Iz košmara košarkaši Partizana uspeli su da izvuku možda i maksimum u završnici sezone, koju će navijači svakako većim delom želeti da zaborave. Nakon prežaljenih ambicija u Evroligi još krajem decembra, pa poraza i na Kupu Radivoja Koraća, ekipa je pronašla ritam, u šta mnogi nisu verovali, i došla u situaciju da na kraju kampanju završi sa dva trofeja.
Crno-beli su u petak upisali petu pobedu u šestom večitom derbiju protiv Crvene zvezde (89:78) ove sezone, što se ne pamti godinama unazad, i pred suparničkim navijačima sa 2-0 izbacili tim koji se, čini se, sada nalazi u daleko lošijem položaju u odnosu na njih.
Dve ubedljive partije prikazao je Partizan u ponedeljak i četvrtak, prekinuo prokletstvo dugo jedanaest godina u ABA ligi i konačno porazio crveno-bele u gostima. Još uvek ništa nije gotovo kada je ova kampanja u pitanju, tek sledi duel finala protiv Dubaija ili Budućnosti, prethodno i Fajnal for Superlige, ali neke stvari su već sada i više nego vidne.
Penjaroja, čovek koji je uradio „nemoguće“
Ako bismo se vratili nazad na kraj decembra, kada je Đoan Penjaroja seo na klupu, aktuelna situacija zaista izgleda neverovatno. Gorak ukus ostao je u ustima navijača kluba iz Humske kada je Željko Obradović podneo ostavku krajem novembra, Mirko Ocokoljić je bio privremeno rešenje, a onda je došao Španac. Čovek koji je vodio Valensiju i Baskoniju, a potom i Barselonu, gde je dobio otkaz, nije bio po volji pristalica kluba.
I počelo je porazom od Makabija 112:87, bio je to 26. decembar i u Beogradskoj areni su svi želeli samo da se izbegne debakl, nakon što je Žalgiris sedam dana ranije sa +41 bio bolji u Kaunasu.
Bio je to treći poraz zaredom u Evroligi, prvi Penjarojin, a serija je stala tek 20. januara na brojci od sedam. U međuvremenu smo videli još četiri debakla, posebno od Olimpijakosa sa 38 razlike, a stotka je „pukla“ i protiv Monaka.
Penjaroja je sve vreme ponavljao da je vreme potrebno za neke stvari, da situacija nije baš najbolja, da je potrebno strpljenje. Tada su te reči zvučale „prazno“, ali su se neke stvari okrenule.
Debakl je doživljen i u potpuno okrnjenom sastavu i sa bledim domaćim igračima na Kupu Radivoja Koraća, a onda se u tim vratio Karlik Džons i sve je krenulo nabolje. Od početka marta do starta aprila tim je nanizao šest pobeda u elitnom takmičenju, od njega se oprostio ipak na dostojanstven način, dok je u ABA ligi obezbeđena druga pozicija, iako je to moglo i bolje da se završi.
Ipak, delovalo je da hemija unutar tima opet postoji, čak je i Sterling Braun, igrač koji je uz Tajrika Džonsa poprilično bio omražen među navijačima i viđen kao jedan od krivaca za odlazak Žoca, proradio, podredio se ekipi, a poverenje publike polako je vraćeno.
Sve je kulminiralo sadašnjim nizom od osam pobeda u svim takmičenjima, od čega su tri pobede u derbijima u potpunosti vratile veru u ovaj tim, a Penjaroja je stekao poverenje i dobrog dela navijača koji su kritikovali njegov dolazak.
Sada ostaje pitanje kakav je plan uprave kluba za sledeću sezonu, ali jedini ispravan odgovor trenutno govori da je ostanak Penjaroje vrlo moguć, ali verovatno i zavisi od učinka u završnici ABA lige posebno, ali i Superlige.
Karlik Džons je glavni igrač, ali Kalates…
Vratimo se opet, dakle, Karlik Džons je glavni igrač Partizana i to je nešto što i košarkaški laici mogu da zaključe. Od momenta kada se povredio na početku sezone pa do povratka na parket, jedna pozitivna stvar za klub se nije desila. Odmah čim se vratio, sve se okrenulo za 180 stepeni. To nije slučajno.
Najveća greška crno-belih je činjenica da je sezona započeta bez rezervnog plejmejkera. Izvesno je da bi bez Karlika svakako postojao problem, ali bi mnoge stvari verovatno i bile drugačije.
Elem, dolaskom Nika Kalatesa popunjena je praznina na mestu „jedinice“, ali je izvesno bilo da igrač u tim godinama ne može da bude prva opcija ozbiljnog evroligaša. Ipak, daleko je od toga da je on čovek koji nije imao šta da ponudi.
I u početku je to prikazivao, i pre samog povratka Karlika Džonsa, ali je njegova blistava uloga tek otkrivena nakon što se reprezentativac Južnog Sudana vratio na teren. Kao rezervni čovek, kojem je povereno oko petnaest minuta u proseku, ekipa je procvetala.
Osim magičnih dodavanja, na koja smo navikli tokom čitave karijere kada je on u pitanju, Kalates je u defanzivi pokazao izuzetan doprinos. Sa prosekom od preko pet asistencija po susretu te više od jedne ukradene lopte po meču, grčki igrač je i sa 37 potvrdio klasu.
Nikada nije imao šut, ali ga čak i on sasvim solidno služi (oko 40 odsto kombinovano u oba takmičenja). Međutim, njegova situacija kada je ostanak u klubu u pitanju nije izvesna, za razliku od Karlika Džonsa koji je nedavno produžio saradnju.
Već se uveliko pominje da je PAOK sa trenerom Andreom Trinkijerijem pripremio 1,8 miliona evra za dve sezone za Kalatesa, što, zaista, u današnjoj evropskoj košarci nije veliki novac za igrača takvog kalibra. Partizan bi trebalo da razmisli šta treba da učini i da li bi mogao da pojača malo ponudu za Nika i tako ga privoli da ostane.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
