Postoje noći u godini kada se prema starim verovanjima posebno obraćala pažnja na snove, znakove i ono što bi moglo da otkrije budućnost. Jedna od takvih noći je ona uoči Vidovdana, praznika koji u srpskoj tradiciji zauzima posebno mesto i koji se vekovima povezuje sa istinom, pogledom u budućnost i onim što se „vidi“ tek kada se otvore oči.
Za mnoge devojke nekada je baš ova noć bila posebna. Dok bi se kuća spremala za praznik, a stariji pričali o običajima koji su se prenosili sa kolena na koleno, neudate devojke imale su svoj mali ritual – želele su da kroz san saznaju koga će jednog dana voleti i za koga će se udati.
Prema narodnom verovanju, Vidovdan nije bio samo dan sećanja i poštovanja prema prošlosti, već i praznik kada se tražila neka vrsta odgovora za ono što tek dolazi.
Hleb, so i vidova trava pod jastukom
Uoči Vidovdana, prema starim običajima, devojke koje su želele da saznaju ko će im biti budući muž stavljale su pod jastuk nekoliko stvari koje su imale posebno značenje – parče hleba, malo soli i vidovu travu.
Pre nego što bi legle, izgovarale bi reči kojima su se obraćale svetom Vidu:
„Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san.“
Verovalo se da će devojka tokom te noći sanjati svog budućeg izabranika. Ako bi joj se u snu pojavio nepoznat muškarac, narod je govorio da bi ga mogla upoznati u danima koji dolaze.
Ovakvi običaji nisu bili deo crkvenog učenja, već narodnih verovanja koja su se vekovima održavala u različitim krajevima Srbije.
Zašto se Vidovdan povezuje sa gledanjem u budućnost
Sam naziv praznika mnogi povezuju sa glagolom „videti“, pa se kroz narodnu tradiciju razvilo verovanje da je to dan kada se lakše dolazi do skrivenih odgovora. Sveti Vid se u starim predanjima povezivao sa svetlošću i vidom, pa je upravo zbog toga nastalo uverenje da Vidovdan „otvara oči“ i donosi jasnoću.
Posebno su se devojke okretale različitim običajima vezanim za ljubav i udaju. U nekim krajevima Srbije bralo se cveće, najčešće crveno i plavo, koje bi se potom stavljalo pod jastuk uz određene molitve ili izgovorene želje.
Slična verovanja nisu bila rezervisana samo za neudate. U pojedinim krajevima žene su takođe stavljale vidovu travu pod jastuk, verujući da će ono što sanjaju te noći imati posebno značenje.
Vidovdan između istorije i narodnih običaja
Vidovdan je jedan od najznačajnijih datuma u srpskoj istoriji i kulturi. Za njega se najčešće vezuje Kosovska bitka 1389. godine i sećanje na kneza Lazara i poginule ratnike.
Zbog toga se ovaj praznik u narodu tradicionalno vezivao za poštovanje prema precima i stradalima. Običaji su nalažali da se tog dana ne priređuju veselja, već da se vreme posveti molitvi, sećanju i miru.
Pored istorijskog značaja, kroz vekove su se sačuvali i brojni narodni običaji za Vidovdan – od iznošenja odeće na sunce, preko odlaska po lekovitu vodu, do verovanja vezanih za snove i budućnost.
Danas se mnogi od tih običaja više ne praktikuju kao nekada, ali priče o njima i dalje privlače pažnju, posebno kada se približi praznik. One podsećaju na vreme kada su ljudi više obraćali pažnju na prirodu, snove i male rituale kojima su pokušavali da objasne ono što ih čeka.
Vidovdan je zato ostao dan u kome se prepliću istorija, vera i narodna tradicija – praznik koji i danas mnoge podseti na stare priče koje su se prenosile generacijama.
UDARNA VEST. RS (Ona.rs)
