Vlažnost vazduha, kiša, promena temperature, kao i stres i nepravilno korišćenje pumpice, mogu uticati na pogoršanje astme. Prema izveštaju Hitne pomoći, upravo ova grupa hroničnih bolesnika tokom minule noći tražila je pomoć. Od simptoma javlja se uporan kašalj, otežano disanje, nedostatak vazduha, zbog čega je važno redovno uzimanje terapije ili korigovanje u dogovoru sa lekarom. Ukoliko su simptomi izraženi, potrebna je brza reakcija i odlazak lekaru.
Astmatičari spadaju u visokorizičnu grupu ljudi, zbog čega je potrebno bolest držati pod kontrolom terapijom i, ono najvažnije, nikada se ne odvajati od pumpice (inhalatora), jer do otežanog disanja može doći u svakom momentu. Astma kao bolest zbog svoje specifičnosti vrlo je neprijatna, zbog čega su astmatičari na posebnom tretmanu, što zavisi od težine bolesti.
Astma i lečenje
Ono što svaki astmatičar zna jeste da prepozna simptome, zbog čega će reagovati terapijom, najčešće pumpicom ili inhalacijom, kao i lekom, ali ono što može biti opasno jeste nelečena astma.
Pulmolog doc. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS, u svojim gostovanjima u podcastu „Zdravo sa Ivanom“, objasnio je da se astma lako prepoznaje, ali je dolazak pacijenta na pregled neophodan.
– Astma se uglavnom javlja tokom noći, kao glavni simptomi tu su suv nadražajni kašalj, sviranje u grudima, nedostatak vazduha…Može se javiti u bilo kom momentu, mnogi čak i ne znaju da imaju astmu, a zanemaruju simptome. Savet je da svako ko oseti ovako nešto uradi pulmološki pregled jer astma se može držati pod kontrolom, zato je važno da svako ima svoju terapiju jer je u pitanju ozbiljno stanje koje zahteva lečenje – izjavio je dr Stjepanović u podcastu „Zdravo sa Ivanom„.
Astma i pumpica
Inhalator, odnosno pumpica za astmu, ukoliko je pacijent ima, prva je stvar koju će koristiti kada dođe do otežanog disanja jer deluje odmah. Prema savetima farmaceuta Farmaceutske komore Srbije, nepravilna primena znači da pacijent sa svakim udahom leka uzima manju dozu leka i u riziku je od pogoršanja.
– Najčešće greške koje se prave su da pacijent ne ispravi leđa prilikom udaha, ne izdahne vazduh u potpunosti pre udaha leka, ne zadrži dah 10 sekundi nakon udaha leka, ne ispere usta i grlo nakon primene pumpice sa kortikosteroidom, ne očisti usnik suvom krpom nakon primene leka. Nepravilna primena pumpice jeste jedan od vodećih razloga loše kontrole astme, ali tu su i neredovna primena pumpice, prekid primene pumpice kada se osoba oseća dobro, respiratorne infekcije, neadekvatno lečena alergijska kijavica, određeni lekovi, sastojci hrane, duvanski dim i alergeni iz okruženja (životinjska dlaka, buđ) – savet je farmaceuta Farmaceutske komore Srbije.
Ono što astmatičarima sada može biti od pomoći jesu inhalacije, pravilno korišćenje pumpice, boravak na čistom vazduhu, izbegavanje stresa i alergena, kao i prostorija u kojima ima vlage.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
