Oko 100 metara iznad polja Zaporožja, izviđački dron nadgleda napušteno selo. Njegova meta: tri kuće okružene drvećem, smeštene u jednom uglu naselja.
Sve deluje mirno dok dron sa krilima ne uleti u kadar, klizeći iznad trave. Napravljen poput malog aviona, juri ka najvećoj kući i udara u liniju krova. Eksplozija se događa istog trenutka. Crepovi i ostaci lete iznad drveća, a za manje od sekunde gornji sprat biva razvaljen, dok dim i prašina kuljaju iz otvorene krovne konstrukcije.
„Ovo je bila kuća u kojoj su živeli ruski piloti FPV dronova“, rekla je Spring, pilotkinja dronova iz jedinice Tajfun ukrajinske Nacionalne garde. Business Insider je pregledao snimak udara drona srednjeg dometa iz sredine 2025. godine, za koji je ona rekla da je bio njen prvi uspešan napad.
Spring, koja je iz bezbednosnih razloga identifikovana samo po svom pozivnom znaku, upravlja novijom vrstom drona koji Ukrajini omogućava da dosledno izvodi udare po pozadinskim područjima Rusije, što je sposobnost koju su ranije pružali samo zapadna artiljerija i municija, poput raketnog sistema visoke pokretljivosti M142 HIMARS.
Udari HIMARS-a srednjeg dometa bili su ključni za potkopavanje ruskog načina napada u ranoj fazi rata, ali Rusija je uspela da ograniči tu pretnju posle prve godine, rekli su analitičari za Business Insider. Sada, kako navode, novi dronovi vraćaju taj efekat udara na način na koji zapadno oružje nije moglo da učini u velikim razmerama.
„Tvrdimo da ukrajinski udari srednjeg dometa zapravo najavljuju novu fazu rata„, rekao je Džordž Baros, direktor za inovacije i rad s otvorenim izvorima u Institutu za proučavanje rata. „Ono što ovde posmatramo jeste zaista čvrsta osnova za to da Ukrajina zaustavi rusko napredovanje.“
Ovi jeftiniji dronovi srednjeg dometa mogu da prelete otprilike od 30 do 300 kilometara, noseći teže eksplozivne terete napravljene za uništavanje komandnih mesta, kamiona za snabdevanje i sistema protivvazdušne odbrane. Neki, opremljeni sistemima veštačke inteligencije, mogu da prevaziđu rusko ometanje tako što se automatski zaključaju na metu ukoliko izgube signal od pilota.
„Na nekim delovima fronta čini se da imaju značajan uticaj na rusku logistiku, što postepeno utiče na snage na prvoj liniji i čini čak i taktiku postepenog ruskog prodiranja manje održivom“, rekao je Gil Barndolar, nerezidentni saradnik organizacije Prioriteti odbrane.
Upotreba ovih dronova je porasla u poslednja dva meseca, a Rusija gubi više teritorije nego što osvaja, što predstavlja preokret višegodišnjeg trenda u kojem je Ukrajina postepeno gubila teritoriju.
„U stvari smo prilično optimistični u pogledu toga da Ukrajina može imati značajan zamah i prednost kako ulazimo u leto“, rekao je Baros iz ISW.
Prevlast HIMARS-a u ratu je oslabila
Dronovi srednjeg dometa daju Ukrajini nekoliko novih prednosti: Kijev sada može da izvodi udare srednjeg dometa uz znatno niže troškove, samostalno bira mete i preciznije ih pogađa uprkos ometanju signala.
Na početku rata, sposobnost Ukrajine da gađa duboko iza ruskih linija u velikoj meri je zavisila od zapadnog naoružanja.
Britansko-francuske rakete „Storm Shadow“ omogućile su Kijevu da pogađa komandna mesta, tačke okupljanja, skladišta snabdevanja i druge ključne ciljeve u pozadini, dok je oko 40 američkih lansera HIMARS moglo da ispaljuje rakete do 150 kilometara, a rakete većeg dometa i do 300 kilometara, nanoseći slične udare.
Međutim, ta oružja su dolazila s ograničenjima. Ukrajina je često zavisila od zemalja donatora za podršku u određivanju ciljeva, što je davalo stranim vladama uticaj na to koje napade je moguće izvesti. Američko Ministarstvo odbrane je više puta ograničavalo šta Kijev može da gađa, uključujući višemesečnu pauzu 2025. godine u korišćenju najdugometnijih HIMARS municija koje su bile dostupne Ukrajini. Kada su ograničenja ukinuta, ukupna efikasnost sistema je već bila smanjena.
„Vrhunac HIMARS-a bio je u leto i jesen 2022. godine„, rekao je Mikola Bjeljeskov, viši analitičar najveće ukrajinske organizacije za crowdfunding, ComeBackAlive.
Ukrajina je dobila ograničen broj raketa najvećeg dometa, a Rusija je naučila da elektronski ometa GPS navođenje drugih HIMARS projektila. Što se tiče Storm Shadow raketa, njih je premalo za upotrebu u velikom obimu.
Baros kaže da su tokom 2023. i 2024. Ukrajinci nastavili da koriste HIMARS, ali da su oni postali „značajno degradirani“ zbog ruskog ometanja.
„Ranije je možda bila dovoljna jedna raketa za efikasan udar“, rekao je. „Sada su možda potrebne četiri ili više da bi se postigao isti efekat.“
Nadmašivanje HIMARS-a u njegovoj sopstvenoj igri
Dronovi srednjeg dometa daju Ukrajini sposobnost da prevaziđe rusko elektronsko ratovanje, ali ta sposobnost nije bila laka za razvoj.
„Moraju da komuniciraju na udaljenosti većoj od 100 kilometara i da savladaju veoma agresivno rusko ometanje“, rekao je Baros. „Postoje veliki tehnički izazovi u održavanju veze između pilota i kontrolnih stanica na toj udaljenosti.“
Ukrajina je godinama radila na tome da ovu tehnologiju osposobi za veće domete. Sada se ona konačno pojavljuje na bojnom polju, kaže on.
Ključni element je to što je veštačka inteligencija sada dovoljno pouzdana da mnogi dronovi srednjeg dometa imaju ugrađen sistem za ciljanje koji može da „pročita“ šta kamera vidi i nastavi napad u završnoj fazi, dodaje Baros.
„To je značajna i nova tehnologija koja ne postoji u dugometnom udarnom naoružanju“, rekao je.
Na primer, AI može biti obučen da prepozna ruske logističke kamione kao legitimne mete i da ih napadne čak i ako izgubi vezu s operaterom.
Tu se, prema Bjeljeskovu, vidi još jedna prednost u odnosu na HIMARS. Manji i pokretljiviji dronovi mogu da gađaju pokretne mete, dok raketni sistemi poput HIMARS-a uglavnom napadaju fiksne položaje.
Bjeljeskov navodi da u poslednjih šest do osam nedelja postoji video-dokaz o najmanje 100 uništenih meta, poput cisterni za gorivo, u ruskim rezervnim zonama.
Ukupan uticaj na ruske ratne napore još je „u razvoju“, kaže on, dodajući da će zavisiti od brzine kojom Kremlj uvodi protivmere.
„Ključna stvar u budućnosti je prava autonomija„, rekao je Barndolar iz Defense Priorities.
„Ako se to postigne i održi u okruženju zasićenom elektronskim ratovanjem, dronovi bi mogli da zamene većinu onoga što radi artiljerija, uključujući raketnu artiljeriju i kratkodometne balističke rakete.“
Udari u stilu HIMARS-a u velikom obimu
Još jedna velika prednost je cena. Jedna raketa GMLRS, standardna municija HIMARS-a, košta oko 187.000 dolara, dok produžena verzija košta oko 479.000 dolara po raketi. ATACMS, najdugometnija raketa koja je data Ukrajini, košta oko milion dolara.
Dronovi srednjeg dometa, međutim, mogu da dosegnu sličnu dubinu uz cenu od svega oko 5.000 dolara po komadu, iako neki napredni modeli koštaju i do 50.000 dolara. Pilotkinja Spring iz jedinice Tajfun kaže da je letela sa oko 10 tipova dronova, čija cena se kreće od 1.000 do 15.000 dolara.
Niska cena omogućava Ukrajini da ovu sposobnost skalira na način koji nije bio moguć sa HIMARS-om ili drugim zapadnim oružjem.
„Vidimo sve više snimaka ovih udara; to znači da kompanije poput FirePointa proizvode stabilnim tempom, rekao je Bjeljeskov. FirePoint je lokalni proizvođač koji naplaćuje oko 50.000 dolara po dronu, a u maju je naveo da će neki modeli uskoro nositi eksplozivno punjenje od 200 kilograma.
To bi moglo da približi, pa čak i premaši razornu moć GMLRS ili ATACMS udara, koji nose oko 90 i 230 kilograma eksploziva. Do tada, HIMARS i dalje zadržava prednost u čistoj destruktivnoj snazi, kažu analitičari.
Baros je naveo da najnovija američka HIMARS municija, Precision Strike Missile, ima znatno naprednije mogućnosti i verovatno bi i dalje bila efikasna protiv ruskog ometanja. Ovo oružje, međutim, nije ponuđeno Ukrajini.
„Ne možemo biti sigurni da možemo da se oslonimo na SAD“, rekao je Bjeljeskov. „92 kilometra, GPS vođeno nije dovoljno, može da se ometa. Zato imamo motiv da razvijemo nešto većeg dometa, pouzdanije i sa većom bojevom glavom.“
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
