Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici 24. jula obeležavaju praznik Svete velikomučenice Efimije, jedne od najpoštovanijih ranohrišćanskih svetiteljki, koja je ostala upamćena po nepokolebljivoj veri i stradanju tokom progona hrišćana početkom četvrtog veka.
Sveta Efimija živela je u Halkidonu, u blizini Carigrada, za vreme cara Dioklecijana. Poticala je iz ugledne hrišćanske porodice, a kada je odbila da prinese žrtvu rimskim bogovima, bila je uhapšena i izložena teškim mučenjima. Prema crkvenom predanju, ostala je nepokolebljiva u veri uprkos svim iskušenjima, da bi na kraju postradala za Hrista. Zbog svoje žrtve, Crkva je proslavlja kao velikomučenicu.
Posebno mesto u istoriji hrišćanstva Sveta Efimija zauzima zbog događaja sa Četvrtog vaseljenskog sabora održanog 451. godine u Halkidonu.
Predanje kaže da su u njen kovčeg položena dva svitka – jedan sa pravoslavnim, a drugi sa monofizitskim ispovedanjem vere. Kada je kovčeg otvoren, svitak sa pravoslavnim učenjem pronađen je u rukama svetiteljke, dok je drugi ležao kraj njenih nogu. Taj događaj pravoslavna tradicija smatra potvrdom ispravnog ispovedanja vere.
Zbog toga se Sveta Efimija vekovima poštuje kao zaštitnica onih koji traže istinu, snagu i istrajnost u veri, a njen primer podseća vernike da ostanu dosledni svojim uverenjima čak i u najtežim životnim okolnostima.
Narodna verovanja i običaji
Za praznik Svete Efimije ne vezuje se mnogo narodnih običaja kao za pojedine velike srpske slave i praznike, ali su u narodu sačuvana određena verovanja.
Tako na primer vernici na ovaj dan odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Svetoj Efimiji za zdravlje, duševni mir i zaštitu porodice.
U pojedinim krajevima veruje se da je ovaj dan posebno pogodan za iskrenu molitvu kada se čovek nalazi pred važnom odlukom ili životnim iskušenjem jer se Sveta Efimija smatra zaštitnicom istine i pravde.
U narodnoj tradiciji savetuje se da se praznik provede u miru, bez svađa i teških reči, kako bi u domu tokom godine vladali sloga i blagostanje.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
