Energetika odavno nije samo pitanje računa za struju i cene goriva. Od stabilnog snabdevanja energijom danas zavise industrija, investicije, digitalna ekonomija, ali i politička samostalnost države.
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije, Željko Marković, izjavio je za RTS da je Srbija znatno izloženija rizicima kada su u pitanju nafta i gas nego električna energija, kao i da bi neuspeh pregovora oko NIS-a mogao da otvori prostor za pojavu novog vlasnika kompanije.
Srbija najranjivija kada su u pitanju nafta i gas
Marković ističe da Srbija najveći deo potreba za naftom i gasom pokriva iz uvoza, dok u proizvodnji električne energije raspolaže značajnim domaćim resursima.
– Što se tiče nafte i gasa, mnogo smo ranjiviji nego kada je reč o električnoj energiji – rekao je Marković.
Šta ako propadnu pregovori o NIS-u?
Govoreći o mogućoj promeni vlasničke strukture Naftne industrije Srbije, Marković smatra da građani u tehničkom smislu verovatno ne bi odmah osetili posledice eventualne prodaje kompanije.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da se stvore uslovi da NIS bude skinut sa liste sankcija. Ukoliko dogovor izostane, scenario postaje mnogo neizvesniji.
– U slučaju aktiviranja sankcija moglo bi da dođe i do obustave rada rafinerije, a prvi udar bio bi ublažen korišćenjem državnih rezervi – upozorio je Marković.
Dodao je da, ukoliko pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta ne budu uspešni, nije isključena mogućnost pojave novog kupca NIS-a.
Energetska bezbednost zavisi od više izvora
Prema njegovim rečima, ključ energetske sigurnosti je diverzifikacija snabdevanja.
– Cilj veće energetske bezbednosti jeste mogućnost da se energentima snabdevate iz više izvora – naglasio je Marković.
On podseća da Srbija gas dobija preko više pravaca, uključujući Mađarsku, Rusiju i Azerbejdžan, dok se razmatraju novi interkonektori sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i drugim zemljama regiona.
Marković smatra da potpuna energetska nezavisnost nije realna, ali da je moguće povećati otpornost sistema kroz diverzifikaciju i stvaranje dovoljnih rezervi nafte, derivata i gasa.
Srbija sve češće uvozi struju
Kada je reč o električnoj energiji, Marković ocenjuje da se Srbija nalazi na granici između izvoznika i uvoznika, ali da poslednjih godina sve češće postaje neto uvoznik.
Zbog toga je, kako kaže, neophodna izgradnja novih proizvodnih kapaciteta i sistema za skladištenje energije.
Posebno je ukazao na značaj reverzibilnih hidroelektrana, poput postojeće Bajine Bašte, buduće Bistrice i planiranog Đerdapa 3, kao i razvoja baterijskih skladišta.
– Hibridna rešenja su ono što energetika voli – istakao je Marković.
Veštačka inteligencija i data centri traže nove elektrane
Govoreći o rastućim potrebama data centara i veštačke inteligencije za električnom energijom, Marković je upozorio da veliki data centri mogu ozbiljno opteretiti elektroenergetski sistem ukoliko se istovremeno ne grade novi proizvodni kapaciteti.
– U Americi je sada pravilo: ako želite da napravite data centar, prvo napravite elektranu – rekao je Marković.
On je naglasio da moderni data centri moraju imati višestruke rezervne sisteme napajanja, uključujući dodatne transformatore, baterijska skladišta i dizel agregate, kako bi se obezbedio neprekidan rad digitalnih usluga.
UDARNA VEST.rs(Telegraf Biznis)
