Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Ivanjdan, praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Sveti Jovan, koji je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, u crkvenom kalendaru je upisan crvenim slovom, što svedoči o velikom značaju ovog praznika u pravoslavnom svetu. U srpskom narodu, međutim, ovaj dan prate i mnogobrojni živopisni običaji koji vuku korene još iz prethrišćanskih vremena.
Po broju narodnih verovanja i magijskih rituala, Ivanjdan se u našoj tradiciji može meriti gotovo još samo sa Đurđevdanom.
Jedan od najlepših običaja vezan je za devojke i branje bilja. Prema starom verovanju, uoči Ivanjdana devojke odlaze na livade, pale vatre i beru cveće i travke od kojih pletu ivandanske vence. Tokom branja, dolinom se razležu tradicionalne pesme poput „Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka“ ili „Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo…“.
Ovi venci se danas stavljaju na kapije i ulazna vrata kuća, gde ostaju tokom cele godine kao zaštita doma.
Takođe, veruje se da devojke kroz ispleten venac treba da gledaju rađanje jutarnjeg sunca kako bi tokom cele godine bile rumene i zdrave poput njega, dok se ubrano bilje pažljivo čuva u kući kao lek protiv raznih bolesti.
Ivanjdan je posebno važan za neudate devojke koje žele da saznaju svoju sudbinu. One danas u saksiju sade malo žita, a na Petrovdan (12. jula) proveravaju da li je niklo. Ako su klice savijene u obliku prstena, veruje se da će se devojka ove jeseni sigurno udati.
Sa druge strane, u vinogradarskim krajevima Srbije na ovaj dan vlada strogo pravilo, ne radi se ništa. Narod kaže da vinogradi najbolje rastu u periodu do sedam dana nakon praznika, jer ih lično čuva Sveti Jovan.
Praznik se završava u večernjim satima kada se u mnogim selima širom Srbije pale velike vatre, takozvane ivandanske kresove, oko kojih se okuplja omladina, igra i peva. Pored slavlja, ovaj dan je vekovima služio i za učvršćivanje međuljudskih odnosa, pa je u narodu i danas živ običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“, birajući duhovno srodstvo koje se smatra svetinjom.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
