Nešto se menja u Moskvi. Gvozdeni stisak Vladimira Putina nad vlašću je i dalje nesumnjivo čvrst, ali sve više i više Rusa je spremno da ga dovede u pitanje. Nacionalna ekonomija posustaje, sve bliže je katastrofi, dok je napredak u ratu protiv Ukrajine – koji je sada u petoj godini – potpuno zaustavljen, piše DailyMail.
Putinov rejting pao je ovog meseca na 65,6 odsto, što je najniži nivo od početka njegove vojne kampanje, i pad od 12,2 odsto od početka godine.
Influenserka Viktorija Bonja, koja podržava Kremlj i promoviše fitnes rutine i veganski kozmetički brend za svojih 13 miliona pratilaca na Instagramu, nije vaš tipični antiautoritarni aktivista. Ali u smelom 18-minutnom videu koji je za pet dana sakupio 30 miliona pregleda i više od 1,3 miliona lajkova, bivša rijaliti televizijska zvezda napravila je oštar istup koji je uzdrmao neke od najviših ruskih zvaničnika.
„Narod vas se plaši, umetnici se plaše, guverneri se plaše“, rekla je Viktorija predsedniku, pre nego što je navela niz problema za koje tvrdi da se kriju od njega, od poplava u Dagestanu i zagađenja naftom duž obale Crnog mora do pritiska na mala preduzeća.
„Znate li koji je rizik?“, upitala je Viktorija Bonja, koja živi blizu Monaka. „Da će ljudi prestati da se plaše, i da se sabijaju kao opruga, i da će jednog dana ta zategnuta opruga pući“.
Ali nakon 26 godina na vlasti, 73-godišnji Vladimir Putin je izgradio politički i bezbednosni sistem osmišljen da suzbije prve znake neslaganja pre nego što uopšte imaju priliku da se ujedine u nacionalni pokret. Koliko je onda Putin ranjiv?
Viktorija Bonja nije jedini glas koji pliva protiv struje prigušenog nezadovoljstva. Ekaterina Gordon, pevačica i televizijska voditeljka koja živi u Rusiji, upozorila je Putina na pobunu među ženama čiji se biznisi zatvaraju, koje ne mogu da prate nagli rast hipotekarnih kamata i čijoj deci se uskraćuje pristup visokom obrazovanju zbog smanjenja budžeta.
„Ovo će biti najveći razvod sa vlastima“, izjavila je ona.
Putinu je stiglo i upozorenje od lidera Komunističke partije, koji je rekao da bi se Rusija čak mogla suočiti sa ponavljanjem boljševičke revolucije iz 1917. godine, ukoliko ne preduzme hitne korake kako bi se rešilo rastuće nezadovoljstvo.
„Rekli smo vam deset puta – ekonomija je osuđena na kolaps. Prvi kvartal je bio potpuna katastrofa. Ako hitno ne preduzmete finansijske, ekonomske i druge mere, onda ćemo se na jesen suočiti sa onim što se dogodilo 1917. Nemamo pravo da to ponavljamo“, rekao je Genadij Zjuganov parlamentu, misleći na dolazak Vladimira Lenjina na vlast nakon svrgavanja Nikolaja II, poslednjeg ruskog cara.
I Putin ne treba da brine samo o javnosti, jer ga i njegov unutrašnji krug „tajno mrzi“, prema rečima ranije prokremljovskog advokata Ilje Remesla.
„Ja sam osoba koja zna kako da se bori protiv Vladimira Putina, koja poznaje slabosti sistema, kako da komunicira s njim i kako da izvuče ljude iz njega“, drsko je izjavio u intervjuu sa poznatom medijskom ličnošću Ksenijom Sobjak, poznatom kao Putinovo „kumče“.
Nekada čvrst pristalica Putinove invazije na Ukrajinu, Remeslo je izjavio da bi voleo da postane novi lider Rusije nakon revolucije i izazvao predsednika da ga uhapsi.
„Koristim ovaj intervju da se obratim onima koji su u ovom sistemu, koji još nisu odlučili da li da ga napuste ili ne. Moj plan je da osnujem platformu i privučem one koji se plaše da govore protiv Vladimira Putina. Hoću da postanem predstavnik te mase, koja broji desetine miliona“, rekao je.
Remeslo se prvi put izjasnio protiv Putina u martu, nazivajući ga ratnim zločincem, lažovom i lopovom. Advokat je nakon toga primljen u psihijatrijsku kliniku u onome što je izgledalo kao čin represije sovjetskog tipa, ali je kasnije otpušten i potom je obnovio svoj žestoki napad.
Uvaženi pukovnik Valerij Pigasov, penzionisani oficir, nedavno je optužio Putina da vodi „bezakonitu“ vojsku, nakon što je otkriveno da je 17 elitnih vojnika iz vojne jedinice 78986 dobilo naređenje komandanta da prođu kroz minsko polje.
Izrazio je negodovanje što su borci Vazduhoplovnih snaga bili primorani da „čiste minska polja svojim nogama“, rekavši Ruskoj javnoj komori: „Deset ljudi je povređeno, a petoro je poginulo“.
„Bezakonje koje se tamo dešava u specijalnoj vojnoj operaciji zahteva posebnu pažnju i ozbiljnu diskusiju, jer se ono što se tamo dešava ne može objasniti ni na koji racionalan način“, rekao je Pigasov.
Čak i dok Putin pokušava da se pravi hrabar, njegova vojska se spotiče na prvoj liniji fronta.
Nakon više od četiri godine borbi, ruska vojska je pretrpela verovatno najgore gubitke koje je bilo koja velika sila videla u sukobu od Drugog svetskog rata, piše DailyMail.
Čak jedan od 25 ruskih muškaraca između 18 i 49 godina je ubijen ili teško ranjen od početka rata, a ukupan broj žrtava potencijalno prelazi 430.000.
Od pokretanja prolećno-letnje ofanzive 17. marta, tempo napredovanja Moskve je usporen na severoistoku, istoku i jugu Ukrajine – uključujući i njen prioritetni napad protiv Pojasa tvrđava u Donjeckoj oblasti – i izgubila je oko 10 kvadratnih kilometara na ratištu.
Duž linije fronta, Putinove snage nisu bile u stanju da generišu dovoljno borbene moći da se probiju, a da ne postanu žrtve ukrajinskih dronova i njihovih sveznajućih operatera u „zoni smrti“ od 10 do 30 kilometara.
Bivši pukovnik britanske vojske Filip Ingram rekao je za Daily Mail da je „u proteklih 18 meseci ili tako nekako, Rusija napredovala uz ogromne gubitke u brojnim oblastima na frontu. Međutim, čini se da se to promenilo“.
„Rat se konačno okreće u korist Zelenskog“
„Ukrajinci ih nisu samo zaustavili, već sada vrše proboje u različitim oblastima i ostvaruju napredak, stavljajući Ruse pod pritisak. Ruske prolećne ofanzive nisu samo zaustavljene, već su i preokrenute. Sa taktičke tačke gledišta, Ukrajinci sada diktiraju tempo i imaju inicijativu“, navodi.
Kijev takođe snažno napada naftne terminale koji služe kao kapija za ruski izvoz energije na globalna tržišta, paralizujući ratnu ekonomiju i primoravajući Moskvu da u aprilu smanji proizvodnju nafte za do 400.000 barela dnevno.
„Gde Ukrajina napada? Ona napada rusku naftnu i gasnu infrastrukturu, njenu sposobnost da nastavi da plaća rat. Napada rusku odbrambenu industrijsku bazu – sposobnost Moskve da proizvodi oružje, ili da prilagođava i modifikuje oružje koje dobija iz inostranstva za front. I napada ruske logističke čvorove, kao i čvorove komandovanja i kontrole“, kaže Ingram.
On kaže da je to nešto u čemu je Ukrajina izuzetno proaktivna.
„Ne samo da to rade, već nastavljaju da napadaju ruske aerodrome i imali su veliki uspeh u napadima na rusku Crnomorsku flotu. Ukrajina ima inicijativu… a Rusija je u defanzivi“, smatra sagovornik DailyMaila.
Za Čarlsa Hekera, pridruženog saradnika na Royal United Services Institute (RUSI) i autora knjige iz 2024. godine „Zero Sum: The Arc of International Business in Russia“, iscrpljujući rat konačno se okreće u korist Volodimira Zelenskog.
„Činjenica da Rusija i dalje nije pobedila zemlju koju nadmašuje u gotovo svemu što možete da izmerite, najveći je pokazatelj ovde“, rekao je on.
On smatra da Ukrajina u poslednje vreme uči da bi „možda mogla da prevaziđe jednu od svojih najvećih slabosti – ljudstvo u vojsci“, i da njihovi nedavni napredci dolaze iz tehnologije.
„Možda nikada nećemo doći do onoga što izgleda kao tradicionalna vojna pobeda, gde Ukrajina potiskuje Rusiju u potpunosti sa svih teritorija koje ona zauzima, ili da Rusija stigne sve do Kijeva. To se neće desiti“, kaže Heker i dodaje da je ono što se događa jeste da svaka strana pokušava da dobije rat iscrpljivanja.
„Trenutno, čini se da to malo ide u korist Ukrajine“, navodi on.
Iako je američko-izraelski rat protiv Irana bio ekonomski dobitak za Rusiju, zbog skoka cena nafte i ublažavanja sankcija, ovo predstavlja samo kratak podsticaj usred većeg pada.
„Moskva je imala koristi od skoka cena energenata, a imala je i koristi od ublažavanja sankcija od strane Sjedinjenih Država. Problem je što nema toliko koristi koliko bi mogla zbog štete koju je Ukrajina nanela lukama i rafinerijskoj infrastrukturi“, rekao je Heker.
Kao pokazatelj teške situacije u kojoj se Moskva nalazi, Putin je zatražio od oligarha da dobrovoljno doprinose budžetu – prvi put da je diktator zamolio milijardere da podrže državne finansije iscrpljene sukobom.
Prema podacima Ministarstva za ekonomski razvoj, BDP u januaru i februaru bio je 1,8% niži nego u istom periodu prošle godine, jer zapadne sankcije i visoke kamatne stope namenjene borbi protiv inflacije nastavljaju da guše investicije i dovele su do toga da su neplaćanja komercijalnih računa dostigla rekordnih 109 milijardi dolara u januaru.
Rusko Ministarstvo finansija je u aprilu izvestilo da je deficit nacionalnog budžeta premašio 60 milijardi dolara u prva tri meseca 2026. godine, što je premašilo deficit projektovan za celu godinu.
Usled rastućih poreza, stope inflacije od 5,9% i kamatne stope centralne banke od 14,5% – skoro tri puta više od predratnog nivoa – troškovi života pogađaju obične Ruse, koji su sve umorniji od rata.
Nedavna anketa koju je sprovela nevladina istraživačka organizacija Levada centar pokazala je da 67 odsto ispitanika smatra da Rusija treba da krene ka mirovnim pregovorima, dok je poverenje javnosti da stvari idu u dobrom pravcu palo za 20 odsto za šest nedelja na 41 odsto, prema podacima državnog VCIOM-a.
Deo trenutnog nezadovoljstva potiče iz oštrih vladinih ograničenja interneta, uključujući pokušaj blokiranja Telegrama, najpopularnije aplikacije za razmenu poruka i društvene mreže u zemlji, koju mesečno koristi više od 100 miliona Rusa.
Zvaničnici tvrde da su digitalne politike antiterorističke mere, ali malo ko u to veruje i umesto toga su besni zbog onoga što smatraju nepotrebnim ograničenjima privatnog života.
„Ograničenja interneta čine Rusiju nemogućom za život“, rekla je Bonja u svom 18-minutnom obraćanju predsedniku, a čak su i lojalni članovi Putinove partije Jedinstvena Rusija izrazili ogorčenje.
Vjačeslav Gladkov, guverner Belgorodske oblasti na zapadu Rusije, koja je mesto gotovo svakodnevnih napada Ukrajine, rekao je na društvenim mrežama da je zabrinut da bi ograničenja Telegrama mogla ugroziti živote građana koji zavise od te aplikacije za upozorenja na vazdušne napade.
Novine Nezavisimaya Gazeta, koje su ponekad blago kritične prema Kremlju, objavile su u uvodniku da je „internet suštinski jedino pitanje gde bi svaka stranka mogla da poveća svoj rejting podrške u ovom trenutku“.
„Isključivanje Moskve sa mobilnog interneta verovatno je bio korak predaleko i izazvao je veliko izlivanje nezadovoljstva u prestonici“, rekao je Heker.
Moskva je, navodi, posebno poslednjih godina, bila neverovatno digitalni grad.
„Stvari koje su Moskovljani mogli da rade na svojim telefonima i mobilnom internetu bile su zapanjujuće – u tom pogledu je bila izuzetno moderna. Odluka o isključivanju mobilnog interneta pokrenula je ovaj najnoviji talas zabrinutosti, i to ne samo od ljudi koji žive u Moskvi – već i od preduzeća u Moskvi koja u velikoj meri zavise od usluga mobilnog interneta za vođenje svojih poslova“, kaže on.
Nedavna ograničenja digitalnih sloboda dodala su dodatni sloj represije životima svih Rusa, čije se slobode i opšti kvalitet života postepeno smanjuju kako se nepopularni rat nastavlja.
„Inflacija u Rusiji ostaje visoka. Ekonomija slabije posluje. Rusi i dalje ne mogu slobodno da putuju bilo gde u svetu bez dodatnih troškova i logističkih poteškoća, jer su američki i evropski vazdušni prostori za njih zatvoreni“, rekao je Heker.
„Za srednju klasu u Rusiji, za radničku klasu u Rusiji, život je postao mnogo teži… svi u Moskvi osećaju ekonomski pritisak rata. A onda dolazi blokada mobilnog interneta, i to je samo još jedan sloj na sve što je već došlo“, kaže Heker.
Početak kraja Putina, ili ipak ne?
Za Džonatana Haketa, bivšeg islednika u američkim marinacima i kontraobaveštajnog agenta, blokiranje interneta neće smanjiti neslaganje, već će samo podstaći još veće nezadovoljstvo.
„Represija bez izlaznog ventila ne čini ništa da eliminiše uzročne faktore koji hrane nezadovoljstvo. Rusi pogođeni represivnim merama poput blokiranja Telegrama i drugih linija komunikacije neće jednostavno ostaviti svoje žalbe po strani i prihvatiti status kvo. Umesto toga, oni će tražiti druge načine da izraze svoje nezadovoljstvo Putinovom politikom. Tokom Hladnog rata, ovaj proces je često opisivan kao zamena glasačkih listića za metke“, ističe on.
„Iako je Hladni rat odavno završen, represija bilo gde i dalje ima paradoksalni efekat stvaranja metoda izražavanja koje su daleko štetnije za status kvo moć nego da je izražavanje dozvoljeno čak i u malim dozama“, dodaje.
Nakon Bonjinog oglašavanja na Instagramu o stanju stvari u Rusiji, članovi Putinovog užeg kruga su očigledno bili uznemireni.
Vladimir Solovjov, jedan od fanatičnijih televizijskih propagandista Kremlja, nazvao ju je „istrošenom ku**om“, dok ju je Vitalij Milonov, poslanik Dume zadužen za porodična pitanja, nazvao „pratnjom iz Dubaija koja mrmlja nepovezano“.
Iako je oni „odbacuju“, njene reči su se već proširile po celoj zemlji, pokazujući drugima da je kritika opcija. Ali dok se čini da se antivladino raspoloženje širi, Ingram upozorava na preuveličavanje moći neslaganja.
„Putin je ranjiviji nego ikada u poslednjih 12 meseci. Ali njegova pozicija ostaje prilično sigurna. Još uvek bi se dosta toga moralo dogoditi da bi se na pravi način ugrozilo mesto gde jeste“, smatra on.
„Što se tiče glasova koji su se usudili da progovore, on nas ohrabruje da na njih gledamo sa više skepticizma, i zapravo kao na produžetak Putinove moći“, ističe.
„Neki od ovih pojedinaca koji izražavaju kritike, radiće to namerno u ime Kremlja, da vide ko će onda doći, izneti glavu iznad parapeta i reći: ‘Da, slažem se.’ To je način fišinga. Koriste neslaganje kao mamac. Za neke od njih, to je istinsko neslaganje koje izlazi, ali pokušavaju da hodaju po ovoj veoma pažljivoj liniji između onoga što mogu javno da kažu i onoga što će ih ubiti. Samo moramo da posmatramo pojedince i vidimo da li će biti uhapšeni ili ućutkani u narednim danima ili nedeljama“, kaže Ingram.
„Putin obično ne odugovlači i ne ostavlja stvarne disidente da žive predugo, posebno ako su u pitanju oligarsi ili ljudi bliski užem krugu. Zato sumnjam da, ako ih vidimo žive, to verovatno znači da je u pitanju namerna strategija da se vidi ko bi još mogao da podržava neslaganje, kako bi to moglo da se neutrališe“, kaže Ingram.
Prema Hekeru, lider Kremlja je osetio rastući nivo nemira u svojoj zemlji i reagovao je na tipično „putinovski i sovjetski način“, tako što je javno pozvao ministre da preispitaju zabranu interneta.
On je nedavno naložio organima za sprovođenje zakona da pokažu „domišljatost i profesionalizam i da uvaže vitalne interese građana“ – čime je odgovornost prebačena sa njega.
Međutim, ovaj privid dobronamernog slušanja žalbi i zabrinutosti građana zapravo može biti manipulativan i pažljivo kontrolisan način da ponovo učvrsti svoj autoritet, navodi DailyMail.
„U sovjetskom periodu, a takođe i tokom Putinovog mandata, postoji tradicija korišćenja ovakvih trenutaka kao ventila za pritisak, i puštanja da se deo pritiska ispusti. Drugim rečima, pustite da se deo žalbi iznese. Pustite ljude da se malo ispušu. I to skida deo napetosti u tom trenutku“, rekao je Heker dodajući da je to nešto što ima dugu tradiciju u sovjetskoj praksi i sovjetskoj propagandi.
„Možete zapravo pomoći da se stvari drže pod kontrolom tako što povremeno pustite deo pritiska napolje“, dodaje.
I dok pojedinačni disidenti postaju sve samopouzdaniji u izražavanju negativnih stavova prema državi, ne postoji nijedna ličnost koja bi se izdvojila i ujedinila društvo u pobuni.
Zanimljivo je da je Bonja snimila svoj video blizu Monaka – na bezbednoj udaljenosti od Putinovog smrtonosnog bezbednosnog aparata – i blago je ublažila svoju kritiku koristeći poznati ruski narativ kako bi sugerisala da predsednik jednostavno nije bio pravilno obavešten o drakonskoj politici svojih ministara.
„Videli smo šta se dešava ljudima koji se ozbiljno i otvoreno suprotstave predsedniku Putinu“, rekao je Heker.
„Vratite se u 2023. godinu, kada je Jevgenij Prigožin krenuo na Moskvu, a kasnije je bukvalno raznesen na nebu. Pomislite na Alekseja Navaljnog, koji je vodio legitiman nacionalni politički pokret protiv Kremlja. U februaru 2024. godine, umro je jadnom i mučnom smrću u ruskom zatvorskom sistemu“, dodaje.
Štaviše, navode sagovornici, rusko civilno društvo – od nevladinih organizacija i dobrotvornih organizacija do aktivističkih grupa – potpuno je demontirano, što znači da ne postoji održiv način da se pojedinci okupe u nacionalni protestni pokret.
Uprkos rastućim kritikama, Heker sumnja da ovaj trenutak označava Putinov pad.
„Još uvek nisam video mehanizme prenosa između narodnog nezadovoljstva i političke promene. Ne mogu još da vidim kako se od tačke A dolazi do tačke B u ovom slučaju… Ne vidim kako bi to moglo da se pretvori u značajnu političku promenu“, rekao je on.
A kada je reč o nezadovoljstvu unutar predsednikovog užeg kruga, pobuna je još teža – jer visoki zvaničnici ne znaju ko bi mogao biti saveznik u potencijalnom puču, a ko bi mogao da ih izda.
„Ako bilo ko na moćnoj poziciji počne da pokazuje znake da razmišlja o pobuni protiv Vladimira Putina, oni ne znaju da li su ljudi sa kojima razgovaraju i pokušavaju da formiraju koaliciju zapravo Putinove pristalice“, rekao je Ingram.
„A ako jesu Putinove pristalice, onda osoba koja inicira nezadovoljstvo na tom nivou obično doživi ‘nesreću’. Obično padne kroz prozor sa devetog sprata, ili padne niz stepenice, ili padne sa zadnjeg dela svoje jahte“, zaključuje on.
UDARNA VEST.rs (Telegraf.rs)
