Rasta otvoreno je govorio o jednom od najtežih perioda u svom životu – danima koje je proveo iza rešetaka. Muzičar je tom prilikom podelio detalje iskustva koje je, kako ističe, ostavilo snažan trag na njega i promenilo njegov pogled na život.
– Mislio je da mu zakon ne može ništa dok god lake droge koristi u lične svrhe, pa se nije ni malo plašio. Ipak, policiji nije promaklo njegovo bezbrižno ponašanje, snimci i fotografije marihuane koje je redovno objavljivao – govorio je tada izvor.
Reper je nakon što je rešio sve probleme na Kurir televiziji u emisiji „Sceniranje“ otvorio dušu i otkrio nepoznate detalje iz perioda zatvorskih dana.
– Nije to nimalo prijatna stvar, to su popravne ustanove, istraga daje najmanje slobodne, vezan si za ćeliju. Ti neprirodni uslovi daju smernice o čemu da razmišljaš i onda prođe vreme. Uvek sam cenio male stvari, ali me otvorilo na najsitnije stvari i to se nastavilo napolju. Promenilo mi je kurs razmišljanja. Imao sam super ekipu, družili smo se i imao sam dobre odnose sa komandirima, ne mogu da kažem da pamtim po nečem mračnom, to je nešto poučno u životu. Najupečatljivija mi je ostala kilaža. Mnogo sam se ugojio, imam blizu 100 kilograma, a to nikad nisam imao. Ja volim dobro da jedem, spremao sam tamo šta može, različitu hranu za mojih 12 pritvorenika i mene.
– Delili smo jednu ćeliju. Sudbine su različite i ima neverovatnih priča i mnogo situacija koje čovek ne bi mogao ni da zamisli. Na kraju krajeva sve nas veže jedna stvar, a to je da se živi bez obzira na uslove. Da imamo navike, da bude čista soba, bavili smo se time. Aposolutno nije bilo svađe, nismo dozvoljavali da se bilo šta desi – govorio je reper i dodao:
– Napisao sam ceo album i dosta pesama za druge. To su tek stvari koje snimam i doći će do određenog čoveka, pevača ili pevačice. Radio sam puno na albumu 321, po bloku i sobi gde sam bio, povezuje celu priču otkako sam došao i otišao, sve pesme imaju priču. Imao sam vremena na pretek i nisam imao pritiske, biznis, papirologija i ostalo. To mi je pomoglo da se koncentrišem na muziku. Svi su imali mnogo razumevanja za to što stvaram, pa sam imao prilike da pišem. Pevao sam tamo, kako da ne. Smešno je bilo što su bili ponosni što sam ja tu i kako nađu neku sliku seckaju pa stavljaju na ormarić. Dali su mi mira da pišem, srasli smo s tim albumom – govorio je i dodao:
– Mnogo se slušala „Adio amore“, u toj situaciji glava radi 300 na sat, bez obzira što se ne dešava mnogo stvari. Tu razmišljaš o ljubavi, postupcima… Bio sam sa dečkom koji je 23 godine proveo u zatvoru, on ima 40 godina i kao dete je provodio vreme po zatvorima, a vidiš da to nije neka loša duša. To je jedna od surovosti svega, takve priče su mi tužnije.
UDARNA VEST.rs(republika)
