Zbog rasta cena energije i usporavanja privrede, evropske vlade sa ograničenim budžetima imaju sve manje alata za zaštitu građana od posledica. Evropski lideri zato strahuju da će se sukob Donalda Trampa sa Iranom iz ekonomskog šoka uskoro pretvoriti u političku krizu za ionako krhki politički centar bloka, piše Politico.
„Troškovi energije prelivaju se na cene hrane, prevoza i stanovanja, što najteže pogađa domaćinstva sa nižim i srednjim prihodima. Politički, to stvara nepoverenje, ne samo prema nacionalnim vladama, već i u sposobnost evropskih institucija da zaštite građane od spoljašnjih šokova. Time se rizikuje jačanje podrške protekcionističkim ili politikama okrenutim ka unutra“, rekao je Seamus Boland, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, koji okuplja sindikate iz cele Evrope i savetuje Evropsku komisiju o ekonomskoj i radnoj politici.
Francuska je najveći ulog, ali nije jedini signal da se politički centar u Evropi raspada. Pobeda prokremaljskog bivšeg predsednika Rumen Radeva u Bugarskoj 20. aprila uznemirila je vladajuće političare širom kontinenta. U Rumuniji bi koaliciona kriza uskoro mogla da sruši proevropskog premijera Ilije Bolojana.
U Nemačkoj, pak, krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) cilja na uspeh na septembarskim izborima u saveznoj državi Saksonija-Anhalt, nakon što je već ostvarila prodor u delovima zapadne Nemačke, daleko od svoje tradicionalne baze na istoku, prenosi portal Index.
Sukob sa Iranom biće glavna tema sastanka zamenika ministara finansija iz 27 država članica EU, koji se danas sastaju u Atini kako bi razgovarali o načinima zaštite bloka od ekonomskih posledica bez guranja u novu dužničku krizu, navode dvojica diplomata EU upoznata sa pripremama.
Njihovi šefovi, ministri finansija, nastaviće raspravu sledeće nedelje u Briselu, u trenutku kada ministarstva finansija započinju zahtevan posao izrade nacionalnih budžeta za narednu godinu.
Uzbuna u Evropi
Na dvodnevnom samitu evropskih lidera prošle nedelje na Kipru, kao i na sastanku ekonomskih stručnjaka u Grčkoj, u privatnim razgovorima i javnim izjavama provlačila se ista poruka: evropska ekonomija je već slaba, a šok izazvan sukobom sa Iranom preti da situaciju učini politički eksplozivnom.
„Kako se blokada Ormuskog moreuza nastavlja, jasno je da su njene posledice sve izraženije i preliva se na celu ekonomiju. Savetujemo da se držimo privremenih i ciljanih mera kako bi se ograničio njihov fiskalni uticaj jer je fiskalni prostor sada manji nego što je bio nakon pandemije kovida-19 i prve energetske krize 2022, izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu“, rekao je za Politico evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis na marginama Delfskog ekonomskog foruma u Grčkoj.
Sukob Vašingtona i Teherana se nastavlja nakon što su nedavni pregovori otkazani u poslednjem trenutku. Ormuski moreuz ostaje zatvoren za većinu komercijalnog saobraćaja, što drži cenu nafte iznad 100 dolara po barelu.
Napadi predvođeni SAD-om i Izraelom najnoviji su i najoštriji okidač za ekonomsku uzbunu u Evropi, iako upozorenja stižu već godinama. Bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi još je 2024. upozorio da Evropi preti „spora agonija“ ako lideri ne sprovedu dalekosežne reforme kako bi uhvatili korak sa brže rastućim ekonomijama Kine i SAD-a.
„Ne smemo potceniti da je ovo jedinstven trenutak u kojem su američki, ruski i kineski predsednik izrazito protiv Evropljana. Zato je ovo pravi trenutak da se probudimo“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron u petak u Atini, gde je nakon samita EU razgovarao sa grčkim premijerom Kirijakos Micotakisom.
Kao znak rastućih finansijskih pritisaka, oba lidera su iskoristila sastanak da pozovu na reprogram otplate duga iz plana EU za oporavak nakon pandemije, kao i na novo zaduživanje na nivou Unije radi finansiranja ključnih investicija.
Pretnja stagflacije
Ekonomska tromost koja godinama muči Evropu pretvara se u nešto mnogo hitnije: stagflaciju. Rast cena podstaknut ratom i blokadom sudara se sa slabim rastom širom bloka. Kriza, koja se nekada smatrala privremenom, sada ima dugotrajnije posledice, ističe Dombrovskis.
„Suočavamo se sa stagflacijom – istovremenim usporavanjem privrede i rastom inflacije. Gotovo je sigurno da ćemo u našim prolećnim prognozama u drugoj polovini maja morati da korigujemo našu godišnju ekonomsku prognozu naniže“, rekao je za Politico.
Nemačka i Italija, koje zajedno čine više od trećine ukupnog BDP-a Evropske unije, poslednjih dana su obe snizile svoje godišnje ekonomske prognoze.
Na samitu prošle nedelje lideri EU razmatrali su predloge Komisije za ublažavanje udara energetske krize. Među njima su smanjenje poreza na struju, socijalni programi za ugrožena domaćinstva, smanjenje PDV-a, ciljane subvencije za čiste tehnologije, ulaganja u energetske mreže i koordinisano punjenje skladišta gasa.
Međutim, mogućnosti Brisela i nacionalnih vlada sa već opterećenim budžetima su ograničene. Mnoge članice EU i dalje se bore sa visokim dugovima i deficitima zaostalim iz pandemijskih programa podrške ekonomiji.
To ostavlja malo prostora za opsežne intervencije kakve je Evropa primenila tokom pandemije ili nakon ruske invazije na Ukrajinu. Dombrovskis je poručio da Komisija odustaje od neselektivnih mera velikog obima i poziva vlade da se drže „ciljane i privremene“ podrške, odnosno da intervenišu samo tamo gde je najpotrebnije.
Ponovo izbijaju stare podele
Sumorna ekonomska slika ponovo otvara jednu od najstarijih podela unutar EU: sukob između štedljivih severnih zemalja i južnih članica koje traže veću podršku Brisela. Pregovori o budžetu EU teškom 1,8 biliona evra za period od 2028. do 2034. postali su bojno polje.
Zemlje sa severa žele da ograniče potrošnju i preusmere više novca u odbranu, dok južne članice tvrde da im je neophodna ekonomska podrška. Pritisak na pregovore stvara i obaveza koja dospeva 2028, kada EU mora da počne otplatu 25 milijardi evra godišnje zajedničkog duga nastalog zbog saniranja posledica pandemije.
„Zadužili smo se tokom kovida. Danas nam neki govore da to moramo brzo da otplatimo. To je idiotski“, rekao je Makron u petak.
UDARNA VEST.rs(Telegraf.rs)
