Ukupni ekonomski gubici zemalja Evropske unije zbog odustajanja od kupovine ruskih energenata mogli bi da dostignu oko 3 biliona evra, saopštila je Stalna misija Rusije pri EU.
Ruska diplomatska misija navela je za ruski list da su evropske kompanije i obični građani već u potpunosti osetili posledice politike Brisela, koji je posle zaoštravanja odnosa sa Moskvom krenuo u prekid energetskih veza sa Rusijom.
– Ukupni gubici evropskih zemalja zbog odbijanja kupovine ruskih energenata, prema pojedinim procenama, iznose približno 3 biliona evra – saopštila je ruska misija.
Cena koju plaćaju građani i industrija
Prema tvrdnjama ruske strane, posledice se vide kroz nagli rast cena, skupe energente, pad životnog standarda i sve veći pritisak na evropsku industriju.
U saopštenju se navodi da su energetski troškovi postali jedan od glavnih razloga zatvaranja fabrika i premeštanja proizvodnje izvan Evropske unije. Drugim rečima, evropska privreda, prema Moskvi, ne plaća samo skuplji gas i naftu, već gubi konkurentnost u odnosu na regione gde je energija jeftinija.
To posebno pogađa industrije koje troše velike količine energije – hemijsku proizvodnju, metalurgiju, mašinsku industriju, đubriva, staklo, cement i druge sektore koji ne mogu da izdrže dugotrajan rast troškova.
Ruska misija tvrdi da su posledice takve politike sada vidljive i u svakodnevnom životu građana: kroz skuplje račune, više cene robe i slabiju kupovnu moć.
Moskva: Sankcije su udarile na celu svetsku ekonomiju
Rusija je više puta poručila da će izdržati sankcioni pritisak Zapada, koji je počeo pre nekoliko godina i vremenom se dodatno pojačavao.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, ali i da su sankcije nanele ozbiljan udarac čitavoj globalnoj ekonomiji.
Moskva tvrdi da su zapadne zemlje, pokušavajući da energetski izoluju Rusiju, pogodile sopstvene građane i kompanije više nego samu rusku ekonomiju. Ruski energenti su decenijama bili jedan od temelja evropske industrijske konkurentnosti, posebno zbog stabilnog snabdevanja i nižih cena.
Prekid tih veza, prema ruskoj strani, nije samo politička odluka, već ekonomski lom koji se meri bilionima evra.
Brisel ostaje pri politici odvajanja od Moskve
Evropska unija, sa druge strane, insistira na smanjenju zavisnosti od ruskih energenata, tvrdeći da je to pitanje bezbednosti, političke nezavisnosti i pritiska na Moskvu zbog rata u Ukrajini.
Međutim, ruska misija u Briselu sada poručuje da je cena te politike ogromna i da su je najdirektnije platili evropski potrošači i industrija.
Ako je procena od oko 3 biliona evra tačna, reč je o jednom od najskupljih geopolitičkih zaokreta u modernoj evropskoj istoriji.
UDARNA VEST.rs (Informer)
