Rezultati ovogodišnjeg završnog ispita iz srpskog jezika i književnosti pokrenuli su očekivanu raspravu u javnosti o težini samog testa. Manji broj bodova u poređenju sa matematikom i izbornim predmetom mnoge je naveo na zaključak da su zadaci bili preteški. Međutim, profesor srpskog jezika i književnosti iz Bora, Milan Stanković, naglašava da pažljiviji uvid u strukturu testa otkriva daleko zanimljiviju i značajniju pojavu. Prema njegovim rečima, ispit nije bio samo provera gradiva, već je pokazao stvarni domet učeničke čitalačke i funkcionalne pismenosti.
Stanković objašnjava da je gramatički deo testa počivao na sadržajima koji godinama predstavljaju okosnicu nastave — od prepoznavanja vrsta reči i glasovnih promena, do sintaksičke službe i zavisnih rečenica. Reč je o gradivu koje se obnavlja i proverava iz godine u godinu, ali su rezultati pokazali da sama definicija bez primene gubi vrednost.
Profesor ukazuje na ključnu razliku u pristupu znanju:
– Nije dovoljno da učenik zna šta je pridev, ako ne ume da ga prepozna u konkretnoj rečenici. Definicija uslovne rečenice je jedno, a njeno logičko uočavanje u tekstu – nešto sasvim drugo.
Sa druge strane, značajan broj zadataka zahtevao je pažljivo čitanje, razumevanje konteksta, uočavanje odnosa među idejama i logičko zaključivanje. Pred učenike je postavljen zahtev koji predstavlja samu suštinu obrazovanja: sposobnost da se znanje upotrebi.
U svom osvrtu, profesor se dotiče i šireg društvenog konteksta u kojem današnji školarci odrastaju. Život u svetu brzih informacija i kratkih formi direktno utiče na to kako mladi doživljavaju tekst. Pažnja se raspoređuje na više strana istovremeno, čime se gubi navika strpljivog i produbljenog čitanja.
Stanković upozorava na opasan trend među učenicima:
– Navika prelistavanja sve češće potiskuje naviku razumevanja. U takvim okolnostima i sasvim pristupačan tekst može postati zahtevan zadatak.
Zato rezultati ovog ispita, prema njegovom mišljenju, zaslužuju šire tumačenje jer govore o odnosu prema čitanju, trajanju koncentracije i sigurnosti u primeni znanja. Svaka površno pročitana rečenica i neprepoznata logička veza na kraju su se pretvorile u izgubljene bodove. Zanimljivo je, ipak, da su neki zadaci bili rešivi čak i kada učenik nije znao značenje svake pojedinačne reči, jer su kontekst i logika vodili do tačnog odgovora.
Profesor Stanković smatra da rasprava o budućim testovima mora imati drugačije polazište. Najveći prostor za napredak vidi u prvim godinama školovanja, kada se oblikuju čitalačke navike, razvija jezička sigurnost i nastaje odnos prema knjizi koji kasnije određuje uspeh u svim oblastima učenja. Razvoj obrazovanja dobija najviše onda kada se jačaju veštine koje stoje iza svakog predmeta: čitanje sa razumevanjem, analitičko mišljenje i povezivanje informacija.
Na kraju, profesor zaključuje da ovogodišnji završni ispit prevazilazi okvir jednokratne provere znanja i otvara suštinsko pitanje mesta koje čitanje zauzima u savremenom životu mladih, šaljući snažnu poruku:
– Jer tamo gde čitanje postane navika, razumevanje postaje prirodan proces, a znanje dobija snagu da se primeni, poveže i pretvori u mišljenje.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs/Zelena učionica)
