šta je tačno obuhvaćeno ostavinskim rešenjem, zatim, ako je potrebno, regulisati naknadno pronađenu imovinu, pa tek onda tražiti isplatu.
Dobra vest: novac neće nestati ako postupak potraje
U celoj ovoj administrativnoj zavrzlami postoji i jedna veoma važna olakšavajuća okolnost. Za novac koji se isplaćuje iz Akcionarskog fonda nema roka za podizanje.
To ga razlikuje od 6.000 dinara koji su građanima isplaćivani iz budžeta nakon prijave preko Uprave za trezor. Za tu grupu rok za podizanje novca je godinu dana.
Naslednik zato ne bi trebalo da strahuje da će pravo izgubiti samo zato što mora da pribavi dodatnu dokumentaciju i da postupak neće biti završen za nekoliko dana. Ali slučaj pokazuje koliko jedna naizgled nevažna stavka u dokumentu može da promeni čitavu proceduru.
Možete biti nesporni naslednik preminulog, imati njegovo pravosnažno ostavinsko rešenje u rukama i ipak ne moći odmah da podignete 6.000 dinara. Presudno je šta je u tom rešenju zaista navedeno.
UDARNA VEST.rs(Telegraf Biznis)
