Kada se Majfanvi Veb osvrne na proslavu svog rođendana pre pet godina, preplavi je osećaj kajanja – danas veruje da je tada propustila priliku da spase život svog sina. Nekoliko sati nakon svečanog ručka u restoranu, Džeremi je počeo da otežano diše. Njegovi roditelji pozvali su Hitnu pomoć, a tada petnaestogodišnjak je počeo da povraća.
U bolnici su lekari posumnjali da ima alergiju na meso, ali su na kraju zaključili da je uzrok napada njegova astma, od koje je bolovao još od ranog detinjstva. Već narednog dana pušten je kući.
Nešto više od godinu dana kasnije, u junu 2022. godine, Džeremi je preminuo nakon što je pojeo goveđu kobasicu tokom kampovanja sa prijateljima na plaži severno od Sidneja.
Uzrok smrti je u početku bio zaveden samo kao astma. Međutim, u februaru ove godine, nakon istrage koju je pokrenula njegova porodica, mrtvozornik je zaključio da su napad astme i smrtonosna anafilaksija bili izazvani alergijom na meso sisara, koja je nastala nakon ujeda krpelja (MMA).
Njegova smrt je prvi poznati slučaj u svetu izazvan ovim oboljenjem, poznatim i kao alfa-gal sindrom.
Broj dijagnostikovanih slučajeva MMA postepeno raste još od 2007. godine, kada je jedan australijski lekar prvi otkrio vezu između ove alergije i ujeda krpelja. Naučnici i zagovornici javnog zdravlja sada upozoravaju da se ovo stanje, iako se može sprečiti, može aktivirati iznenada i predstavljati smrtonosnu opasnost.
Veb kaže da je dugo sumnjala da njen sin ima alergiju na meso, ali ona nikada nije zvanično dijagnostikovana, a porodica nije znala da može biti smrtonosna.
„Kada sam tada proučavala istraživanja, nigde nije pisalo da je reč o nečemu ozbiljnijem od netolerancije na hranu“, kaže majka.
Kada danas pogleda unazad, kaže da je to bilo „kao tempirana bomba“.
Simptomi ove alergije mogu biti blagi ili veoma ozbiljni i uključuju osip, oticanje, grčeve u stomaku, povraćanje i anafilaksiju, koja može biti opasna po život.
Od svoje desete godine Džeremi je osećao mučninu nakon konzumiranja mesa, a ponekad čak i kada bi udisao miris pečenog mesa – njegova majka veruje da je upravo to izazvalo napad nakon njenog rođendanskog ručka. Jednom prilikom završio je i u bolnici nakon što je pojeo penaste bombone, koje obično sadrže želatin dobijen od delova životinja.
Kako dolazi do MMA alergije?
Profesorka Šeril van Nunen otkrila je vezu između MMA alergije i ujeda krpelja pre skoro 20 godina, nakon što je uočila obrazac kod pacijenata u svojoj alergološkoj klinici u Sidneju.
Radeći na istočnoj obali Australije, nesvesno se našla u jednom od dva najveća svetska žarišta ove alergije. Drugo se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, iako su slučajevi MMA alergije u međuvremenu zabeleženi na svih šest kontinenata na kojima žive krpelji.
U Australiji MMA izaziva ujed istočnog paraliznog krpelja. Nakon dva ujeda tog krpelja, kod 50 odsto ljudi razvijaju se antitela na alfa-gal, molekul šećera koji se nalazi u pljuvački krpelja, objašnjava van Nunen. Nakon toga postoji 15 do 20 odsto verovatnoće da će osoba razviti alergiju na meso.
„Kada bi ljudi samo znali šta jedan krpelj može da izazove“, kaže ona.
Džeremija, koji je odrastao okružen gustom šumom u porodičnoj kući severno od Sidneja, krpelji su ujedali još od detinjstva.
Nije potpuno jasno zašto je istočna obala Australije, posebno područja severno od Sidneja, žarište MMA alergije – u pojedinim oblastima ima više od 700 obolelih na 100.000 stanovnika. Međutim, postoji nekoliko mogućih objašnjenja, kaže doktor Aleks Gofton, stručnjak za krpelje koji je predvodio nedavno istraživanje o ovoj alergiji.
Jedno od njih je da sve više ljudi dolazi u kontakt sa krpeljima.
„Broj stanovnika u područjima u kojima su krpelji rasprostranjeni dramatično je porastao u poslednjih 20 do 30 godina“, kaže Gofton.
Period od 2020. do 2023. godine obeležile su kišne La Ninja godine, odnosno vremenski uslovi u kojima krpelji posebno dobro uspevaju. Istovremeno je pandemija kovida podstakla mnoge ljude da se iz gradova presele u prirodu, dodaje on.
Visoka stopa dijagnostikovanja – broj slučajeva raste za 22 odsto godišnje još od 2020. godine – verovatno je posledica i veće svesti o ovoj bolesti, kao i češćeg testiranja, kaže Gofton.
Na osnovu laboratorijskih podataka, procenio je da u Australiji postoji više od 5.000 sumnjivih slučajeva MMA alergije, iako smatra da je stvarni broj obolelih znatno veći.
Alergija koja se može javiti „bilo kada, ali ne svaki put“
Uprkos sve većoj svesti o ovom problemu, dijagnostikovanje alergije na meso može biti veoma teško. Simptomi se često javljaju noću, nekoliko sati nakon večernjeg obroka, a kod osoba koje boluju od astme lako se mogu pomešati sa simptomima te bolesti, piše BBC.
Profesorka Šeril van Nunen opisuje je kao „alergiju koja se može javiti bilo kada, ali ne svaki put“.
Ponekad se simptomi uopšte ne pojave, dok ih u drugim slučajevima mogu pogoršati različiti faktori, uključujući vrstu mesa, način pripreme, da li je hrana začinjena, kao i to da li je osoba uz obrok konzumirala alkohol, vežbala nakon jela ili nije dovoljno spavala.
Kod osoba koje su posebno osetljive, reakciju mogu izazvati i proizvodi životinjskog porekla poput mleka, kao i sve što sadrži derivate mesa sisara – na primer kozmetički proizvodi i omekšivači za veš koji sadrže lanolin, pa čak i plastične kese iz supermarketa koje sadrže stearinsku kiselinu. Alergijsku reakciju mogu izazvati i isparenja sa roštilja ili čak maženje psa ili mačke.
Elizabet Rouli, majka troje dece koja živi u Hanam Vejlu na srednjoj severnoj obali Novog Južnog Velsa, godinama je obilazila lekare i alergologe u nadi da će otkriti uzrok misteriozne bolesti koja ju je mučila.
Međutim, mnogi su odbacivali njene simptome, koji su počeli još 2006. godine i uključivali gubitak pamćenja, mentalnu konfuziju, bol u grudima, utrnulost ruku, bolove po celom telu i probleme sa disanjem zbog kojih je često gubila svest.
„Govorili su mi: ‘Postaješ hipohondar – nije anafilaksija – preboli to'“, priseća se.
Kasnije je osnovala Fejsbuk grupu kako bi pružila podršku drugim obolelima.
„Psihički je to bilo strašno, više od svega, samo pokušavati da otkrijem šta mi je. Mislila sam da ludim“, kaže ona.
Remi Vilijams, 23-godišnja studentkinja psihologije iz Sidneja, kojoj je alergija dijagnostikovana još u detinjstvu, kaže da je stalna potreba da pazi šta jede na kraju dovela do poremećaja u ishrani.
Ipak, još veći uticaj na nju, kako kaže, ostavilo je to što je gledala kroz šta prolazi njena majka, koja je takođe imala ovu alergiju i dva puta doživela teške anafilaktičke reakcije u avionu.
„Bilo je neverovatno zastrašujuće. Bukvalno je umalo umrla preda mnom“, kaže Remi.
S obzirom na veliki broj mogućih okidača, svakodnevni život može postati veoma komplikovan.
Rouli je teško pronalazila posao knjigovođe jer su mnoge radne sredine izazivale njene alergijske reakcije. Poslovi u tržnim centrima nisu dolazili u obzir zbog isparenja iz restorana, a čak su i u manjim kancelarijama prehrambene navike kolega predstavljale problem. Navika jednog šefa da svako jutro pravi tost postala je, kako kaže, njena svakodnevna muka.
„Čim puter dotakne tost, meni odmah krene reakcija…“, kaže ona. „Ali ne možete stalno ulaziti kod šefova i govoriti: ‘Izvinite, ne možete to da jedete’.“
Druženje takođe može biti teško, jer se mnogi događaji i okupljanja vrte oko hrane.
„Ne možete da idete na roštilje“, kaže Rouli. „Ne možete ni u neke restorane, zapravo u većinu restorana.“
Najveća briga profesorke Van Nunen, međutim, jeste 85 odsto ljudi koji imaju ovu alergiju, a da toga nisu svesni – ljudi kod kojih su se razvila antitela, ali koji ne reaguju nakon konzumiranja mesa.
Pošto se MMA može iznenada aktivirati, kod tih ljudi reakciju može izazvati i medicinski tretman, objašnjava Van Nunen, jer mnogi lekovi sadrže proizvode životinjskog porekla, poput vakcina koje sadrže želatin.
Poznato je najmanje jedno lice koje je preminulo nakon što je primilo lek cetuksimab za lečenje raka debelog creva i doživelo anafilaktički šok. Druga osoba preminula je nakon transfuzije krvi.
Van Nunen kaže da je „dobro poznato“ da je bilo još smrtnih slučajeva povezanih sa MMA. Međutim, najbolje dokumentovani su slučajevi američkog pilota koji je preminuo nekoliko sati nakon što je 2024. godine pojeo hamburger, kao i Džeremijev slučaj.
Ključna pouka iz Džeremijeve smrti, kaže Van Nunen, jeste da čak 94,8 odsto ljudi koji umru od anafilaksije izazvane alergijom na hranu zapravo umre zato što ona pokrene napad astme.
„Odmah ulaze u stanje teškog astmatičnog napada i… ukoliko ih ne intubirate u određenom vremenskom roku, ako dođe do zastoja disanja, imate četiri minuta, u suprotnom nastupa moždana smrt“, objašnjava ona.
Jedna od stvari koja je Majfanvi Veb dala snagu nakon smrti njenog sina jeste sećanje na njegov „pozitivan pogled na život“.
„Iskoristio je svaki trenutak, nikada nije želeo da izgubi ni minut“, kaže ona.
Upravo zato odlučila je da podigne svest o alergiji koja je odnela život njenog sina i da doprinese unapređenju protokola lečenja, kako druge porodice ne bi morale da prođu kroz isti bol.
Pored toga što javno govori o Džeremijevoj smrti, Veb je sarađivala sa bolnicom u kojoj je lečen kako bi pomogla u razvoju obuke o MMA. Takođe radi na naučnom radu zajedno sa profesorkom Van Nunen, koji bi trebalo da bude predstavljen na konferenciji kasnije ove godine.
„Sada Džeremijev pozitivan pogled na život zapravo pomaže drugim ljudima, iako više nije sa nama“, kaže ona. „Verujem da bi bio veoma ponosan na nas.“
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
