Cene đubriva i goriva rastu. Politički odgovor Evrope je bio utišan. Pravi bol potrošači će osetiti sa žetvom sledeće godine, piše Politiko.
Više od dva meseca nakon početka , sukob još uvek nije stigao do većine kupaca na kasi. Gigant supermarketa Karfur insistira da se njegove cene nisu promenile, a nemački lanac diskontnih prodavnica Aldi kaže isto.
Ova situacija neće potrajati, piše Politico.eu.
Rat u Zalivu povezan je sa višim cenama bageta kroz tri spora koraka. Gas postaje đubrivo. Đubrivo hrani useve. Usevi postaju hrana. Svaki traje nedeljama; puni ciklus traje mesecima.
– Većina hrane koja se trenutno nalazi na policama supermarketa proizvedena je korišćenjem inputa koji su kupljeni ili ugovoreni pre nego što se kriza u potpunosti razvila – rekao je Dejvid Labord, koji vodi Odeljenje za ekonomiju poljoprivrede u Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu. „Trenutna stabilnost uglavnom odražava vreme, a ne imunitet.“
Evropa proizvodi sopstveno azotno đubrivo, ali ga pravi od uvezenog gasa. Kada poremećaji u Zalivu podignu cene gasa, đubrivo proizvedeno u Evropi takođe postaje skuplje.
Od kako je iranska odmazda na američko-izraelske napade zatvorila Ormuski moreuz, ključni pomorski plovni put, cene gasa su porasle za 59 procenata, a nekih đubriva čak za 50 procenata. U Nemačkoj, urea, najšire trgovano đubrivo, sada se prodaje za oko 550 evra po metričkoj toni, što je porast sa oko 370 evra pre rata.
Kupci će prvo osetiti troškove goriva, do kraja leta. će kasnije stići na zemljište.
Proleće je plaćeno. Jesen nije
Što se tiče proleća, evropski poljoprivrednici su imali sreće. Većina se snabdela đubrivom pre rata, a zvaničnici Evropske komisije kažu da su potrebe za ovu sezonu „uglavnom obezbeđene“.
Ta sreća nestaje. Poljoprivrednici sada naručuju setvu ove jeseni, a matematika ne funkcioniše. Pšenica se prodaje po istoj ceni po kojoj se prodavala pre rata, čak i kada su troškovi đubriva porasli. Neki proizvođači smanjuju upotrebu azota. Drugi prelaze na useve kojima je potrebno manje azota. Oba izbora znače manji žetvu 2027. godine, kada će kupci konačno osetiti posledice rata.
Vučić je ponovo bio u pravu
Predsednik Srbije izjavio je juče da rast cena nafte i globalna energetska kriza ostavljaju „stravične posledice“ na ekonomije širom sveta, upozorivši da bi cena nafte iznad 125 dolara po barelu mogla da izazove novu veliku glad u svetu.
Govoreći o posledicama geopolitičkih sukoba i energetskih poremećaja, Vučić je rekao da je Evropska unija već pretrpela ogromne gubitke.
– Evropska unija je izgubila formalno 27 milijardi, sasvim izvesno 50 milijardi evra. Ovo je četvrti veliki šok zaredom koji dolazi – rekao je Vučić.
Dodao je da je svaki novi globalni poremećaj dodatno oslabio ekonomije država koje su prethodno već bile pogođene pandemijom i energetskom krizom.
„Srbija ima finansijske bafere, ali posledice osećamo“
Vučić je naveo da Srbija lakše podnosi krizu zahvaljujući finansijskim rezervama i rezultatima iz prethodnih godina, ali da posledice nisu izbegnute.
– Da li smo nešto bolje to prihvatili nego neko drugi? Jesmo, zato što smo dobro radili u prethodnom periodu i imali finansijske bafere. Ali da li je dobro? Ne, nije dobro. Mi to osećamo i te kako danas – rekao je predsednik.
UDARNA VEST.rs(republika)
