Saobraćajna policija do kraja meseca sprovodi pojačanu kontrolu na putevima širom Srbije. Međutim, na meti inspektora ovog puta nisu samo vozači, već i pešaci koji nepropisnim ponašanjem ugrožavaju sopstveni život i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova prethodno je saopštilo da su u prva četiri meseca ove godine poginula 34 pešaka i 22 vozača dvotočkaša, koji ujedno predstavljaju najugroženije kategorije na našim ulicama. Da je fokus policije ozbiljno pomeren i na pešake, potvrđuju svedočenja Novosađana koje su saobraćajci zaustavljali i kažnjavali na nekoliko lokacija u gradu. Građani javljaju da su im kazne pisane zbog stvari koje većina radi svakodnevno, poput korišćenja mobilnih telefona ili nošenja slušalica prilikom prelaska ulice.
Tri ključne greške koje vode pravo pod točkove
Podaci Agencije za bezbednost saobraćajasu alarmantni jer u Srbiji skoro svaki treći dan pogine jedan pešak, dok svakog dana bude povređeno njih oko sedam. Statistika pokazuje da do najvećeg broja nesreća sa najtežim ishodom dolazi upravo zbog prekršaja koje čine sami pešaci.
Na vrhu crne liste uzroka stradanja nalazi se prelazak ulice van pešačkog prelaza, što je ubedljivo najčešća greška. Odmah iza toga sledi prelazak sa ometenom pažnjom usled upotrebe mobilnog telefona ili nošenja slušalica na oba uveta, čime se drastično neutrališu spoljni zvuci. Na trećem mestu je prelazak na crveno svetlo na semaforu, što predstavlja svesno kretanje kroz apsolutnu zabranu. Upravo ovi propusti često dovode do toga da se rutinska šetnja završi pod nečijim točkovima.
Pešak ima prednost, ali nema pravo na rizik
Posebno zabrinjava činjenica da pešaci sve češće stradaju na mestima gde bi trebalo da budu najbezbedniji, odnosno na samim pešačkim prelazima. Praksa pokazuje da se to dešava jer i vozači i pešaci propuste da urade ono što su dužni prilikom prilaska popularnoj „zebri“. Zakon o bezbednosti saobraćaja jasno nalaže da vozači moraju usporiti i biti spremni da stanu, ali istovremeno propisuje i obaveze za drugu stranu.
Prema članu 97. ovog zakona, pešak je na mestima gde nema semafora dužan da se pre stupanja na pešački prelaz uveri da ulicu može preći na bezbedan način, tako da ne ugrozi saobraćaj. Saobraćajni policajci objašnjavaju da je, ukoliko se vozilo već približilo prelazu, mnogo pametnije zastati i sačekati. Drugim rečima, pešak ima zakonsku prednost, ali nema pravo da rizikuje sopstveni život.
Paprene kazne za nemar, posebno ako ste sa detetom
Ukoliko vas saobraćajci uhvate u prekršaju, novčanik će vam biti ozbiljno olakšan, a cifre postaju drastično rigoroznije ukoliko u trenutku prekršaja sa sobom vodite dete mlađe od 12 godina.
Za prelazak ulice sa ometenom pažnjom, odnosno zbog telefona ili slušalica, osnovna kazna iznosi 3.000 dinara, ali ako pri tome vodite dete, sankcija skače na 12.000 dinara. Ukoliko ulicu pređete van pešačkog prelaza, platićete 5.000 dinara, dok za isti prekršaj sa detetom kazna iznosi od 6.000 do 20.000 dinara. Najstrože se kažnjava ignorisanje crvenog svetla na semaforu. Osnovna kazna za ovaj nemar je 5.000 dinara, ali ukoliko sa sobom vodite maloletno lice, zakon predviđa kaznu koja može narasti i do 40.000 dinara.
Iz MUP-a apeluju na sve građane da budu maksimalno oprezni, jer samo jedan sekunad nepažnje ili propušten pogled levo-desno mogu napraviti razliku između života i smrti. Pojačana kontrola na ulicama srpskih gradova nastavlja se punim intenzitetom do kraja meseca.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
