Sveti sveštenomučenik Avtonom ostavio je trag u hrišćanstvu koji se i vekovima kasnije prepričava sa posebnim poštovanjem, a sutrašnji dan, 25. septembar vernici provode u molitvi i sećanju na ovog svetitelja.
Kada je surovi car Dioklecijan započeo žestok progon hrišćana, episkop Avtonom morao je da napusti svoju Italiju. Slušajući reči Jevanđelja da se u nevolji skloni u drugi grad, otišao je u Vitaniju, u pitomo mesto Soreos. Tamo ga je primio dobri Kornelije, u čijoj kući se okupljao narod željan utehe i prave reči.
Od skromne kućne bogomolje do gneva neznabožaca
Vernika je iz dana u dan bilo sve više, pa obična kuća domaćina Kornelija ubrzo više nije mogla da primi sve koji su želeli da čuju Božju reč.
Svetitelj je zato rešio da podigne crkvu u ime Svetog Arhangela Mihaila, a verni narod je u nju radosno dolazio na službu.
Mira, međutim, nije bilo za onoga ko je širio hrišćansku veru. U obližnjem mestu Limnaživeli su ljudi koji su i dalje bili privrženi idolima. Hrabri episkop uspeo je da neke od njih pridobije za hrišćanstvo i krsti ih.
Kada su preostali idolopoklonici videli da se njihovi hramovi ruše i da ljudi napuštaju staru veru, u njima se probudila želja za osvetom.
Mučenička smrt za vreme svete liturgije
Zlotvori su saznali dan kada će svetitelj služiti božanstvenu liturgiju u crkvi u Soreosu. Dok je u oltaru prinosio beskrvnu žrtvu, rulja naoružana motkama, kamenjem i drugim oružjem upala je u hram.
Vernici su razjureni, a Sveti Avtonom je mučki ubijen u svetom oltaru. Njegova krv natopila je mesto na kojem je služio Bogu.
Neznabošci su njegovo telo zatrpali kamenjem i pobegli, verujući da su time odneli pobedu. Časno telo mučenika potom je tajno sahranila pobožna đakonisa Marija.
Čudo sa mazgama
Mnogo godina kasnije, u vreme cara Konstantina Velikog, vlastelin Sevirijanputovao je tim krajem na putu ka Aleksandriji.
Konji i mazge iznenada su stali na putu kraj groba ubijenog svetitelja i nisu hteli da krenu dalje, uprkos tome što su ih terali i rasterećivali.
Jedan od ljudi iz pratnje objasnio je Sevirijanu da se upravo na tom mestu nalazi grob svetog mučenika. Sevirijan je tada obećao da će podići hram, nakon čega su životinje nastavile put.
Tako je, prema predanju, na tom mestu ponovo podignut dom molitve.
Mošti koje smrt nije dotakla dva veka pod zemljom
Vreme je prolazilo, crkva je propadala, a tačna lokacija groba pala je u zaborav na šezdeset godina.
Sve se promenilo jedne noći kada je carski stražar Jovan, koji je bio u lovu, usnio Svetog Avtonoma. Svetitelj mu se, prema predanju, javio i naredio da na tom mestu podigne crkvu.
Kada su ljudi počeli da kopaju zemlju, usledilo je otkriće koje je ostalo zabeleženo kao čudo. Posle dva veka, mošti svetitelja pronađene su čitave i netruležne.
Predanje navodi da su lice, kosa i trepavice bili sačuvani i da je izgledao kao da je samo usnuo. Vernici su potom počeli da dolaze na njegov grob, moleći se za pomoć i isceljenje.
Običaji i molitva za dom i porodicu
Prema tradiciji, današnji praznik vernici provode u molitvi i poštovanju svetitelja. Mnogi ovaj dan koriste kao priliku da zastanu, okupe porodicu i pomole se za zdravlje, mir i napredak svog doma.
U kućama se može pročitati i molitva posvećena sveštenomučeniku:
- „Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Avtonome: Moli Hrista Boga da spase duše naše.“
Sveti Avtonom tako je kroz vekove ostao upamćen kao primer istrajnosti u veri i spremnosti da se za ono u šta veruje postrada. Njegovo žitije, prema hrišćanskom predanju, podseća vernike na snagu vere i na to da sećanje na mučenike traje mnogo duže od života onih koji su pokušali da ih ućutkaju.
UDARNA VEST.rs (Ona.rs)
