Dok požari bukte Grčkom, a dva člana posade su poginula nakon sudara dva helikoptera u vazduhu koja su se borila sa šumskim požarima, stručnjaci pokušavaju da ustanove kako je došlo do tragičnog sudara letelica.
Iskusni piloti smatraju da je tragična nesreća u kojoj su se u nedelju popodne sudarila dva helikoptera u oblasti Psate najverovatnije posledica ljudske greške. Piloti helikoptera, govoreći za protothema.gr, ističu da video-snimci, izjave očevidaca i dostupne informacije upućuju upravo na ljudski faktor.
Naravno, dok se ne završi zvanična istraga i nadležne vlasti ne objave konačan izveštaj o uzrocima tragedije, sve mogućnosti ostaju otvorene.
Istovremeno, predistražni postupak radi utvrđivanja okolnosti i uzroka sudara preuzela je grčka policija. Prema zvaničnim informacijama, po nalogu nadležnog tužioca u toku su sve zakonom predviđene istražne radnje kako bi se prikupili dokazi i utvrdile tačne okolnosti pod kojima se nesreća dogodila.
Mesto nesreće je obezbeđeno i pod policijskim nadzorom, dok se istraga nastavlja. Po završetku postupka, kompletan predmet biće prosleđen nadležnom tužilaštvu.
Šokantan snimak sudara dva helikopteraotvara više pitanja nego što daje odgovora. Na njemu se vidi kako se letelice kreću jedna ka drugoj – jedan helikopter se spušta na visinu drugog, dok drugi ubrzava napred i dolazi mu u susret – kao da njihove posade nisu bile svesne da se na istom mestu nalazi još jedan helikopter.
Kako objašnjavaju piloti, jedan helikopter je „trupom zakačio rotor drugog, nakon što se cev za zahvatanje vode prethodno zaplela u disk glavnog rotora prvog helikoptera“. Među pilotima postoji izreka da im „život visi o rotoru“. Šta se, dakle, dogodilo?
Scenario 1: Pogrešna procena
Prema informacijama, u oba helikoptera bili su iskusni piloti sa više od 3.000 sati leta na letelicama Bell. Sagovornici portala protothema.gr navode da se za gašenje požara biraju najobučeniji, najtalentovaniji i najiskusniji piloti, jer su uslovi rada izuzetno zahtevni.
U ovom slučaju, kako navode isti izvori, izgleda da je došlo do veoma loše ili nikakve komunikacije između dve posade. Zbog gustog dima vidljivost je bila izuzetno loša, pa posade nisu imale vizuelni kontakt jedna s drugom – jedna zato što je drugi helikopter bio ispod nje, a druga zato što joj je bio iznad i blago iza.
Pod ogromnim pritiskom, umorom i stresom da izvedu što više izbacivanja vode, posade često lete na granici svojih mogućnosti i mogućnosti letelica. U takvim uslovima moglo je doći do pogrešne procene, pa su oba helikoptera krenula ka istoj tački ne shvatajući da su na putanji sudara.
Piloti vatrogasnih helikoptera ističu da ni prisustvo trećeg helikoptera zaduženog za koordinaciju verovatno ne bi sprečilo tragediju, osim ako se slučajno nalazio na licu mesta i imao vizuelni kontakt sa obe letelice. Radarski sistem razdvaja vazduhoplove na udaljenosti od oko 2,5 nautičke milje i njegova osnovna uloga je razdvajanje od ostalog vazdušnog saobraćaja.
Postoji i mogućnost da je došlo do odstupanja od propisanih visina leta ili nesporazuma u vezi sa instrukcijama, što bi predstavljalo kršenje strogih pravila vertikalnog razdvajanja tokom protivpožarnih operacija.
Scenario 2: Silazna vazdušna struja ili nalet vetra
Otvorena je i mogućnost da je jedan od helikoptera zahvatila iznenadna vazdušna struja ili snažan nalet vetra.
Jedan pilot objašnjava da je „nesreća veoma neobična jer se čini da su dva Bell 214 ST letela u formaciji, pri čemu je prvi izbacivao vodu na požar. Drugi helikopter, koji nije izbacivao vodu, naglo se spušta, smanjuje razdaljinu i skijama dodiruje rotor prvog.“
Prema njegovim rečima, moguće je da je helikopter koji je leteo više zahvatio snažan nalet vetra ili silazna vazdušna struja, zbog čega je pilot nenamerno izgubio formaciju i velikom brzinom počeo da se spušta ka drugom helikopteru.
Piloti navode da ovu teoriju dodatno podržava činjenica da je gornji helikopter bez upozorenja napustio formaciju i imao neuobičajeno veliku brzinu spuštanja, što nije karakteristično za ovakve operacije.
Poznato je da tople vazdušne struje iznad požara, u kombinaciji sa jakim vetrovima, mogu izazvati nagli gubitak visine ili iznenadno pomeranje letelice. Posebno su helikopteri osetljivi na takve promene. Takođe, vazdušna struja koju proizvodi rotor jednog helikoptera može destabilizovati drugi koji leti veoma blizu.
Scenario 3: Gubitak vizuelnog kontakta
Piloti sa iskustvom u gašenju požara iz vazduha navode da je održavanje vizuelnog kontakta ključno za letenje u formaciji.
Jedna od ozbiljnih mogućnosti jeste da je posada helikoptera koji je pratio izgubila iz vida letelicu ispred sebe jer se nalazila ispod njihovog vidnog polja. Gust dim i pepeo dodatno su smanjili vidljivost gotovo na nulu.
Posada je potom započela spuštanje radi izbacivanja vode, ne znajući da se drugi helikopter nalazi upravo na njihovoj putanji, što je dovelo do udara u njegov rotor.
Kada su shvatili da dolazi do sudara, odmah su pokušali da podignu helikopter, verovatno izbacivši i vodu iz rezervoara kako bi olakšali letelicu. Međutim, za donji helikopter bilo je prekasno. Bez glavnog rotora bio je osuđen da „padne kao kamen“, a njegova posada nije imala šanse da preživi.
Ovu teoriju dodatno potvrđuje činjenica da helikopteri Bell imaju ograničenu preglednost prema dole i unazad. Ako se jedna letelica nalazila u tzv. „mrtvom uglu“ druge, piloti nisu mogli da je vide sve do trenutka sudara.
Scenario 4: Kombinacija više faktora
Piloti ističu da nije neuobičajeno da pogrešna procena vetra dovede do pogrešne odluke, nakon čega letelica postaje podložna naletima vetra ili vazdušnim strujama.
Zbog toga nije isključeno da je tragedija rezultat kombinacije više faktora – odstupanja od propisanih procedura, pogrešne procene situacije, loše komunikacije i nepovoljnih vremenskih uslova.
Scenario 5: Iznenadno zdravstveno stanje pilota
Iako se smatra malo verovatnim, ne isključuje se mogućnost da je pilot jednog od helikoptera iznenada izgubio sposobnost upravljanja zbog zdravstvenog problema.
To bi moglo objasniti naglo i brzo spuštanje jednog od helikoptera.
Scenario 6: Tehnički kvar
Tehnički kvar smatra se najmanje verovatnim scenarijem na osnovu dosadašnjih podataka, ali dok istraga ne bude završena, ništa nije isključeno.
Piloti navode da su Bell 214 ST, opremljeni rezervoarima za četiri tone vode, helikopteri srednje kategorije poznati pod nazivom „Super Transporter“.
Proizvođeni su između 1981. i 1993. godine, a najveći broj ovih letelica poseduje australijska kompanija McDermott Aviation, od koje ih Grčka iznajmljuje za gašenje požara. Njenih 15 helikoptera raspoređenih u Grčkoj prepoznatljivi su po plavo-žutoj boji i natpisu „Bože, čuvaj naše pilote“ ispisanom na trupu.
Postoji mala mogućnost da je helikopter koji je leteo više nakratko izgubio potisak. Čak i da je kvar bio trenutni i da je pilot reagovao, to je moglo biti dovoljno da izazove tragediju.
Jedno od pitanja koje će istraga morati da razjasni jeste da li je pilot namerno ispustio vodu iz rezervoara nakon sudara kako bi olakšao letelicu i dobio na visini ili je voda iscurila usled oštećenja nastalih prilikom udara.
Piloti ipak naglašavaju da se ovi helikopteri održavaju izuzetno pažljivo. Nakon svakog sletanja prolaze detaljne preglede i servisiranje, kako pre tako i posle svake misije gašenja požara, zbog čega je verovatnoća da je postojao neotkriven tehnički kvar veoma mala.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
